Добар мајстор као суво злато

Добар мајстор као суво злато
Милијана Латиновић
20.02.2018 13:49

Фризери, каменоресци, водоинсталатери, угоститељи и столари само су нека од занимања за којима вапе послодавци у Српској, јер већ годинама на тржишту рада нема школованог кадра за ове послове.

Нема, јер се код нас добар занатлија углавном не цијени, а послови мајстора сврставају у оне другог реда, јер га већина види као човјека у радном одијелу и прљавих руку.

Занати се неоправдано сврставају у категорију лоших послова. Млади углавном уписују факултете да једног дана буду савјетници, банкари, економисти иако је таквих безброј на бироима за запошљавање.

- Заврши факултет и буди господин човјек - честа је реченица којом родитељи савјетују дјецу и буде им илузију да ће са дипломом у руци бити поштеђени тешког рада током живота.

Међутим, данас је много више оних са факултетском дипломом у руци који чекају испред бироа за запошљавање, живе са родитељима иако су прегазили тридесету и често немају ни марку у џепу.

И док факултетлије чекају посао у струци и размишљају од чега ће живјети, мајстор који је испекао занат заради мјесечно више од 1.000 марака.

Неусклађеност образовног система и тржишта рада довела нас је у ситуацију да хиљаде дипломаца чекају посао годинама, а да чесме и сифоне нема ко да поправља.

Средње школе широм Српске ухватиле су се у коштац с овим проблемом и до краја мјесеца Министарству просвјете и културе РС доставиће приједлоге за упис у наредну школску годину.

Од надлежних траже одјељења са мање ђака и увођење нових занимања попут фризера и каменорезаца у мјестима гдје је тај кадар тражен као суво злато. Ријешени су да акценат ставе на занимања трећег степена која су годинама неоправдано запостављана.

Крајње је вријеме да они који кроје уписну политику стану на лопту и запитају се докле ћемо школовати кадар који никоме не треба и гледати како омладина из дана у дан напушта ове просторе и кору хљеба зарађује негдје испод туђег неба.

Родитељи, васпитачи и учитељи треба заједничким снагама да савјетују дјецу још од малих ногу да није господин само онај ко обуче одијело и кравату, већ и онај ко са својих десет прстију поштено зарађује за живот своје породице. Чим закораче на позорницу живота, малишане треба да учимо од чега може да се живи, а не с чим се најлакше стиже на листе незапослених.

Колумне Коментар дана