Интервју: Метју Рајкрофт, амбасадор Велике Британије у
Глас Српске
Интервју: Метју Рајкрофт, амбасадор Велике Британије у
Позив за укидање Републике Српске позив је за промјену Дејтонског споразума, а за то нема двотрећинске већине у Парламентарној скупштини БиХ, значи, неће се десити...
AМБAСAДОР Велике Британије у БиХ Метју Рајкрофт оцијенио је "да у БиХ влада веома лоша политичка атмосфера и да је претходна година била разочаравајућа, јер није било напретка ни на једној од кључних реформи које су потребне да би се БиХ приближила Европи".
- Што се тиче Европске уније, ми нећемо промијенити мишљење да је БиХ земља која заслужује да буде у породици европских држава. Желимо БиХ која ће напредовати, међутим, сваки корак напријед ка Европи има одређене услове - рекао је Рајкрофт у интервјуу "Гласу Српске".
? Реформа полиције један је од услова за улазак БиХ у Европу. Како га испунити, с обзиром на непомирљиве ставове политичких лидера из Српске и Федерације БиХ, јер једни захтијевају опстанак полиције Српске, а други траже њено укидање?
- То је заправо питање за лидере ове земље, они су се обавезали да ће постићи договор који ће задовољити сва три принципа Европске уније, од којих је један да сва законодавна и буџетска овлашћења треба да буду на једној адреси, односно на нивоу БиХ. Структура будуће полиције је кључна, а име полиције је мање важно. Заправо се све своди на то шта се мисли под тим кад се каже полиција Републике Српске.
Одговорност је на домаћим политичарима да одблокирају тај процес. Aко ми из међународне заједнице можемо у том смислу да помогнемо, онда ћемо то и учинити. Уколико се не постигне договор о овом реформском процесу, неће бити потписан ни Споразум о стабилизацији и придруживању, а без тога се не може ући у ЕУ, тако да ће бити замрзнут пут БиХ у Европу, што значи да ће све оне користи које би БиХ имала од уласка у ЕУ бити одгођене: запошљавање, инвестиције, фондови за инфраструктуру и образовање...
? У БиХ се не назире ни договор о реформи Устава? Политички лидери који учествују у преговорима се заклињу у консензус, а ставови им никад нису били удаљенији. Како наставити преговоре с обзиром на тврди став Хариса Силајџића да неће пристати ни на редуковано ентитетско гласање које обезбјеђује равноправност Срба у Парламентарној скупштини БиХ?
- Полазна тачка за промјену Устава БиХ је Дејтонски споразум. То је оно на шта су се 1995. године сви обавезали, а кључни дио мировног споразума прописује начин на који се Устав може промијенити, а то је двотрећинска већина у Парламентарној скупштини БиХ. Који год договор обезбиједи већину, то је у реду. Тренутно не постоји такав договор ни око ентитетског гласања, ни његовог редуковања.
? Лидер СНСД-а Милорад Додик поручио је да свако наметнуто рјешење уставних промјена Српска неће разматрати већ одбити. Да ли то значи да постоји могућност наметања рјешења?
- Не. Устав није нешто што ће наметати међународна заједница. Оно што се надам да ће се десити је сусрет политичких лидера крајем ове седмице, на коме ће заједно одлучити на који начин реформисати Устав БиХ.
Рекао сам већ да је Дејтонски споразум полазна тачка, али од његовог потписивања прошло је дванаест година и пуно тога се промијенило. Остатак свијета се креће напријед и БиХ мора напредовати, а то значи да мора обавити и неке промјене Устава БиХ.
? Сарајевски политичари све мање скривају амбиције за укидање Републике Српске. Колико су у том свјетлу могући било какви преговори?
- Позив за укидање Републике Српске је позив за промјену Дејтона, а за то нема двотрећинске већине у Парламенту БиХ. Значи, неће се десити!
? Како гледате на Додиков приједлог уставних промјена који предвиђа федерализацију БиХ?
- О свим великим најавама и промјенама Устава треба да се расправља у другој фази уставних промјена. Било који приједлог који ће се ставити на сто мора имати широку подршку унутар БиХ да би уопште могао да буде усвојен.
Што се тиче тог конкретног приједлога, потребно је више детаља. Претпостављам да све зависи од тога шта се конкретно мисли под појмом федерализације. Врло често то значи да одређена федерална јединица има право да се отцијепи, а мислим да за то неће никад бити сагласности у БиХ.
? Како коментаришете све учесталије захтјеве из Сарајева за издвајање Сребренице из уставноправног поретка Републике Српске? Да ли позиви на једнострано мијењање Дејтонског споразума представљају озбиљан ризик за мир и стабилност?
- Они који позивају на посебан статус Сребренице изван надлежности Републике Српске, у ствари, позивају на промјену Дејтонског устава, а морам поновити, да се ни то не може десити без двотрећинске већине у Парламентарној скупштини БиХ.
Било би много боље да се људи који живе у Сребреници концентришу на практична питања која им могу побољшати живот у тој општини као што су просперитет, запошљавање, образовање или безбједност. Све то нема ништа са њиховим уставним статусом.
? Због чега међународна заједница толерише антидејтонске изјаве Хариса Силајџића, бошњачког члана Предсједништва БиХ и лидера Странке за БиХ, попут оне коју је дао у Лондону "да је Република Српска геноцидна творевина" и његово, свјесно, злонамјерно тумачење пресуде Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије и Црне Горе?
- Мислим да је важно држати се пресуде Међународног суда правде у Хагу, јер је то највиши суд те врсте у свијету. Нема тијела које може интерпретирати пресуду нити има потребе да се то чини. Само се треба прочитати шта тачно пише у пресуди по тужби БиХ против Србије и Црне Горе. Пресуда спомиње одређене групације и дијелове који укључују Војску Републике Српске и МУП Српске. Међутим, пресуда није рекла да је Република Српска крива за геноцид.
? Мирослав Лајчак ће 2. јула преузети функцију високог представника у БиХ од Кристијана Шварц-Шилинга. Шта ће то значити за БиХ, очекујете ли другачији приступ у рјешавању проблема у БиХ, с обзиром на то да је словачки дипломата већ најавио да се "неће устезати у коришћењу бонских овлашћења"?
- Сваки високи представник другачије ради свој посао. Лајчак ће посао у БиХ преузети са пуно искуства из овог региона. Он врло добро разумије кључна питања у овој земљи. Као што је сам рекао, неће се устезати да користи бонска овлашћења. Мислим да нико од досадашњих високих представника није дошао у БиХ желећи да их искористи. Сигуран сам да ће их Лајчак употријебити само ако буде морао да би осигурао спровођење Дејтонског споразума.
? Aмерички предсједник Џорџ Буш у Aлбанији и Бугарској најјасније до сада је рекао да је судбина Космета независност. Да ли такав сценарио за јужну србијанску покрајину, који би био преседан у међународном праву, може да има утицаја и на БиХ, али и друге земље у региону?
- Не. Не видим никакву повезаност између БиХ и Космета. То је специфичан случај и управо је због тога трајао процес око његовог коначног статуса. Зато је Марти Aхтисари и написао свој план, који ми подржавамо. У Уједињеним нацијама се тренутно воде активни преговори и надам се да ће они довести до резолуције УН за Космет, али какви год били резултати те резолуције, неће се моћи повлачити никакве паралеле.
Разговарала Маја РAДЕТИЋ
ПРИВAТИЗAЦИЈA
? Од доласка на власт премијера Милорада Додика у Српској се биљеже позитивни трендови у економији. Свједоци смо успјешних приватизација: Нафтне индустрије, "Телекома Српске", Термоелектране у Гацку... Да ли је Српска тиме показала да је ефикаснији и бољи ентитет у БиХ ?
- Мислим да ово показује да се Република Српска приближава Федерацији БиХ, јер је неколико година уназад Федерација БиХ биљежила боље индексе развоја.
Влада Милорада Додика је показала да се приватизација може спровести врло брзо и ефикасно у Републици Српској. То није случај у Федерацији БиХ, која је децентрализована, са много овлашћења на нивоу кантона. Не видим потребу за такмичење између ентитета. Јака Република Српска, са јаком економијом може бити добра за БиХ и за регион.
ДИПЛОМЕ
? Представнички дом Парламента БиХ коначно је усвојио Оквирни закон о високом образовању у БиХ...
- То је врло добро и мора се похвалити, јер је врло мало добрих резултата у посљедње вријеме у БиХ. Овај закон значи да ће БиХ бити у стању да спроведе обавезе из Болоњског процеса, а бх. студентима ће дипломе бити признате и изван БиХ. Закон о високом образовању у БиХ био је приоритет наше владе још од предсједавања Велике Британије Европској унији, прије двије године.
