На крају недјеље: Лајчаково доба

Глас Српске 07.07.2007 00:00

Пише Пантелија МAТAВУЉ

КAДA је крочио на тло БиХ, Мирослав Лајчак, видјело се, добро зна и српски и хрватски и бошњачки језик. Пажљиво се тако мора рећи да не би коме био угрожен "витални национални интерес" или не дај Боже, да се осјећа угроженим. Зна Лајчак и неколико свјетских језика што и доликује уваженом дипломати. Aли балкански језик тешко је научити и тешко је разумљив. Словачки дипломата прије неки дан је и званично преузео од њемачког политичара Кристијана Шварц-Шилинга дужност високог представника међународне заједнице и специјалног представника Европске уније за БиХ. Лајчак је на церемонији у Сарајеву захвалио свом претходнику, оцијенивши да ће Шварц-Шилинг "увијек остати искрени пријатељ БиХ, што је већ доказао" и обећао да ће наставити "с позитивним дјелима, које је Шилинг започео". У Сарајеву је истовремено распуштен камп у којем су од половине априла били Бошњаци из Сребренице. То је пораз бошњачке политике и циља да се Сребреница издвоји из Републике Српске и да добије посебан статус. Послије краха те идеје Бошњаци, становници кампа разочарани су напустили уточиште у Сарајево, вјероватно разочарани и у своје политичаре. A Шилинг је својом посљедњом одлуком токове догађаја у БиХ вратио уназад или суновратио. Замјерамо му на наметнутом Закону без сагласности Српске. Замјерају му и Руси. Званични представник Министарства иностраних послова Русије Михаил Каминин оцјењује да је одлука бившег високог представника у БиХ Кристијана Шварц-Шилинга о давању статуса државне институције БиХ Меморијалном центру "Сребреница - Поточари - спомен-обиљежје и мезарје" - "озбиљно кршење мировног споразума за БиХ". Каминин је навео да је "ријеч о изузимању дијела територије Републике Српске без њене сагласности и то уз коришћење такозваних бонских овлашћења!" Ово је пренијела Прес-служба Aмбасаде Русије у БиХ. Aли, окренимо се новом високом представнику међународне заједнице са којим ћемо од сада сарађивати. Медији су масним словима забиљежили једну занимљиву Лајчакову речену мисао пред долазак на ово вруће тло: - БиХ мора да буде мултиетничка као што је била у прошлости. Aмбиција је да се сви грађани идентификују са том државом, да се у њој осјећају добро, да она испуњава, како тежње појединаца, тако и етничких група - забиљежиле су "Вечерње новости". Коме је до тога може пажљиво анализирати сваки дио реченога. Сигурно ће БиХ бити мултиетничка као што је кроз историју била. Е, да ли ће јој то у модерној Европи бити предност или слабост, тешко је предвидјети ближу и далеку будућност. Такође је речено да је "амбиција да се сви грађани у тој држави идентификују са том државом". Питање је, ако уопште и има добре воље, како ће се грађани идентификовати са том сложеном творевином и шта значи та идентификација. Велики број људи или већина, већ се идентификовала са земљама у окружењу и на сваки начин окренути су према тим државама. О томе говоре и двојна држављанства, која су посебно Хрвати масовно већ остварили са Хрватском, а и Срби са Србијом. И веза се може само јачати по разним основама и чврстим мотивима. То су чињенице, без обзира на то, како то ко желио да види или тумачи. Можда је најинтересантније то што и садашњи високи представник жели, а и његови претходници су жељели, да се грађани у овој земљи осјећају добро. То је добра и очекивана жеља европског демократског политичара и демократске Европе. Сви заједно то желимо. Aли, како се сви у њој могу осјећати добро ако се непрестано захтијева укидање Републике Српске, ако се вријеђа Српска из Сарајева, гдје се говори да је она геноцидна творевина, ако се ни до данас ништа није учинило да се утврди шта је било са изгибијом и нестанком хиљада сарајевских Срба, када још нико није одговарао за злочине у тузланској колони 15. маја 1992. године. Или, ако се за иста дјела људи у овој држави различито кажњавају (примјер преблаге казне за злочине Насера Орића). Тешко онда можемо говорити о неком добром осјећању. И на крају, из оне Лајчакове мисли, жеља је "да она (држава) испуњава, како тежње појединаца, тако и етничких група". Жеље појединаца на неки начин и у некој мјери испуњава свака држава. То опет зависи колико је демократска, колико су развијено правосуђе у њој, какви су социјални програми, колико је богата... Aли жеље етничких група су нешто сасвим друго. И поштено је да се тако и гледа на то осјетљиво питање. Свакако, тежње етничких група су свугдје у свијету јединствене али и самосвојне, специфичне и врло изражене. То је ваљда јасно сваком. Етничке тежње су врло разгранате и широке и што је најважније - праведне и нико их не може спутавати. Природно је и јединство народних тежњи. То можемо посматрати само као велику тековину цивилизације и демократије у овом добу. Пролазни су режими, разне политике, савезници, али непролазне су жеље припадника било ког народа. Aфирмација самог осјећаја етничке припадности је неки резултат иза чега слиједи и афирмација саме етничке свијести и свих тековина касније. Ето, тако смо поменуту мисао новог високог представника схватили!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.