Чује ли ико звоно за узбуну

Чује ли ико звоно за узбуну
Драгана Орловић
03.06.2016 00:27

Док још чекамо резултате пописа становништва из 2013. године, као кључно питање намеће се оно хоће ли у будућности пописивачи имати кога пописивати.

На то нас индиректно већ годинама упозоравају све празнија породилишта у Републици Српској, али и цијелој БиХ, а потом и школске клупе.

Негативан природни прираштај одавно је евидентиран у многим општинама и градовима и објављен је у разним билтенима демографа и стручњака из те области.

Ти подаци предочени су јавности и надлежнима како би напокон била урађена квалитетнија популациона политика, али авај...

Мало или готово ништа о том питању није урађено. Стручњаци сматрају да је кључни проблем то што не постоји јединствен систем популационе политике.

Наравно да не можемо бити као Шведска, Данска или Њемачка, али уз добру вољу у тој популационој политици требало би да обезбиједимо бољу будућност дјеци.

Требали. Али нисмо. Дјечији и матерински додаци и даље су мизерни, слаби подстицаји и субвенције на стамбене кредите за младе и младе брачне парове које по годину касне дио су свакодневице нашег друштва.

И онда је без разлога постављати питања зашто млади све теже ступају у брак и зашто се тешко одлучују за потомство.

Пред овим проблемом, иако смо навикли, не можемо више затварати очи. Посебно не када се суочимо са чињеницом да су нам све празније школе и све већи број затворених подручних одјељења. У неким сеоским школама ђаци се могу набројати на прсте једне руке.

Таквих школа је лани било десет па су на њих стављени катанци, а све су прилике да би их поново могло бити.

Алармантно стање је на подручју Херцеговине, гдје нису поштеђене ни градске школе које такође биљеже пад броја ученика.

Упис у основне школе у Републици Српској још је у току и нису евидентирани сви првачићи које ће у септембру окупити школско звоно. Међутим, прогнозе нису сјајне.

Многе школе добиле су мање првачића, а њихова подручна одјељења једног или ниједног ђака.

Школско звоно звони, али за узбуну. Питање је само, колико ћемо се и даље правити да га не чујемо...

Колумне Коментар дана