Доприноси

Доприноси
Горан Маунага
05.04.2017 00:00

Шта би се десило, и шта би урадила власт у САД кад би тамо дуг за доприносе за пензијско-инвалидско осигурање износио милијарде марака? И зар би икада, икако, у било ком случају то могло да се деси не само у САД, него у било којој уређеној правној држави?

Јер у РС дуг за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање износи фрапантних 450 милиона марака. А када упоредимо износ дуга и број становника, то је као кад би у САД дуг био 135 милијарди.

Ниједна уређена држава никада не би дозволила да дуг за та обавезна давања буде толики да би од њега могло да се  исплати чак пет мјесечних пензија свим пензионерима, што је случај у РС.

Несхватљиво је и то што су највећи дужници јавна предузећа, као и то што десет највећих дужника за само те обавезе дугује више од 71 милион марака.

Поједини послодавци, када су се увјерили да због избјегавања законске обавезе уплате доприноса не сносе санкције, одлучили су да то не уплаћују никако.

И то траје годинама и невјероватно је да до данас тај проблем није ријешен.

Сувишно је ту говорити о потпуном изостанку хумане компоненте коју мора да има свака држава, и која треба да натјера послодавце да не стварају дугове који се директно одржавају на обезбјеђење новца за исплату пензија најстаријој популацији. О томе какве проблеме због неуплаћених доприноса имају радници, не треба ни помињати.

Превише смо мала земља да бисмо себи могли да дозволимо такав луксуз, недисциплину, која угрожава и социјални мир и сам њен опстанак.

Зато је похвално то што би анализа Пореске управе о плаћању тих доприноса, коју ће разматрати Народна скупштина РС, требало да понуди конкретне мјере и приједлоге законских рјешења ради лакше и ефикасније наплате.

То би требало да значи, једном заувијек, коначно увођење финансијске дисциплине која, очигледно, до сада није постојала.

Колумне Коментар дана