Aлтернативни смјештај у Бјеловцу код Братунца

Глас Српске
Aлтернативни смјештај у Бјеловцу код Братунца

Нисмо ничија брига и не припадамо никоме. Нема ни трага од моје куће и имања у Мутници код Зенице. Извјесно је само да ћемо у нељудским условима отићи из овог чемерног живота, рекла старица Илинка Карач

ЗГРAДA бивше основне школе "Иво Aндрић" у Бјеловцу код Братунца привремени је смјештај за 39 бескућника из околних села ове општине, те са подручја Зенице, Крајине и Сарајева. Од тога је осморо дјеце и десет самаца старије животне доби. Живе у нади да ће се једног дана вратити на своје огњиште или ће наћи нови топли дом. Сретко Глигоревић из Брадине истакао је да нико од њих нема изгледа да трајно ријеши своје стамбено питање. - Поднијели смо много захтјева федералним властима за обнову порушених кућа, али, нема ништа од тога. Услови за живот у овој школи постали су немогући јер су инсталације старе, а кров оштећен. Већина ових људи никада неће осјетити топлину властитог дома - огорчен је Глигоревић. Петочлана породица Недељка Малиновића, из села Орлице код Травника, ту живи већ три године. Недељко и његова супруга не раде, а школују двоје дјеце. - Немања иде у четврти разред, Зоран у други, а Никола ће сљедеће године кренути у школу. Једва састављамо крај с крајем и плашимо се за будућност дјеце јер не постоје никакве шансе да се вратимо на своје имање - јада се Драгица напомињући да је њен муж, иако лошег здравља, отишао овог љета у Црну Гору да надничећи заради кору хљеба за своју малољетну дјецу. Горан и Гордана Ђокић из Хаџића, такође, немају никаква примања а школују двоје дјеце. Немају ни изгледа за повратак у Раковицу гдје им је порушена породична кућа. - Изгубили смо сваку наду да ће наша дјеца осјетити топлину свог дома јер смо неколико година подносили захтјев за обнову куће, али су нас увијек одбијали. Немамо редовна примања и живимо од Горановог и мог надничења - каже Гордана и додаје да је свјесна тешкоћа које ће услиједити у току школовања дјеце. Драгана је ове године кренула у седми разред, а Драган у трећи. У згради бивше школе влада тишина. Стари болесни станари одбројавају дане тешког живота. - Нисмо ничија брига и не припадамо никоме. Нема ни трага од моје куће и имања у Мутници код Зенице, зато што је комплетно село сравњено са земљом. Извјесно је само да ћемо у нељудским условима отићи из овог чемерног живота - рекла нам је кроз сузе Илинка Карач, која овдје живи са болесним сином Ристом. Ова старица, која је дубоко загазила у осму деценију живота, заборавила је, каже, на себе и своју болест након што јој је оболио син. - Већ неколико мјесеци Ристо не устаје из постеље. Живимо од моје минималне пензије, а однедавно добијам за њега социјалну помоћ у износу од четрдесетак марака - каже ова очајна старица која подсјећа да је наш лист писао о судбини њене породице којој је, због угљенокопа нестала кућа са лица земље. Лазар Дрљача из Суваје код Крупе један је од ријетких бескућника који вјерује да ће му Бог помоћи и да ће отићи из ове школе. Показао нам је своје умјетничко дјело - слику светог Ђорђа коју, у прилично неуређеној соби, држи поред кревета. - Свети Ђорђе је помогао многим људима и вјерујем да ће и мени помоћи. Сваке недјеље идем у овдашњу цркву и молим се Богу за спасење свих нас, којима је рат уништио све - рекао је Лазар не желећи да говори о мукама кроз које пролази живећи овдје без прихода. Међу бескућницима у овој згради нашла се и Босиљка Aлексић из Тарчина на којој су четири године проведене у логору Силос, оставиле дубок траг. Говори прилично неповезано о страховима од људи, чак и оних који се данас налазе, у њеном окружењу. Суморна је слика алтернативног смјештаја у Бјеловцу и тешке приче људи који овдје живе. Прогнани са својих вјековних огњишта кренули су не знајући куда и зауставили се у Братунцу поред Дрине. Вјеровали су да ће, кад тад, осјетити љепоту завичаја и властитих кућа које годинама сањају. За већину њих дом ће, нажалост, остати недосањани сан. Текст и фотографије Крстина ЋИРКОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана