Закони, цензуре, помирења и улични протести

Закони, цензуре, помирења и  улични протести
Сања Влаисављевић
25.05.2013 20:00

Министарство правде БиХ је отворило јавну расправу поводом измјена и допуна Закона о слободном приступу информацијама. Добра околност је што је јавна расправа покренута, али приговори јавности иду на рачун кратког временског периода који је дат грађанима да изнесу своје мишљење о приједлогу измјена. Осим тога оштри приговори иду у још два правца: ускраћивање права на објављивање информација које подлијежу заштити приватности и које требају чекати окончање судских процеса.

Кренимо редом. Ако претпоставимо да је Хрватска земља која ових дана треба приступити Европској унији и да се у уводном слову истог закона наглашава његова усклађеност са одговарајућим законским актима Уније, онда нам то може послужити као поуздан оријентир. А у том закону је веома јасно наведено "подручје заштите особних података". Наравно о томе шта јесте а шта није "особни податак" се може расправљати, али чини се да је бх. законодавац веома јасно нагласио које информације не спадају у пуку сферу приватности. Да се закључити да су јавности остале доступне управо оне информације које и треба да занимају појединце, медије, НВО организације и остале групе које траже податке као што су: приходи, порески подаци, кориштење јавних средстава, сукоби интереса, судске одлуке, корупција, тероризам... Дакле, ако ове податке нуди и Хрватска својој јавности, а закон је ускладила према ЕУ стандардима, онда треба преиспитати бурну реакцију појединих група у БиХ због ограничења приступа информацијама, који се односи на приватност у БиХ, јер и бх. законодавац осигурава наведене информације.

Надаље, грађани у домаћим политичким магазинима имају прилику да прате цјелокупна дешавања по бх. судовима и то већ годинама, из дана у дан. Сазнају повјерљиве информације које у интересу судског поступка никако не би смјеле бити у јавности. Путем јавних сервиса се пласирају прислушкивани разговори и то углавном у циљу наношења штете противнику у политичком обрачуну. Тако да захтјев бх. законодавца да се и тај аспект ограничи дјелује сасвим оправданим.

Ето, остаје да видимо шта ће бити са анализом овог приједлога измјена Закона о слободном приступу информацијама у БиХ до 31.5.2013. године. Како ће реагирати НВО сектор, како медији и коначно како парламентарци.

Помирење са и без РЕКОМ-а

Ових дана је на Јахорини била нека РЕКОМ-ова конференција и тамо се разговарало ваљда о помирењу и суочавању са прошлошћу. Племенито. Треба подржати сваки облик помирења и суочавања са прошлошћу. Али мало ме затекла једна дијалошка емисија на јавном сервису Федерације у којој су о помирењу и суочавању са прошлошћу разговарали све сами истомишљеници и Бошњаци. Наспрам њих сједила је представница Хелсиншког комитета Србије, која се у свему слагала са својим саговорницима. И заиста нико, али баш нико не би могао приговорити честитом ставу гошће из Београда, јер је она све вријеме давала један крајње критички осврт на стање током рата, али ништа мање и послије рата у Србији. Ипак њене ријечи када су упућене гледаоцима из Федерације имају битно другачији одјек. Зашто? За грађане Србије би те ријечи требале отварати једну другу, посве критичку димензију погледа на претходни рат. За грађане којима се обраћа ФТВ то може бити само још једна потврда да су Срби заиста лош народ, јер то каже и тамо нека "њихова". Да је у тој емисији барем сједио неко ко је био спреман наводити лоше примјере и са ове друге стране, да је ту био неко од представника других народа у БиХ, читав разговор би имао сасвим други ток и смисао. Овако су гледаоци на једном од својих сервиса гледали како суочавање са прошлошћу треба да се одвија само на једној страни: српској. Е, нажалост, то није суочавање са прошлошћу него стално и непрестано подсјећање за све генерације које долазе да су Срби чинили злочине, да увијек постоји могућност да их опет учине и да их се заувијек треба чувати. Нажалост, неће никада доћи до суочавања са прошлошћу ако се не буду могле на јавним сервисима и једног и другог и трећег народа чути приче које не годе ушима локалних националиста. Када се то догоди, племенита идеја помирења и суочавања са прошлошћу ће постати реална и неће дјеловати као прерушена јавна инквизиција, усмјерена на само неке народе у овом несрећном дијелу свијета.

Непотизам тамо и овамо

Писало се ових дана о непотизму у РС. Имали смо прилику чак и читати све податке које је сачинила опозиција у РС. Свака част. То је права и одлучна борба са непотизмом. Него, паралелно са тим списком тражила сам идентичан списак са подацима из ФБиХ. Нисам га нашла. Не знам зашто. Не знам што је грађанима ФБиХ важније да имају те податке о функционерима из РС него о онима из свога ентитета. Питам се да ли то значи да овдје нема такве борбе или је објављени списак у сарајевским новинама који денунцира политичаре из РС само још једна у низу акција којом се открива зло код оних који нису као ми. А можда у Федерацији ипак нема непотизма?

+++

Колумне Коментар дана