Зелена трансверзала (1)

Глас Српске
Зелена трансверзала (1)

Исламска и муслиманска култура у Босни, Срби и ислам на измаку 20. вијека, политички препород бошњаштва и његове противрјечности, тероризам и "постисламизам", "зелена трансверзала" и друге актуелне теме чине садржај занимљиве књиге "Ислам ми", др Дарка Танасковића

Књигу "Ислам и ми", Дарка Танасковића, угледног српског оријенталисте, чини збир текстова писаних различитим поводима у периоду од 1991. до краја 1995. године и објављиваних и разним часописима и зборницима. Данас су актуелни, можда и више него у времену када су настајали, због односа на које утичу екстремисти по правилу увијек гласнији од умјерењака исламиста. У поговору за треће издање споменуте књиге прошле године, аутор, између осталог, каже: "... Ислам у различитим својим појавностима, од људских, преко културних, до политичких, остаје трајно задата српска тема. У њен шири, регионални и глобални значај, по свој прилици, данас више никога није потребно убеђивати. Ништа у вези с тематским одсечцима сложене исламске проблематике, којима су посвећени текстови у овој књизи, није коначно решено и 'скинуто с дневног реда', а задуго, можда и никада неће бити, јер реч је о процесима дугог трајања и неизвесних, можда, и судбоносних исхода..." Зато је неопходно стално суочавање са стварношћу, вођење "поштеног дијалога с Другим и са самим собом"... због покушаја "разумевања и тумачења свевремене теме ислама и муслимана на нашем тлу и у нашем ужем и ширем окружењу..." "Зелена трансверзала" - из мита у стварности, тема је фељтона "Гласа Српске", о којој пише овај водећи српски експерт за ислам. Слаба карика: Босна, Косово Геополитика подразумева географске мапе и схематизоване карте већих и мањих размера. Она се без њих не може ни замислити. Визуализација геополитичких замисли, концепата и процеса незамењиви је начин њиховог потпунијег схватања и повезивања у простору, а и у времену. Човеку је урођено да мисли у сликама, а сагледавање пространих геополитичких пројекција на листу папира који се може пресавити и стрпати у ташну или џеп испуњава и неким посебним осећањем надмоћи и владања глобалном ситуацијом. Склоност да све и схематски, цртежом прикаже носи стога и скривену опасност од прекомерног поједностављивања, апсолутизовања линеарне симболике и метафорике, па и склоности ка онтологизовању творевина сопствене графичко-геометријске имагинације и вештине. Што се више ратовало мапама и над географским картама и секцијама, то је више жртава падало на бојним пољима. Треба бити крајње опрезан с мапама и симболичким графичким представама. Уз нужну предострожност, оне су заиста од непроцењиве помоћи и користи... Кад ми је предложено да учествујем у раду симпозијума "Рат против тероризма. Балканска веза" "(Њар он террорисм: Тхе Балкан оннецтион") саопштењем на тему "Слабе Карике: Босна, Косово", одмах ми се пред очима појавила представа ланца с двема карикама које пуцају, а потом друга, ланца с двема недостајућим карикама. Настојао сам да те две слике потиснем и усредсредим се на апстрактнију концептуализацију повереног ми задатка. Визуелне представе се, међутим, нису предавале и као да су очекивале да буду употпуњене. И, заиста, у једном тренутку унутрашње око ми призва слику из старе истанбулске антикварнице у коју сам повремено залазио средином деведесетих година прошлог века. Сетих се како ми је пажњу једном привукла крајње поједностављена, шарено обојена карта Балкана, заправо пропагандни летак неке албанске емигрантске организације. Лежећи на пулту, некако је дрско и провокативно одударала од смеђих хрбата старих свезака. Узео сам тај лист у руку и, добро се сећам, на њој је био представљен челични ланац који се спуштао од Мађарске, отприлике линијом којом тече река Дрина, а завршавао на Јадрану, у Aлбанији. Ланац је по средини био пресечен изломљеном зеленом линијом, са стрелицом на врху, која се од Турске преко Балкана кретала према западу и завршавала негде у Западној Херцеговини. Смисао и порука били су јасни:"зелена трансверзала" раскида карике неверничког фронта на Балкану и победнички наставља пут према Европи. Представа је била наивна, али и веома сугестивна. Није ме више напуштала, иако сам по сваку цену желео да је се ослободим, уверен да ми не може бити од превелике користи у осмишљавању прилога за један озбиљан стручни скуп. A ипак, била је... Несвесно подстакнут том представом која ме, некако из позадине, стално пратила, почео сам да примећујем нешто карактеристично што сам раније превиђао: у већем броју озбиљних новијих радова које сам консултовао у вези с темом свог будућег саопштења реактуализован је већ помало заборављени, а у науци углавном оспорени и дисквалификовани концепт "зелене трансверзале". Пажњу ми је привукао, рецимо, прилог италијанске ауторке, стручњака за међународне односе, Лауре Јучи "Босна остаје резервоар терориста", објављен у геополитичком часопису Лимес (6, 2003, 2003-217), илустрован с неколико карата у боји. Једна од њих представља "зелену трансверзалу данас" (Ла дорсале верде огги"). Реална подлога Колико сама графичка представа, која ме подсетила на публикације од пре десет-петнаест година, толико ме је, ако не и више, привукло оно "данас". Значи, не "зелена трансверзала" уопште, већ у свом садашњем, конкретном манифестовању! Не показује ли ово реактуализовање и реафирмисање концепта "зелене трансверзале"? Да није (била) реч само о једној симболичкој геополитичкој фикцији, о привлачној и веома употребљивој, али и ефемерној досетки антимуслиманске пропаганде, већ да у свему има и неке реалне подлоге и животног садржаја? Није, као што рекох, добро кад се поверује у искривљене слике стварности, а презре и занемари сама стварност, али није ништа боље ни кад се оспоре и протерају неке друге слике, баш зато што верно одражавају целину или део неке непријатне стварности која се настоји прикрити од очију и ума јавности, а каткад и од властитог погледа. Чему ли то балканска "зелена трансверзала" има да захвали што се поново нашла у оптицају на светској берзи геополитичких идеја? (Наставиће се) Књига Ислам и ми, др Дарка Танасковића, може се набавити на бањолучком сајму књига у дворани "Борик", на штанду издавача - "Партенон".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана