Тринаест бораца, два припадника ЈНA и једанаест територијалаца, погинулих у обрачуну са усташким терористима, својевремено су посмртно одликовани и годишњице акције "Радуше" 72", мало ко се данас сјећа.
И док су овог љета, поводом обиљежавања 35-годишњице акције "Феникс", у појединим мјестима Хрватске и БиХ подизани споменици, служене "мисе", објављиване колективне смртовнице у дневним новинама и потписивани укази о рехабилитацији усташких терориста, ко се још осим чланова њихових породица, сјећа бранилаца који су у мирнодопском периоду, у јуну 1972., положили своје животе за одбрану уставно-правног поретка и територијалног интегритета СФРЈ.
Без обзира на чињеницу што је двадесет година послије њиховог жртвовања разорена држава у коју су вјеровали треба и овом приликом подсјетити да је у обрачуну са усташким терористима погинуло 13 припадника територијалне одбране, полиције и ЈНA. По националној структури погинуло је шест припадника хрватске националности, четири муслиманске и три српске. Скоро да овај омјер жртава одговара и националној структури становништва у овом дијела БиХ у који су упали усташки терористи с намјером да дигну народ на устанак и успоставе нову НДХ.
Не може се, међутим, тврдити да су жртве усташких терориста потпуно заборављене. Јер, послије успјешне операције "Радуша 72" у којој је ликвидирана фашистичко-терористичка група бивша државна заједница је одала дужно поштовање и признања свима онима који су се истакли у уништавању терористичке групе. Тадашњи предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито лично је одликовао 389 лица из БиХ и Хрватске. Међу њима се нашло и 306 храбрих бораца, којима су уручена одликовања - Орден и Медаља за храброст. Тринаесторици погинулих посмртно су додијељена највиша одликовања, а држава је преузела бригу о њиховим породицама и школовала дјецу.
Имена тринаест погинулих
Споменимо и овом приликом имена двојице припадника ЈНA и једанаесторице територијалаца који су погинули у обрачуну са усташким терористима:
Милош Поповић, капетан ЈНA, рођен 1934. у селу Брду код Нове Вароши, отац двоје дјеце. Погинуо је 26. јуна 1972, на Радуши код Бугојна у првом оружаном сукобу с групом усташких терориста.
Бранко Блечић, рођен је 1953. у Ловрану. Као војник Војне поште 3945 у Сарајеву погинуо 26. јуна 1972., такође, на Радуши заједно са својим командантом Поповићем.
Највећи број жртава, чак осам, изгубило је живот 27. јуна 1972. године испред једне пећине у рејону Буковац код Румбока гдје су се склонили усташки терористи. Први је погинуо Лука Бошњак, полицајац из Прозора, рођен 1926, отац троје дјеце. Касим Aлијагић, борац Доњовакуфског партизанског одреда, Маријан Брадић, борац Рамског партизанског одреда, рођен 1949. у Прозору, Исмет Чолић, борац Рамског партизанског одреда, рођен 1951. у Прозору, Aхмо Гелић, борац Рамског партизанског одреда, рођен 1943. у околици Прозора, Фрањо Иванда, борац Дувањскога партизанског одреда, рођен 1930. у близини Дувна, Стјепан Радић, борац Рамског партизанског одреда, рођен 1935. у околини Прозора и Милан Сабљић, борац Дувањског партизанског одреда, рођен 1938. у Дувну.
Бранко Љубичић, борац Лиштичког партизанског одреда, рођен 1946. у Лиштици, отац једног дјетета. Погинуо је 7. јула 1972. у предјелу званом Голо брдо, у близини Дувна, у оружаном сукобу с убаченом групом фашистичких терориста.
Фрањо Грбешић, борац Лиштичког партизанског одреда, рођен 1934. у Лиштици, отац двоје дјеце. Погинуо је, такође, 7. јула 1972. у предјелу званом Голо брдо близу Дувна.
Миле Одак, борац Љубушког партизанског одреда. Рођен је 1936. у околици Љубушког, отац троје дјеце. Погинуо је 9. јула 1972. недалеко од Посушја у оружаном сукобу с разбијеном групом коју су чинила четворица усташких терориста.
Осим поменутих посмртно одликованих имена ових храбрих људи нису нигдје записана нити су им подигнута спомен-обиљежја. По њима се никада и нигдје није названа нека уличица, школа, градски трг или касарна. Данас готово да је и немогуће замислити да им се у неким дневним новинама објави групна смртовница, као што су то протеклог јула урадили "Јутарњи лист", "Слободна Далмација" и "Вечерњи лист" са именима и фотографијама терориста. Њихова имена данас нећете наћи ни на интернетским претраживачима.
Треба, међутим, поменути да је све до првих вишестраначких избора у БиХ 1990. године у Посушју, малој западнохерцеговачкој општини на путу између Томиславграда (Дувна) и Широког Бријега (Лиштице), једна улица носила име Миле Одака из Љубушког који је посљедњи погинули територијалац у обрачуну са усташким терористима недалеко од Посушја. Побједом ХДЗ-а у овој општини дотадашња улица Миле Одака је преименована.
Јавне почасти у овој и сусједним општинама почеле су се одавати Одаковим убицама као што су Лудвиг Павловић и други. Павловић је, иначе, из села Витине код Посушја, а након што је пријевременп пуштен са робије приступио је Збору народне гарде, а погинуо већ у првом сукобу са тадашњом ЈНA у Студеним врилима код Посушја у септембру 1991. године. Послије смрти једна од јединица ХВО носила је име Лудвига Павловића, а подигнута му је и спомен-плоча у Витини.
Кукавичлук и подмуклост
Павловић је постхумно проглашен за хрватског хероја, као и убица амбасадора Владимира Роловића, Миро Барешић, који је ликвидиран недалеко од Дрниша у првом сукобу са припадницима Српске војске Крајине. Данас се, међутим, не треба превише чудити због подизања спомен обиљежја "Бугојанској групи" и објављивања колективних смртовница у дневним новинама.
То је дио идеологије која у својим поступцима не бира средства и нема морала. У безобзирности је дозвољено све. кукавички је и нечасно наоружавати терористе отровним мецима, слати их да убијају и проглашавати их за то херојима, а истовремено тринаест бораца палих за одбрану куће и отаџбине етикетирати и проглашавати "удбашима".
Свијет данас стрепи од тероризма Бин Ладенове "Aл-Каиде" која агресијом угрожава безбједност Aмерике, Енглеске, Шпаније и других европских земаља, наносећи људске жртве и материјалне штете. Тако је својевремено пријетњу насиљем у континуитету представљала терористичка организација Хрватско револуционарно братство на подручју СФРЈ и у њеним дипломатским и другим представништвима у иностранству. Убиство амбасадора у Шведској, подметање експлозива у путнички авион и друге планиране изведене и неизведене диверзије, свједочанство су усташког тероризма. Његови извршиоци се називају "витезовима", које данас славе некакве "удруге", предвођене усташама као што су Божо Вукушић и Михаел Љубас.
Радован ЈОВИЋ
(Крај)
