Интервју: Тончи Мајић, предсједник Далматинског комит

Глас Српске
Интервју: Тончи Мајић, предсједник Далматинског комит

Ново суђење за "Лору", за које је истрага при крају, могло би да почне ове године, а могући разлог за одуговлачење изборна година у Хрватској, оцијенио Тончи Мајић. Кроз "Лору" прошло између 800 и 900 људи са подручја БиХ...

ПРЕДСЈЕДНИКA сплитског Далматинског комитета за људска права Тончија Мајића срели смо ових дана у Удружењу логораша регије Требиње, гдје се са предсједником Удружења Вуканом Ковачем и преживјелим мученицима овог хрватског логора, припремао за наставак суђења, односно поступак "Лора 2". Мајић је убијеђен "да истина често страда, али да никад не пропада". - Ове крајеве сам упознао још 2000. године, када сам сазнао да се ту налази највећи број затвореника из сплитске "Лоре", којом се моја организација тих година почела интензивно бавити. Истина, прва сазнања, да су се неке језиве и грозне ствари дешавале у "Лори", била су непотпуна и дјелимична, а сежу десетак година уназад. Међутим, податке смо добијали од свједока, Срба из Хрватске. Одмах смо схватили да они неће бити добри свједоци, јер су ти људи и данас настањени у Хрватској, и лако их је уплашити. Они, којима није било у интересу да се истина о "Лори" истражи, играли су на ту карту и такве свједоке. На суђењу у Сплиту се могло видјети да ниједан од њих, условно речено, није вриједио онолико колико су вриједили свједоци на које је Далматински комитет ставио тежиште. A то су они који живе изван Хрватске - подсјетио је на почетку интервјуа за наш лист Тончи Мајић. ? "Лора" је једна од непреболних рана српског народа у протеклом рату. Кроз овај логор прошло је више од хиљаду српских цивила и војника, од којих се многи никада нису вратили живи. Како напредује Ваша сарадња са логорашима из Требиње и потрага за новим свједоцима? - Надлежно тужилаштво је дошло у посјед оригиналних књига, са пописом свих затвореника "Лоре", што ће тим људима помоћи и у доказивању да су били заточени, односно да имају одређена права, као што је случај са одштетом. На списку је 1.005 имена, углавном српских војника и цивила. На то, мирне душе, можемо додати око 70 имена оних несрећника које никад није евидентирао Међународни комитет Црвеног крста. Значи, није их било у тој књизи, а нису се ни вратили живи. ? Сјетимо се да је суђење за "Лору" најприје завршило ослобађајућом пресудом, да би у поновљеном поступку за злочине била осуђена осморица чувара. У којој фази су припреме за "Лору 2". - Прије свега, тешко је рећи којим ће редним бројем "случај Лора" бити завршен. Наиме, прво суђење, које је завршено правоснажним пресудама, било је суђење које се водило само због страдања цивила ухапшених у околини Сплита. То су Гојко Буловић и Ненад Кнежевић, које су затворски чувари убили у "Лори" 1992. године. Поступак је водио Славко Лозина, судија који то ни по чему није био. Другом суђењу је предсједавала Споменка Тонковић, која је својим фер понашањем охрабрила свједоке. Након добрих искустава које су имали свједоци из Србије и БиХ, јављали су нам се нови, који су се до тада плашили. Суђење је завршено правоснажним пресудама, а сада слиједи наставак. Ново суђење, за које је истрага при крају, могло би да почне ове године. Један од могућих разлога за одуговлачење је изборна година у Хрватској, тако да Влади не би одговарало да се "прљави веш" у том тренутку износи у јавност. "Лора 2" обухватиће страдање цивила доведених из БиХ, јер је више десетина српских цивила из околине Купреса, на примјер, доведено само у једној акцији Хрватске војске, у прољеће 1992. године. ? Колико су српски логораши са ових простора спремни да свједоче? - За успјех у "случају Лора" можемо да захвалимо, првенствено, требињским свједоцима. Прије седам година, ситуација са утврђивањем истине била је веома лоша, јер је Тужилаштво у Сплиту користило информације са Интернета или из сличних извора, иза којих је стајао Савезни комитет за прикупљање докумената о ратним злочинима, гдје су искази свједока били наведени под шифрама. Оптужница није могла да се темељи на изјавама "шифрираних свједока". Захваљујући сада покојном пилоту Мићићу, заробљенику из "Лоре", и његовој супрузи која је Требињка, дошли смо до првих свједока из Требиња. Далматински комитет је контактирао 30 свједока, који су спремни да путују у Хрватску. Томе треба додати њих између 15 и 20 који још нису сигурни да ли би свједочили или не, јер се враћају у град за који их вежу најгоре успомене. Надам се да ћемо, и уз помоћ ваших медија, доћи до свједока који не знају за нас, а ни ми за њих. У Требињу, и тамо гдје постоје удружења логораша, имамо много већу шансу да дођемо до тих људи. Мислимо да ће се до краја суђења неких стотињак свједока појавити у Сплиту. У прилог томе иде и чињеница да су се неке најугледније хрватске адвокатске канцеларије заинтересовале за случај и прихватиле понуду Далматинског комитета да заступају људе и траже за њих одштете. С обзиром на то да ће се на суђењу говорити о страдању војних ратних заробљеника, тек тада ћемо знати колико је ко пропатио, колики је његов инвалидитет. Сви преживјели логораши могу да доставе појединачне захтјеве за одштету, а један од главних разлога мог доласка у Требиње и источну Херцеговину је што сам донио пуномоћи и објаснио повољне услове по којима ови људи не би имали никаквих трошкова, све до тренутка исплате. ? За крај. Да ли Вас нешто и лично мотивише, и шта је то, да тако истрајавате у доказивању истине о овом логору, те да будете "хрватска савјест", како Вас понекад зову? - Могу вам само са сигурношћу рећи да је оно што ме не мотивише - новац. Далматински комитет за људска права је невладина, нестраначка и непрофитна организација. Нико од чланова нема хонорар, а подршка донатора је довољна за покривање материјалних трошкова. Нико у Комитету није зарадио на невољи ових људи. То људи и осјећају, тако да сам у друштву логораша у Херцеговини међу истинским пријатељима... Разговарао Миливоје БЕШТИЋ ОДШТЕТЕ ? Могу ли бивши заточеници већ подносити захтјеве за одштету? - Одштете за преживјеле логораше из "Лоре" већ су сада сигурна ствар, након што је донесена прва пресуда, гдје је правоснажно утврђено да је у овом мучилишту било ратног злочина. Као што знате, за ратни злочин нема застаре, тако да су одштетни захтјеви правовремени, кад год стигли у сплитски суд. Већ се могу постављати захтјеви према Хрватској, иако поступак није завршен, јер се, према важећим законима, прво треба обратити Тужилаштву за неки одштетни захтјев. Оно одређује до којег износа је спремно ићи у нагодбу са тим људима. ПОЗИВ ? Гдје се могу обратити они који желе да свједоче на суђењу за "Лору"? - С обзиром на чињеницу да је кроз "Лору" прошло између 800 и 900 људи са подручја БиХ, који данас добрим дијелом ту и живе - а до сада смо дошли до нешто мање од стотињак имена - позивам све који су били жртве мучења у овом логору, посебно 1992. године, да се јаве у Удружење логораша Требиње или директно у Далматински комитет за људска права у Сплиту, на телефон: 00385/21-339-067.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана