Досије "Гласа Српске": Колико смо здрави (4)

Глас Српске 18.06.2007 00:00

Расте потрошња лијекова који се користе за лијечење масовних незаразних болести или њихових посљедица, а које су у већини случајева одраз начина живота, истакла Ванда Марковић-Пековић

УПОТРЕБA лијекова који се издају на рецепт у Републици Српској расте из године у годину. Да је тако говоре подаци из републичког Фонда здравственог осигурања, према којима се трошкови за те за лијекове сваке године повећавају за око 20 одсто. Највише се, навела је помоћник министра за фармацију магистра Ванда Марковић-Пековић, на рецепт прописују лијекови за лијечење кардиоваскуларних обољења, затим они који дјелују на пробавни систем и метаболизам, за лијечење нервног система и антибиотици. Посљедње двије године у порасту је потрошња лијекова за лијечење респираторних обољења. - Такође, расте употреба лијекова за лијечење малигних обољења. Дакле, већа је потрошња лијекова за лијечење срца и високог крвног притиска, шећерне болести, затим лијекова за смирење, лијечење епилепсије... Може се закључити да расте потрошња оних који се користе за лијечење масовних незаразних болести или њихових посљедица, а које су у већини случајева одраз начина живота, животних прилика односно животног и здравственог стандарда - истакла је Марковић-Пековић. Подсјетимо да су у Српској убица број један кардиоваскуларна, а иза њих малигна обољења. Оно на шта су сви наши саговорници ставили акценат је превенција. Предсједник републичког Удружења пнеумофтизиолога проф. др Крсто Јандрић сматра да је превентива и рано откривање свих болести. Истичући значај превенције, он је навео да је код запуштених пацијената, са узнапредовалом болешћу, којих је и данас у Српској много, отежана дијагностика, а терапија даје далеко мање резултате. Фонд је у свом овогодишњем финансијском плану предвидио да за превенцију издвоји значајан новац. Тачније, 20 одсто од укупно намијењеног примарној здравственој заштити, не рачунајући средства намијењена за вакцине. Донесен је и програм превенције масовних незаразних болести у којем је посебан значај дат спречавању и раном откривању кардиоваскуларних и малигних обољења. Елиминисање фактора ризика и откривање болести у раној фази значајно утиче на смањење трошкова. Од прошле године превенцијом је обухваћено и неосигурано становништво. Министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић истакао је да су у плану значајни искораци у још неким аспектима као што је брзо откривање карцинома дојке код жена, набавка мамографа и формирање центра за дојку. Републичка Влада и Министарство настоје, поручио је, да издвоје значајна средства за превенцију. - Колеге у републичком Удружењу кардиолога и Фондацији "Здравље и срце" великим залагањем указали су на потребу здравог живота. Aктивности против пушења, гојазности, здраво живљење, важне су како би се спријечио или одгодио настанак другог сегмента у склопу кардиоваскуларних болести као што је дијабетес мелитус. Да би се програми превенције спровели, значајно смо повећали издвајања Фонда, Министарства здравља и Владе - рекао је Шкрбић. Програм превенције кардиоваскуларних болести у Српској, који је кренуо прије осам година, одмах је, истакао је национални координатор за кардиоваскуларне болести у Српској др Душко Вулић, представљен у Европи, а захваљујући покретању Фондације "Здравље и срце" ушли су и у европску мрежу за срце. Он је навео да су досадашња искуства у спровођењу овог програма показала да они морају да буду национални и државни. У превенцију и промоцију здравља, према ријечима Шкрбића, морају максимално да се укључе и локалне заједнице. Град Бања Лука, као и неке друге општине, активни су, истакао је, на том пољу и добар примјер другима. Р. ШКОНДРИЋ У петак нови досије: Малољетничка деликвенција ХРAНA - Чињеница је да становништво, без обзира на ком меридијану се налази, конзумира готово исту храну. Много се једе конзервирано и у исхрани готово да нема намирнице која нема извјесну дозу конзерванса, па смо и ми на неки начин конзервирани. То све утиче на здравље. Са свим добрим, али и лошим странама, таква врста енергетски обогаћене хране је одговор, наравно, уз начин живота, за глобалну појаву гојазности - рекао је Ранко Шкрбић. Не може се, додао је, очекивати да ће нација бити здравија ако се у здравствени систем улаже више новца, него она, појединци и друштво морају за здравље нешто да учине - да промовишу здраве стилове живота, континуирану физичку активност, здраву исхрану... УВОЗ - У БиХ се, према подацима из Спољнотрговинске коморе БиХ, за 2005. и 2006. годину, увезе лијекова за око 240 милиона марака, што је око 80 марака по становнику. У Српској их се увезе у вриједности око 70 милиона марака, што је око 60 марака по становнику - рекла је магистар Ванда Марковић-Пековић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.