У мету: Гдје су младе снаге?

Глас Српске 13.04.2007 00:00

У СВИМ бијељинским клубовима који имало држе до себе постоји организован рад са млађим селекцијама и када се разговара с њиховим челним људима они врло често с поносом истичу ту чињеницу.

Међутим, када се погледа колико тих младих спортиста стигне до сениорских екипа, подаци нису за дику и понос, јер у најјачим саставима, за наше услове врхунских клубова, скоро да и нема спортиста који су поникли у сопственим омладинским школама. A ако се и нађу на списку, онда више служе за попуњавање потребног броја, него што добијају прилику да искажу своје знање и таленат у најјачој конкуренцији. Свједоци смо да се већ неколико година у Бијељини није појавио млади фудбалер, кошаркаш, одбојкаш или рукометаш који би задовољио критеријуме такмичења у најјачим лигама БиХ, а камоли да нађу мјесто под сунцем у Црвеној звезди, Партизану или неком европском клубу. Некада, у не тако давној прошлости, било је другачије, па су спортисти из Семберије одлазили у велике клубове у којима су правили велике каријере. Довољно је поменути само Саву Милошевића, апсолутног југословенског и српског рекордера у броју наступа за фудбалску репрезентацију, да не помињемо имена десетина осталих врхунских мајстора фудбала, кошарке и других спортова. То је једна страна проблема. Друга је у томе што се, када се млади спортиста афирмише у неком од овдашњих клубова, не налази начин његовог задржавања у матичној средини, већ врло брзо одлази у потрази за срећом у друге клубове и за шаку новца често упропасте каријеру. Има ту, наравно, младалачке брзоплетости или нереалних родитељских амбиција, али и кривице спортских радника у клупским руководствима. Домаће спортисте загледају са свих страна, па испада да је много лакше одвојити новац за сумњива "појачања" са стране него стимулисати и испунити жеље домаћим младим снагама. Оно што је јасно свакако је да без прилива свјеже крви у сениорске саставе нема ни одговарајућег дугорочног квалитета. Када се у клупске касе слегне нешто више новца на брзину се, не за мале паре, покупују играчи и створи вјештачки квалитет, а када се касе испразне, долази до распада система и стрмоглавог пада. Најсвјежији примјери за то су кошаркашки и фудбалски имењаци. Кошаркашки клуб Радник је прошле године са играчима из Србије био у Лиги за првака, да би ове године испао из Премијер лиге, а иста судбина чека и Фудбалски клуб Радник. A већ је прошло најмање пет година да ни једни ни други нису "произвели" у својим омладинским погонима ниједног фудбалера или кошаркаша на кога би се озбиљно могли ослонити. Тодор НИКОЛИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.