Борци и борци

Борци и борци
Ведрана Кулага
13.03.2018 12:14

Од завршетка рата у БиХ прошло је више од двије деценије, а добар дио оних који су успјели да из рата извуку живу главу и врате се у загрљај најмилијих и данас воде битке за права која им припадају.

Борачку популацију у Српској данас заступа 11 организација које су избориле статус од јавног интереса за Српску. Такав однос снага створио је нове проблеме које највише осјете они који били на првим и свим осталим линијама фронта, јер у тој борби за превласт и бољи статус међу удружењима јасно је да испаштају управо бивши борци.

Истина је да у Српској има доста удружења која се труде да помогну онима са којима су некада били раме уз раме у рову, што је похвално, али камен спотицања је ко заправо треба да води главну ријеч са највишим институцијама РС.

Да међу њима има више јединства, то би било потпуно небитно, јер свима треба, или би барем требало да буде циљ обезбјеђивање бољег положаја свима који су се тих тешких деведесетих година одлучили да узму пушку у руку, а не да бјеже што даље.

Међутим, ствари нису баш онакве какве би требало да буду и то је јак удар на борце, јер су, очигледно, нечији интереси јачи од њихових заслуга за народ цијеле ове Републике. Садашњих и будућих генерација.

Посљедњи састанак борачких представника и оних који чине власт у РС резултовао је тиме да ће бити размотрено питање репрезентативности и да ће та област бити боље уређена.

Шта год изњедрила анализа, јасно је шта борцима треба, а то су правда и прави представници. У таквој ситуацији не би било спорно да постоји и 101 удружење и да их представља и 101 саборац, јер би сви говорили једним гласом да би на крају све завршило бољим положајем за оне који су одбранили РС.

Тужно је и јадно слушати када се појединци, који треба да дијеле исте циљеве, препуцавају и у миру "ратују" ријечима. То, онај "обични" борац који је и данас само "борац" није заслужио. Стварно није.

У овој причи нема и не смије бити мјеста за политику, личне интересе и инат. Борачке организације, ма како се звале и ко год њима руководио, морају говорити једним гласом за оне за чије су интересе и формиране. Ма колико то било тешко у данашње вријеме.

Слога је најбољи пут за све, а борци би то требало најбоље да знају.

Колумне Коментар дана