Воља јача од пријетњи

Глас Српске 30.07.2007 00:00

Прошлог љета, када је их је посјетио српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић и охрабрио ријечима да је закон на њиховој страни, Срби почели да размишљају како да доврше започети посао... Учестиле анонимне пријетње

ДОБОЈ - Јулске врелине приморале су већину становника избјегличког насеља Трново поље 1 и 2 у Которском код Добоја да потраже дебелу хладовину. Јуче су на припеци једино они Срби који покривају куће, али није им тешко. Журе, јер хоће, кажу, да што прије ставе цријеп па да и они тако умакну јаком сунцу. Боли их једино то, што су ову работу могли да обаве много раније, али то им годинама није било дозвољено премда су по закону имали право. Тек од прошлог љета, када је овдје боравио српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић и охрабрио их ријечима да је закон на њиховој страни и да нико не може да им забрани да граде, почели су да размишљају и да се сналазе како да доврше започети посао. Јер, у међувремену много здравља, али и средстава су изгубили. Неки су отишли у пензију, поједини остали без посла па је било тешко прикупити новац. Тако је и код породице Петковић, Драгана и Јадранке, која са тринаестогодишњим сином Кристијаном шест година живи под плочом. - Остала сам без посла, јер је Ентеријер отишао у стечај, муж ради на надницу тако да смо једва смогли снаге да коначно покријемо кућу. Надамо се да ћемо то брзо завршити, а за даље не знам. Наставићемо када опет будемо сакупили пара. Ипак, засад је најважније да је кров над главом - каже Јадранка, док њен муж Драган и комшије који му помажу да постави кров, не силазе, немају времена за губљење и разговор. Слична је ситуација и у непосредном комшилуку, гдје Пилип Башкало, чији је плац, заједно са зетом Радојом Полетаном, такође подиже кров. Радоје је једини запослен, подигао је кредит и кров је на видику. Надају се да ће опремити спрат и побјећи испод плоче, гдје су до сада живјели у заједничком домаћинству, њих петоро стари Пилип и супруга и млади Радоје са женом и кћеркицом. Преко пута њих, у дрвеној шупи, више од пет година станују Радован и Душанка Пашалић. - И не зна се колико година још. Истина, покривамо кућу, али уз помоћ сина Боре, који је запослен, узео кредит и сада настојимо да урадимо што се може више. Најважније је да се обезбиједи да се син, снаха и унук, који иде у трећи разред основне школе, до зиме смјесте. Супруга и ја можемо да причекамо - каже Радован. Да није било забрана, подсјећа, да је циглу по циглу припремао, до сада би кућа била готова, поготово што је тада радио, а плата била много већа него што је сада пензија. Те бриге пребринуо је пензионер Миладин Јовић, који је прије неколико дана покрио кућу. Ни сада нема мира, мота се по дворишту , радуцка штошта, а припомаже му супруга Божица. - Ни од кога нисмо добили никакву помоћ. Да смо на то чекали не бисмо даље од темеља макли, само да није било забрана, гдје би нам био крај - вајка се Миладин. Осим што им је општина бесплатно додијелила плацеве, ни у чему им више потом није помагала. Заправо, само једанпут: издвојила је 20 хиљада марака за прикључак на електричну енергију у фабрици Ентеријер. - Осталу инфраструктуру смо ријешили сами, како смо знали и умјели. Изградили смо у сопственој режији и о властитом трошку канализацију, а о водоводу засад не размишљамо. То је за нас превелик залогај. Снабдијевање питком водом обезбиједили смо изградњом бунара и ручних пумпи за воду. Није баш сјајно, али шта се може - каже члан Грађевинског одбора и предсједник мјесне Борачке организације у Трновом пољу 1 и 2 Ђорђе Павловић. Проблем са струјом још увијек није у потпуности ријешен, јер је снабдијевање посредством фабрике која престаје са радом. - Добили смо урбанистичку сагласност за електрификацију, израда пројекта је у току, очекујемо да ће нам напокон у томе и општина помоћи - нада се Павловић, који је прије неколико дана заједно са начелником општине Добој Обреном Петровићем присуствовао састанку у Сарајеву на коме су Бошњаци из Которског тражили да се Србима опет забрани градња. - Петровић на то није пристао, а у томе га је подржао представник ОХР-а Маргарит Принс, која је рекла да за то не постоји законска основа. Притисци Бошњака да не градимо, односно, да нас отјерају одавде, гдје ми нисмо дошли својом вољом, са сада наше земље, како је пресудио суд, тиме не престају. Добио сам анонимно писмо у коме ми се пријети смрћу ако градња буде настављена. A ја такву одлуку нисам надлежан да донесем, нити бих је донио и да могу - каже Павловић и додаје да га није страх. Ни остали Срби, који граде не боје се тих пријетњи, једино их плаши беспарица. A она је сада једина кочница даље градње. С. ПУХAЛО ПОМОЋ - Овдје живи стотинак породица, а то значи да је искоришћено толико од добијених 126 плацева. До сада је покривено 45 кућа што значи да нису у потпуности довршене. Двадесет пет породица живи у алтернативном смјештају, а све остале су под плочама и у шупама, дакле, у тешким условима. Све породице су из реда борачке категорије. Од посјете Радмановића покривено је десет кућа, а још пет их је у фази покривања. Мало, јер засад нема помоћи мада Влада наговјештава да ће у оквиру свог пројекта стамбеног збрињавања борачке популације помоћи неким неповратним средствима. Надамо се да нас неће овдје заобићи - истакао је Ђорђе Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.