С обје стране Дрине: Ружна сећања

Глас Српске

Пише Бранимир - Бата ГРУЛОВИЋ

ПРОТЕКЛA недеља била је богата друштвеним и политичким догађајима као и изјавама њихових главних актера. Издвојио бих неке, који и имају и немају додирних тачака. Косметски Aлбанци оптужују владу Србије да стоји иза организоване куповине њихових кућа и станова које се налазе у северном делу (српском) Косовске Митровице. Ето ти чуда невиђенога, до јуче су били Срби ти који су продавали своју имовину Aлбанцима, а сада се све окренуло, па је процес обрнут. Није ли то наговештај да је једно од могућих решења за јужну српску покрајину подела Космета и да Aлбанци продају своју имовину Србима, јер имају информацију да ће тај део Космета припасти њиховим комшијама. Све то мало чудно звучи, али, ето, догађа се. Прошле недеље обележили смо годишњицу акције хрватске војске коју сви знамо под називом "Олуја". Олуја се догодила и ту нема шта да се дода и шта да се одузме. Оно што је чини специфичном јесте чињеница да ту акцију Хрвати доживљавају као победничку и ослободилачку, док Срби као највећу своју трагедију јер их је више од 250 хиљада отерано са својих вековних огњишта. Из Београда, од највиших званичника државе Србије, стигле су осуде против Хрватске, док је хрватски врх одговорио на оптужбе у свечарском тренутку, подно книнске тврђаве, на којој се вијорио поприлично велики барјак. И то би могло да се прихвати као нешто што је природно - две супротстављене стране, политички и војно, о истом догађају говоре различито. Међутим, оно што ми је привукло пажњу је недипломатска изјава хрватског премијера Санадера, који је - правдајући злочине хрватске војске и полиције - устврдио да то што су сви Срби прогнани из Хрватске, а многи и зверски убијени, је оправдан чин, јер забога, ти исти Срби држали су под окупацијом делове хрватске државе. Како то господин Санадер мисли да је могуће да неко ко је на своме може да буде окупатор. Наравно да тако нешто није могуће, али, нажалост, и овога пута несрећа једног народа користи се у јефтине дневнополитичке и предизборне сврхе. И кад већ помињем Книнску Крајину и њене несрећнике, не могу а да се не сетим како су Срби, усуђујем се рећи - на политички примитиван начин - одбили план за решење српског питања у хрватској, познат под називом "План З 4". Тих дана сам боравио у Книну и био сведок историјског тренутка када су политички представници РСК рекли "не" том плану и на који начин су то саопштили Столтенбергу, норвешком дипломати, једном од аутора тог плана. Ружно сећање, и не бих о томе. Чудно звучи кад се појединци сада, дванаест година након "Олује", позивају на тај план, чак и захтевају да се исти инплементира, српски речено, да се спроведе у дело, што је равно немогућој мисији. Да је којим случајем такав план, по којем се једној страни нуди држава унутар државе, пре десетак година, понуђен косметским Aлбанцима, скоро сам сасвим сигуран да би га они без поговора прихватили. И тако из догађаја у догађај, годину за годином, показујемо сопствену политичку незрелост, коју би ја назвао политичком "импонтенцијом", и чини се да смо све радили у корист сопствене штете. Пред нама су нови преговори око коначног статуса Космета. Остаје да се види да ли ће Београд убедити Приштину да одустане од независног Косова као свог јединог политичког циља. Не треба сумњати да ће се у току тих преговора водити озбиљни разговори. Оно што Приштина, по савету СAД, може да направи као уступак Београду, јесте већи степен гаранција правима Срба на Космету и бољу заштиту српских верских и културно-историјских објекта у покрајини и ништа више. Преговоре о Космету, у организацији Контакт групе, у којима су учествовале СAД, ЕУ, Русија, Београд и Приштина, већ су били у Рамбујеу, мада тешко могу да се вуку паралеле о тадашњем и садашњим политичком миљеу, ипак није згорег подсетити се на резултате ондашњих преговора.... Опет неко ружно сећање, па нећу ни о овоме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана