Европска неажурност

Европска неажурност
Маријана Миљић
07.03.2017 00:14

Ни мјесец од почетка примјене адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) БиХ са Европском унијом, а домаћи привредници већ су добро осјетили његове посљедице.

Први на удару нашли су се рибари, који су, иако им је одобрен бесцарински извоз у ЕУ више од 700 тона рибе, успјели преко границе да пласирају свега 60 тона. Више од тога могу да извезу само под условом да плате царине и то због тога што Европска комисија није измијенила одговарајуће прописе. А времена су имали на претек, односно и више него им је било довољно.

Ипак, и поред тога, за измјену тих прописа биће им потребна додатна два мјесеца, што значи да ће домаћи извозници све до почетка маја морати да плаћају царине иако им је обећано да неће.

У овом случају, како је кренуло, никога уопште не би изненадило ни то да им почетком маја буде потребан још који мјесец да би ускладили своје уредбе. Истина, најављују надокнаду штете, али како и када, остаје да видимо.

Он што је још горе у овој причи је то што се нико од представника Европске комисије није удостојио да одмах 1. фебруара саопшти да додатне квоте нису уведене у систем. Ћутали су све док су могли и тек послије више од мјесец надлежним институцијама објаснили зашто нема додатних квота за бесцарински извоз рибе.

Ћутали сигурно не би да је у питању бесцарински извоз производа на тржиште БиХ које је већ претрпано разним смећем из земаља ЕУ. Ту би се већ првог дана дигла "и кука и мотика", јер, забога, прописи нису усклађени.

По свему судећи, заказале су и власти БиХ, које су 1. фебруара поздравиле ступање на снагу адаптираног ССП-а, а да ништа нису урадиле на питању провјере одобрених квота за бесцарински извоз. Њихово вођење бриге о домаћој производњи, ни више ни мање, равно је нули.

Јасно је да се само послије мјесец показало, док ће статистички подаци то и да овјере, да је ССП допринио само убрзаном тоњењу ка дну домаће пољопривреде и прехрамбене индустрије. Почеле су да отказују и посљедње функције пољопривредне производње и јасно је да нико не жели ништа да предузме како би оне поново радиле пуним капацитетом.

Колумне Коментар дана