Evropska neažurnost

Evropska neažurnost
Marijana Miljić
07.03.2017 00:14

Ni mjesec od početka primjene adaptiranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) BiH sa Evropskom unijom, a domaći privrednici već su dobro osjetili njegove posljedice.

Prvi na udaru našli su se ribari, koji su, iako im je odobren bescarinski izvoz u EU više od 700 tona ribe, uspjeli preko granice da plasiraju svega 60 tona. Više od toga mogu da izvezu samo pod uslovom da plate carine i to zbog toga što Evropska komisija nije izmijenila odgovarajuće propise. A vremena su imali na pretek, odnosno i više nego im je bilo dovoljno.

Ipak, i pored toga, za izmjenu tih propisa biće im potrebna dodatna dva mjeseca, što znači da će domaći izvoznici sve do početka maja morati da plaćaju carine iako im je obećano da neće.

U ovom slučaju, kako je krenulo, nikoga uopšte ne bi iznenadilo ni to da im početkom maja bude potreban još koji mjesec da bi uskladili svoje uredbe. Istina, najavljuju nadoknadu štete, ali kako i kada, ostaje da vidimo.

On što je još gore u ovoj priči je to što se niko od predstavnika Evropske komisije nije udostojio da odmah 1. februara saopšti da dodatne kvote nisu uvedene u sistem. Ćutali su sve dok su mogli i tek poslije više od mjesec nadležnim institucijama objasnili zašto nema dodatnih kvota za bescarinski izvoz ribe.

Ćutali sigurno ne bi da je u pitanju bescarinski izvoz proizvoda na tržište BiH koje je već pretrpano raznim smećem iz zemalja EU. Tu bi se već prvog dana digla "i kuka i motika", jer, zaboga, propisi nisu usklađeni.

Po svemu sudeći, zakazale su i vlasti BiH, koje su 1. februara pozdravile stupanje na snagu adaptiranog SSP-a, a da ništa nisu uradile na pitanju provjere odobrenih kvota za bescarinski izvoz. Njihovo vođenje brige o domaćoj proizvodnji, ni više ni manje, ravno je nuli.

Jasno je da se samo poslije mjesec pokazalo, dok će statistički podaci to i da ovjere, da je SSP doprinio samo ubrzanom tonjenju ka dnu domaće poljoprivrede i prehrambene industrije. Počele su da otkazuju i posljednje funkcije poljoprivredne proizvodnje i jasno je da niko ne želi ništa da preduzme kako bi one ponovo radile punim kapacitetom.

Kolumne Komentar dana

© Glas Srpske 2012 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica