Добровољачка

Добровољачка
Драгана Орловић
04.05.2019 15:15

Добровољачка улица у Сарајеву - 2. и 3. мај 1992. године За два дана убијена 42 војника, 71 рањен, а 207 заробљено и мучено у логорима.

Тог прољећа исписана је једна тужна страница историје и заувијек овај датум утиснула као симбол страдања војника ЈНА.

Од 42 погинула, њих 32 били су Срби, шесторица Хрвати, а по два Бошњака и Албанца. Недужни младићи који су повјеровали када им је обећано да их нико неће дирати. Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и остатак тадашњег руководства. Иако је за безбједност свих тих војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута. Побијена.

Тог маја убијена је изгледа и истина, јер ни данас, послије тачно 27 година, овај злочин у Сарајеву није добио судски епилог.

Скоро пуне три деценије породице и пријатељи страдалих чекају правду. Али те правде нема. А ни правосуђа БиХ.

Очигледно треба да прођу још три деценије па да судови и тужилаштва БиХ коначно почну да раде свој посао, како би лица која су починила ратне злочине коначно одговарала. И добила казне.

Тужно је то што нико није осуђен за убиства невиних младих војника, који су се мирно повлачили из града уз обећање да им се ништа неће десити.

Нема чак ни оптужница, ни пресуда. Ни након што је Уставни суд БиХ 17. јануара прошле године прихватио апелације Богдане Томовић, мајке Здравка Томовића, и Гордане Гвозденовић, сестре Обрада Гвозденовића, војника ЈНА који су убијени 2. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву и наложио Тужилаштву БиХ да без даљих одгађања предузме мјере с циљем одлучивања о притужбама против наредбе о обустави истраге од 17. јануара 2012. године у овом предмету.

Али не треба престати са захтјевима да правосуђе коначно крене обављати свој посао. Ако нису у стању увести ред и у властите редове, онда је свака даља прича бесмислена. Опструкцијама и провокацијама једном већ мора доћи крај. И са српске, и са бошњачке, и са хрватске стране. Све одговорне за злочине казнити, неважно ко су и чији су. Ратнохушкаче посебно кривично гонити. Јер, само када прошлост достојанствено оставимо иза себе, можемо очекивати бољу заједничку будућност. Звучи као флоскула, и то оне најгоре врсте, али тако нам је.

 

Колумне Коментар дана