Бијег уз амин правосуђа

Бијег уз амин правосуђа
Жељка Домазет
22.12.2016 23:54

Да су правосудне институције у БиХ циркус без краја и конца, показује и случај Алије Делимустафића.

н је прије мјесец због озбиљних оптужби ухапшен у спектакуларној акцији, притворен па потом пуштен, да би на крају надлежни, када му је притвор ипак опет одређен, схватили да је побјегао.

То што је сарајевски Кантонални суд, игноришући оправдане аргументе тужилаштва тог кантона за продужење притвора, пустио Делимустафића на привремену слободу готово дјелује као смишљена намјештаљка која је искоришћена за бијег.

Делимустафић јесте након бијега ухапшен у Хрватској, али нема сумње да се правна заврзлама која слиједи и која би могла да "разводни" цијели случај могла избјећи јер је сарајевско тужилаштво на вријеме упозоравало да би бијег могао да се деси.

Овај, као и многи други случајеви морао би забринути сваког ко иоле вјерује да се криминалу може стати у крај. Јер сваком рационалном јасно је да се такви случајеви пречесто понављају да би се могли окарактерисати као случајност.

Зато постаје готово илузорно очекивати да "борба против криминала или корупције" има икаквог смисла јер су људи на врху пирамиде те борбе у најмању руку непрофесионални.

Јер како другачије објаснити чињеницу да се Алија Делимустафић, који је осумњичен да је преваром дошао до одређених некретнина, који је прије хапшења наводно саслушан и у Тужилаштву БиХ у вези са ратним злочином почињеним у сарајевском Великом парку 1992. и упозорен да не иде из БиХ и који важи за човјека који пола свог живота бјежи од закона, уопште нашао на слободи и да надлежни уопште не знају гдје је?

Са оваквим правосуђем не би било чудо да од државе наплати и то што га је хапсила.

Посебно је забрињавајуће да се као и Делимустафић у бијегу нашао и Јусо Шкријељ, ухапшен у истој акцији, а осумњичену (такође у том случају) бившу судију Лејлу Фазлагић нису успјели ни да ухапсе јер је одавно збрисала "преко гране". Шкријељ не само да још није ухапшен, већ нико појма нема ни гдје се налази.

Нажалост, примјера попут Делимустафића превише је.

Колумне Коментар дана