Бијела куга

Бијела куга
Милијана Латиновић
04.09.2018 16:55

Породица је темељ, стуб и кров сваког друштва, а велико и здраво потомство једина нада у опстанак народа на вјековним огњиштима.

Међутим, из године у годину траје борба против бијеле куге у Српској, која већ узима данак јер се у појединим породилиштима све рјеђе чује плач беба.

Сваке године све мање колијевки се заљуља, посебно у малим општинама, које одавно биљеже само уписе у матичне књиге умрлих. Млади ријетко одлучују да у тим крајевима свију гнијездо и рађају потомке јер тамо немају ни основне услове за живот. У општинама које још нису дочекале прво новорођенче у овој години струја и вода су луксуз, а о вртићима, школама, домовима здравља или предузећима која младим брачним паровима нуде посао да и не говоримо. Осим љубави према дједовини, од које се не живи, тамо немају ништа више. А за срећно дјетињство сваког малишана потребно је још понешто.

Са негативним природним прираштајем годинама уназад боре се готово све општине у којима је број умрлих неумољиво већи од броја рођених. Млади углавном чекају сигуран посао, добру плату и властити кров над главом, па тек ако успију да посложе све те коцкице, одлучују се на потомство.

Жене постају мајке тек у тридесетим, а неке и касније. На прсте једне руке могу се избројати парови који се усуде да имају више од једног дјетета јер ни то једно не знају како ће извести на прави пут.

Кривца за бијелу кугу која пријети да нас збрише с лица земље треба да тражимо у свима нама. Одговорност је на свакоме од нас зато што на листу приоритета дјецу стављамо тек након што све друго остваримо у животу. Кривци су и они који кроје законе и пронаталитетну политику. Осим кукњаве на разним округлим столовима, мало шта је урађено. За незапослене породиље обезбијеђена је новчана накнада, али то не може и не смије бити једино рјешење. Свака будућа мајка била би сигурно срећнија да има сигуран посао и плату. Тек када се озбиљно запитамо коме остављамо виле и градове које са толико жара градимо схватићемо колико је проблем наталитета велики. Крајње је вријеме да учионице постану тијесне за све ђаке прваке стасале да руксак ставе на рамена, а не да сваке године бар по једна школа осване с катанцем!

Колумне Коментар дана