Брод који тоне

Брод који тоне
Цвија Мркоњић
25.11.2014 21:00

Добити посао у јавној управи и ухљебити се на буџету општине некада је била привилегија о коју су се отимали сви грађани који свакодневно куцају на врата Бироа рада.

Међутим, то у Српцу већ одавно није привилегија, јер општински службеници у овом граду, заједно са колегама из њихових јавних предузећа и установа, већ мјесецима преживљавају праву агонију. Од три до седам неисплаћених плата, неуплаћени доприноси још од прошле године, неовјерене књижице, неплаћени путни трошкови и укидање топлих оброка њихова су свакодневица.

У таквој ситуацији, њихови шефови не предузимају ништа, осим што упиру прстом и пребацују кривицу једни на друге. Од доласка на власт коалиција окупљена око начелника Драге Ћирића бори се са опстанком скупштинске већине. Касно су примијетили да се редови гладних гомилају пред вратима општине, а кад су тога постали свјесни, покушали су неопажено да се извуку и скину одговорност са себе.

Јер, како другачије објаснити недавна саопштења СДС-а у Српцу, који је изнио низ грубих ријечи на рачун дојучерашњих коалиционих партнера. Њихова одлука да ће наступати као самостални Клуб одборника изненадила је цијелу коалицију која се пита да ли су то они исти људи који су са њима дијелили колач власти.

Србачки СДС је након локалних избора добио функцију замјеника начелника општине, потпредсједника СО, два начелника одјељења и директорска мјеста. Ниједна важнија одлука у парламенту није могла проћи без њиховог амина, јер су имали трећину одборника у коалицији. У извршној власти добили су ресор опште управе и привреде и тиме преузели одговорност за оживљавање економског и социјалног стања.

И тек онда када су привреда и јавни сектор почели клецати на кољена и дотакли само дно, СДС-овци су најавили повлачење из владајућих структура. Њихова намјера да се искрцају из брода који тоне уздрмала је дојучерашњу коалицију, али није ошамутила грађане који траже кривца за празне џепове и узалудна обећања која су им дали.

Њихово оправдање да представљају одговорну власт имало би смисла само у случају подношења колективних оставки на све јавне функције. Умјесто тога, кадрови ове странке сједе заваљени у фотељама и чекају примања која касне управо због њиховог немара, али која ће кад-тад напунити њихове банковне рачуне. Али је под знаком питања да ли ће грађани имати довољно мрвица хљеба на столу да дочекају такав расплет.

Колумне Коментар дана