U METU - Stop urušavanju srpskog fudbala

Glas Srpske 04.08.2007 00:00

Piše DragišaĆORSOVIĆ

NOVA premijerligaška fudbalska sezona je pred nama. Već u subotu će se zakotrljati lopta u šampionatu BiH. Republika Srpska će u tom prvenstvu imati četiri predstavnika. Jednog manje u odnosu na prošlu takmičarsku godinu, jer su iz lige ispali Borac i Radnik. Čast srpskog fudbala braniće Slavija, Modriča Maksima, Leotar i novajlija Laktaši. Poredali smo ih po postignutom rezultatu u sezonu 2006/07. Tim iz Istočnog Sarajeva bio je pravo otkrovenje i zahvaljujući samo mutnim radnjama, nije stigao do jednog od trofeja: izmakla im je i titula i Kup. Modriča Maksima je sa druge strane igrala odlično u jesenjem dijelu, a u proljećnom je to bio neprepoznatljiv tim. Potpuno drugačija situacija je bila sa Leotarom. Borio se dugo za opstanak, a onda završio u samom vrhu. Nadamo se da je došao kraj tim oscilacijama naših ekipa. Pauzu između dva šampionata očigledno su dobro iskoristili svi naši premijerligaši. Pojačali su se i Slavija i Modriča Maksima i Leotar, a tim Vlade Jagodića je, čini se, dolaskom nekolicine iskusnih fudbalera, stasao u jednu respektabilnu cjelinu. Sve ovo garantuje da će naše ekipe ove sezone igrati vrlo važnu ulogu u Premijer ligi i da neće biti daljeg urušavanja srpskog fudbala. Klubovi su dakle apsolutno spremni, ali je pitanje koliko će i ove godine imati logistike, a nju bi trebalo da obezbijede naši kadrovi u Fudbalskom savezu BiH. Svjedoci smo da to proteklih godina oni, koji su bili birani na važne pozicije, nisu radili. Više su se borili za svoje sitne interese, a one opšte ostavljali po strani. To je na najbolji način na svojoj koži osjetila prošle godine Slavija. Nije tajna da ovaj klub nije u milosti pojedinaca (na svu sreću, njihova moć, ipak, nije velika) iz Fudbalskog saveza Republike Srpske, ali zašto je to tako nikome nije poznato. Oni su često Slavijine interese stavljali u drugi plan i gledali isključivo svoje. Sada je, vjerujemo, tome došao kraj. Akcija koju je poveo predsjednik Milan Jelić, sa nekim svojim saradnicima (ne svima) konačno će valjda izbistriti tu fudbalsku baru i omogućiti klubovima da postignu još bolje rezultate. Ništa bolje nisu prošli ni Modriča Maksima i Leotar. Koliko su puta ovi klubovi bili oštećeni od sudija i službenih lica. Ni autoritet Milana Jelića često nije bio dovoljan da se Modriča Maksimi omogući normalna igra. Bezbroj primjera je i sa Leotarom. Laktaši još nisu tako nešto osjetili na svojim leđima i iskreno se nadamo da neće. Ono što zabrinjava je pokušaj pojedinaca da neprovjerenim i netačnim informacijama još više zamute fudbalske vode. Ovih dana se licitira sa odlaskom Milan Jelića. Kome to treba u trenutku kada je krenula ta borba za ozdravljenje. Ako je želio da ode, poznavajući ga, siguran sam da bi to sam objelodanio, a ne bi mu za to trebali samozvani portparoli. Da li je tačno da se širom Republike Srpske održavaju neki tajni fudbalski sastanci pojedinaca, koji su na izlaznim vratima Fudbalskog saveza Republike Srpske i Fudbalskog saveza BiH, šire dezinformacije i lobira za neke nove izbore. Očigledno je da pojedinci koji su se na volšeban način našli u fudbalskom sportu, sada ne mogu da prihvate da će morati iz njega i da odu. Nikada im fudbal nije ni bio bitan, ni srpski klubovi. Samo lični interes, tačnije novčanik. Zato su nam ispadala po dva kluba iz Premijer lige, jednom Borac i Rudar iz Ugljevika, drugi put se Borcu pridružio Radnik iz Bijeljine. Elitu su napuštali i Kozara (Gradiška), Mladost (Gacko), Glasinac (Sokolac). Neki su ispali zbog nekvalitetna, a neki samo iz razloga što nisu imali ni minimum podrške, od onih koji su im je morali obezbijediti. Stoga se iskreno nadamo da će Milan Jelić i ostali provjetriti Savez, dovesti one koji nemaju oraha u džepu i omogućiti Slaviji, Modriča Maksimi, Leotaru i Laktašima da igraju i imaju normalne uslove za takmičenje. Onda se za njihovu sudbinu ne treba plašiti. U suprotnom...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.