Брадоње на граници, насилници на улици

Брадоње на граници, насилници на улици
Жељка Домазет
02.12.2017 12:47

БиХ, као и било која друга земља, свакако мора да поштује сва људска права сваког појединца. Ипак, и то је питање, као уосталом, и свако друго, у овој земљи доведено до бесмисла.

Да је тако, показала је и одлука Уставног суда БиХ да одредба правилника о ношењу униформе у Граничној полицији БиХ, којом је предвиђено да полицијским службеницима када су у униформи брада мора бити обријана, није у складу са Уставом БиХ и Европском конвенцијом о заштити људских права. Тачније, судије сматрају да је на тај начин граничарима прекршено право на приватни живот и на слободу вјере.

Далеко било да некоме треба забранити ова права, али у овом случају свакако треба сагледати комплетну слику. Ако почнемо од оног најбезазленијег - да су војска и полиција увијек и у свакој земљи били појам уредности и огледало озбиљности државе, онда је заиста чудно шта то Уставни суд ове земље хоће да направи од ових службеника. Ту је и чињеница да овакав правилник није донесен тек онако, већ након бројних жалби, као и чињеница да су након његовог доношења они на које су колеге упозоравале да су припадници и симпатизери вехабијског покрета, колективно отишли на боловање.

Ако имамо све то у виду, није тешко претпоставити какву ће слику о БиХ понијети сваки нормалан човјек који дође на њену границу ако га ту сачекају брадати и наоружани полицајци, таман и да нису припадници вехабијског покрета. Какву поруку свијету тиме БиХ шаље, сувишно је и говорити.

Ако имамо у виду и то да сутра било које униформисано лице може да се позове на своја права и хода какав хоће, образложење које је дао Уставни суд, уз све разумијевање људских и свих других права, не пије воде.

Да је приликом доношења осјетљивих одлука важно сагледати цијелу ситуацију Уставни суд показао је и својом одлуком да буде поништен притвор човјеку који је брутално претукао и покушао да убије своју суграђанку. Одлука је донесена да би се поштовала људска права насилника, а то што је угрожено право жртве да се без страха креће улицом, што су у страху сви који живе у њеној близини, изгледа мање је важно.

Ако ће нас на границама дочекивати и испраћати полицајци од којих би се свако уплашио, а улицама слободно шетати насилници да би им се права заштитила, онда ова земља полако али сигурно иде у анархију у којој ће људска права ићи против човјека.

Колумне Коментар дана