U metu: Zaboravljeni Petković

Glas Srpske 07.07.2007 00:00

Piše Dobrivoje JANKOVIĆ

PETKOVIĆA za predsednika Srbije! Treba da radimo kao Petković, i Srbija je u Evropi - rekoše usred Skupštine. Nema ravnog Petkoviću - rekoše svi odreda. Sećate li se ovih i stotina sličnih naslova kada je slavljen kao retko ko selektor fudbalske reprezentacije Ilija Petković. Uspešne kvalifikacije reprezentacije Srbije i Crne Gore za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj do te mere su predimenzionirano hvaljene da je selektor Ilija bio u centru svakovrsne idolatrije, do uloge "Ilije Gromovnika" koja mu je u takmičarskom ulizivanju medija data. Obilazio je škole kao drug Tito, pozivali su ga stari i bolesni da im dan učini smišljenim, pozivali su ga restorateri samo da uđe i da se osmehne u njihovom carstvu. Svi su ga, dakle, ili svi smo ga vukli za rukave. A onda... A onda kada je mreža "plavog" tima počela da se trese na nemačkim terenima, barjaktari glorifikovanja Ilije Petkovića, medijski dabome, oborili su prvo na pola koplja patriotske fudbalske zastave u koje su uvijali Petkovića, a onda ih odmah, još tamo u Nemačkoj, obojili u izdajničke. Sveti Ilija je najuren u samoću... Upotrebi i baci - staro je i nepromenjeno srpsko pravilo u igranju ljudima u interpretaciji pokvarenih žurnalista koji su do juče jednu trećinu svojih novina punili selektorom Petkovićem. Na sajtu fudbalske organizacije izbrojao sam hiljadu četrnaest fotografija Ilije Petkovića. Jedva da ih Putin i Buš u svom fahu imaju toliko. Ali, Srbi - doduše onaj deo smrdljivaca koji u svojoj nemoći umeju samo da ogovaraju, podmeću, prljaju i blate - uzeše da selektora Iliju živog sahrane. Izrekoše mu smrtnu presudu zato što je jedna moćna fudbalska Argentina imala bolje igrače od jedne zatrovane fudbalske Srbije koja igra simbolični i sasvim sumnjiv fudbal. Tako Petko bi kriv! Za sve bi kriv! Novinama neki naredili da o njemu ne zucnu, televizijama takođe. I bi tako, i još je tako. Jedno vreme u samoći Petkovoj zamalo da mu se pridruži Havijer Klemente, ono kada je odveo na noge njegovim zemljacima iz Baskije, ili kada se desi ono sa Kazahstanom. Posle se Klemente izvuče pobedom u Helsinkiju, a rekoše ono što ne rekoše Petku: "Iako se ne plasiramo, ostaješ selektor". Dobro, i neka je tako, stranac je, da nam bruka ako ga najurimo ne ode predaleko. A Petko? On je naš, udri! Udri kao nekada po Miljanu Miljaniću, kada je ono onaj zloća Sorensen dosudio stvarno nepostojeći penaltik za Huanita, a Miljanić platio ceh za koji će račun podneti nešto docnije, u radionici za srce u Hjustonu. A vi, poštovani čitaoci, ako ste ljuti što smo se na ovom stupcu setili odbačenog Ilije Petkovića, razljutite se. Znam da ste i vi voleli borca Iliju. A od ovih što se poslednjih dana biraše do iznemoglosti u izvršne i ostale odbore Fudbalskog saveza Srbije, ne vredi tražiti da se sete svetog Ilije. Šta će on njima, a šta će i oni njemu. Ipak, dobro je Petko. Video sam ga. Nikoga se ne boji, i ne čuvaju ga telohranitelji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.