Нови Устав испунио услов који предвиђа подршку више од половине уписаних бирача, што свједочи о постојању пуног демократског, политичког и националног консензуса, рекао Војислав Коштуница
ПРЕМИЈЕР Србије Војислав Коштуница оцијенио је јуче у Стразбуру да је Србија у претходном периоду "темељно и истрајно" радила на остваривању људских права, демократије и владавине права и као примјер навео доношење новог Устава.
У обраћању Парламентарној скупштини Савјета Европе, Коштуница је подсјетио да је нови Устав испунио услов који предвиђа подршку више од половине уписаних бирача, као и да је парламент једногласно усвојио тај документ што, према његовој оцјени, свједочи о постојању пуног демократског, политичког и националног консензуса.
- Уставни текст садржи одредбе које се посебно тичу људских и
мањинских права и слобода у 63 од укупно 206 чланова - рекао је Коштуница.
Он је указао на одредбе које забрањују вјерску, расну, националну мржњу и насилну асимилацију, а подстичу развој духа толеранције и бригу о националном саставу становништва приликом запошљавања у државним органима.
- Устав говори и да су мањинама, поред права зајемчених свим
грађанима Србије, загарантована и нека додатна права која се могу подвести под такозвану позитивну дискриминацију, као што је право на избор савјета националних мањина - рекао је он.
Премијер Србије је указао на постојање локалних и покрајинских штампаних електронских медија мањина, програме на језицима мањина као и на могућност образовања на сопственом језику у 80 основних, 30 средњих школа и на универзитетима у Новом Саду, Београду и Суботици.
- Посебно бих хтио да нагласим да су лидери националних мањина и највиши представници свих вјерских заједница у Србији снажно подржали доношење новог Устава - рекао је Коштуница и додао да је у Новом Пазару, гдје већину чине Бошњаци, на референдуму учествовао велики број грађана.
Према његовој оцјени, тај податак говори о успостављеном повјерењу које националне мањине гаје према држави Србији.
Генерални секретар Савјета Европе Тери Дејвис изјавио је јуче, на конференцији за штампу у Стразбуру, да та организација нема став о питању будућег статуса Косова и Метохије и да одлуку о томе може да донесе само Савјет безбједности Уједињених нација.
Одговарајући на питање специјалног извјештача Танјуга - да ли Савјет Европе може да пошаље јасну поруку да питање поштовања људских права на Косову и Метохији мора да буде испред сваке политичке одлуке везане за статус, Дејвис је рекао да је "питање људских права увијек приоритет", али да о будућем статусу треба да одлучи Савјет безбједности УН.
- Шта год да буде са статусом, питање људских права мора да буде ријешено, на Косову и Метохији морају да буду примијењени европски стандарди - рекао је генерални секретар Савјета Европе, организације чији посао је да бди над људским правима у свих 47 својих чланица, међу којима је и Србија.
Он је подсјетио да је о томе разговарао с предсједником Србије Борисом Тадићем, а да ће разговарати и с премијером Војиславом Коштуницом, који се јуче обратио Парламентарној скупштини Савјета Европе.
- Будући статус Косова и Метохије је питање које доминира политичким животом Србије и које има посљедице по читав регион - рекао је Дејвис, додајући да "Савјет Европе изблиза прати ситуацију" и да је "веома заинтересована за коначан исход преговора".
Приједлог
Тери Дејвис је подсјетио да је Парламентарна скупштина Савјета Европе одбила приједлог лорда Расела Џонстона, британског парламентарца и аутора извјештаја о ситуацији на Косову и Метохији.
Парламентарна скупштина је усвојила резолуцију на основу Џонстоновог извјештаја, али је из коначне верзије тог документа избрисала кључни приједлог британског лорда којим је независност била препоручена као "најбоље рјешење" за будући статус покрајине.
Света земља
Патријарх московски и цијеле Русије Aлексије други изјавио је јуче у Стразбуру да сви они који желе да рјешавају питање Косова и Метохије морају да оду у покрајину и на лицу мјеста се упознају са ситуацијом.
- Моје је мишљење да сви који рјешавају питање Космета морају тамо и да оду. Јер они који буду рјешавали то питање не могу да не знају шта се тамо дешава - рекао је патријарх новинарима након састанка са предсједником Парламентарне скупштине Савјета Европе Ренеом Ван дер Линденом.
- За Србију Косово и Метохија је света посебна земља и када се затварају очи пред чињеницом да се руше храмови из 13. и 14. вијека који су под заштитом УНЕСЦО-а, о томе не смије да се ћути - рекао је патријарх.
