Бакља (не)мира

Бакља (не)мира
Милијана Латиновић
13.02.2019 13:32

Звиждуци са трибина стадиона "Асим Ферхатовић Хасе" током говора предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика на свечаној церемонији отварања Европског омладинског олимпијског фестивала још једном су показали да је БиХ готово четврт вијека након рата подијељена земља, недорасла Европи.

Умјесто слике заједништва, спортског и такмичарског духа те доброг расположења, из Сарајева су у свијет послате слике подјела и негодовања на помен Републике Српске, која је саставни дио БиХ.

Иако је требало да поново заблиста олимпијским сјајем као далеке 1984. године, када је било центар свијета, ово данашње Сарајево још једном је показало све нијансе национализма које на његовим тротоарима тињају годинама.

Свуда у свијету у вријеме отварања Олимпијаде престају ратна дејства, само је БиХ показала да на њеној територији ратови трају вјечно. Упркос томе што су звиждуци граната којима је обасипана цијела њена територија утихнули прије више од двије деценије, звиждуци суживоту, миру и испруженој руци толеранције и помирења поново одјекују сарајевском чаршијом.

Највећи спортски олимпијски фестивал за младе спортисте између 14 и 18 година био је прилика да БиХ покаже какво-такво јединство и поштовање јер су домаћини ове смотре комшијски градови из Српске и ФБиХ, Источно Сарајево и Сарајево. Међутим, на отварању манифестације БиХ је показала управо супротно, а то је да су ентитетске границе исцртане много дебљим линијама од оних на географским картама.

Сарајево је показало да у њему нема мјеста за друге и другачије и да можда и не заслужује да се назива главним градом земље, каква год она била.

Сваку прилику да се бар за корак приближи великој европској породици и једног дана  постане њен равноправан члан, ова земља апсурда баш као да намјерно користи да ипак направи корак уназад.

Олимпијска бакља требало је да у Сарајеву упали искре мира и толеранције и да гости у своје земље понесу најбоље утиске. Умјесто тога, заискрили су мржња и национализам не само према човјеку који је у тренутку свог говора представљао и Српску и цијелу БиХ већ према свему што носи епитет српски. То није и не смије бити модел понашања већине у земљи чије различитости треба да буду њено највеће богатство, а не камен спотицања и извор нових сукоба.

Мир и слобода су засигурно једино што на овим просторима желе припадници сва три народа како би могли остати и опстати на вјековним огњиштима и зато појединцима и групама који сваку прилику користе да унесу раздор међу обичне људе треба поручити да ће све будуће бакље на овим просторима, упркос њиховој мржњи, исијавати само мир јер ниједан народ у БиХ нема више синова да залуд гину.

Колумне Коментар дана