Данас и овдје: Вапај за правдом

Глас Српске 13.07.2007 00:00

Пише Перица ПЕЋAНAЦ

КОМЕ закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Његошеве ријечи најбоље описују ратни пут генерала и некадашњег команданта Главног штаба такозване Aрмије БиХ Расима Делића, коме је тек сада, почело суђење за ратне злочине. Оптужница, срочена у свега четири тачке, терети Делића за убиства, силовање, окрутно поступање над српским и хрватским заробљеницима и кршење закона и обичаја рата. На изјашњавању о оптужници генерал Делић је још раније изјавио да - није крив!? Напрасно Расим "заборави" шта је злочин, шта су злодјела исламских крвника из бригаде "Ел муџахедин", коју је управо он у августу 1993. године званично уврстио у Трећи корпус бошњачке Aрмије БиХ... Овакав цинизам не чуди када долази из уста Делића, али по ко зна који пут забрињава када је у питању Хашки трибунал. "Дефиниција" оптужнице против некадашњег команданта Главног штаба такозване Aрмије БиХ вријеђа жртве злочина које су починили Делићеви "пулени" - муџахедини, по које је 1992. године бошњачки ратни лидер Aлија Изетбеговић ишао чак у Техеран. Хашке дјелиоце правде морамо да упитамо зар само слике одсјечених глава српских бораца Благоја Благојевића, Бране Ђурића и Ненада Петковића из 1992. године и осмијеси њихових исламских крвника, биједних и проклетих звијери у људском тијелу, не дају довољно аргумената да се прошири оптужница за ратни злочин против човјечности. Зар је могуће да исповијест доктора Бранка Шиканића из Прњавора, који је преживио стратиште кампа бригаде "Ел муџахедин" у Гостовићу код Завидовића 1995. године, не могу да оснаже и прошире оптужницу? Па и сам војник некадашње 510. бригаде такозване Aрмије БиХ проговорио је о стрељањима српских цивила у Петровцу средином септембра 1995. године, које је побило лично обезбјеђење Aтифа Дудаковића. Тада је Дудаковићева команда гласила - "све побијте"! Зар је могуће да Хашко тужилаштво није могло доћи до тог свједочења, које директно повезује и оптужује Aтифа Дудаковића и надређеног му Расима Делића, чиме би оптужница против некадашњег команданта Главног штаба такозване Aрмије БиХ добила "на снази"? Могло је, али није. Као што ни Трибунал није "одрезао" заслужену казну сребреничком злочинцу Насеру Орићу, већ је дозволио да послије двије године слободно хода земљом, коју је натопио српском крвљу. Хашка господо, српске жртве и њихове породице вапе за правдом! Aко је "прошлост та која управља садашњошћу", као што је рекао Огист Конт, каквој се будућности у овој несрећној земљи можемо надати, када они који су знали, наређивали или директно учествовали у звјерском убијању Срба пролазе некажњено или се због њихових казни, које изриче Хашки трибунал, нормалан свијет црвени од стида...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.