У страху су велики зидови

  У страху су велики зидови
Мирјана Кусмук
29.10.2015 00:24

Зид од цигле, бетона, жице, дрвета са шиљцима, невидљиви зид? Кинески зид. Берлински зид.

Зид плача. Зид срама. Једни падају, други се граде, пред трећима се моли, пред четвртим плаче. Једни су дијелили градове, други народе, трећи цивилизације, четврти идеологије, пети религије, шести сталеже, седми државе... Постоје и зидови љубоморе, бедеми сазидани око кућа да сачувају жене. Али ниједан од њих до данас ништа није успио да одбрани. Било да је био зидан од чврстог материјала (бетона или цигле) или "скројен" од бодљикаве жице.

Ових дана објављено је да је у југоисточном дијелу перуанског главног града, Лиме, подигнут зид дугачак десет километара и висок три метра на чијем се врху налази бодљикава жица. Зид је подигнут да дијели богате од сиромашних и одмах је добио име "зид срама". Изградња тог зида започела је 1980-их, а довршена прије три године. Како Танјуг јавља, и послије тога богати су наставили да умиру.

Ако се на студије архитектуре ускоро уведе нови предмет и правац (по мишљењу угледног хрватског професора неопходан), који ће се звати "тајкунска архитектура", озбиљно би требало размотрити увођење још једног који би се бавио "архитектуром зидова". Све у складу са реалним трендовима.

Балкански зид

Након што је пао Берлински 1989. године изгледало је да је дошао крај зидовима у Европи. А онда је никао "Мађарски зид", уз реалне најаве да се тренд градње зидова неконтролисано шири Европом.

Градитељ првог зида, мађарски предсједник Виктор Орбан упитан могу ли избјеглице са Блиског истока и из Африке, које хрле према Европи, преко Балкана, пробити зид од бодљикаве жице, који је његова земља поставила према Хрватској и Србији, одговара да је ограда неуништива, јер су је правили мађарски затвореници "властитом технологијом".

Признаје да је у том послу, ограђивања Европе од остатка свијета, Мађарска имала велику муку да набави довољне количине жице. "У Европи није било залиха, што говори о томе да је Европа била неспремна на овако велики мигрантски талас", констатује жалосно Орбан.

Касније је откривено да је њемачка компанија одбила Мађарској да испоручи око 10.000 котурова бодљикаве жице уз образложење: "Бодљикава жица намијењена је спречавању кривичних дјела, а дјеца и одрасли који се у избјеглиштву покушавају докопати спаса не припадају категорији починилаца".

И тамо даље на западу, у француском Калеу, британска влада је потрошила цијелих 10 милиона долара како би подигла зид - ограду код тунела који повезује Француску и Енглеску, а којим "надиру" мигранти.

Грчка је још прије три године изградила зид према Турској да би такође зауставила мигранте који прелазе грчку границу, али се зид испоставио као неефикасан. Грчка није успјела да заустави талас сеоба у којем људи надиру преко мора, а на мору још нико није сазидао зид.

Могући су и нови зидови на Балкану - Хрватске према Србији, Словеније према Хрватској, Бугарске према Турској, Македоније према Грчкој... Аустрија ће изградити ограду дуж своје границе са Словенијом, најавила је аустријски министар унутрашњих послова Јохана Микл-Лајтнер.

Несрећни Балкан, на средини пута, на оном мјесту гдје се укрштају исток и запад, постаје тампон зона, сабирни центар за невољнике из цијелог свијета. Опасан зидовима.

А није само Европа одбрану нашла у градњи зидова. Саудијска Арабија је међу првима подигла зид дугачак чак 950 километара, који је брани од доласка Сиријаца, Либијаца, Курда…

Али не подижу се зидови само због миграната. Украјина каже да такође планира да гради један на граници са Русијом. И Естонија каже да ће зидати један у истом правцу у дужини од 70 миља.

 

Невидљиви зидови

 

Има и много градова у свијету које дијеле зидови. Некада су ти зидови физички видљиви, а некада, иако само виртуелни, посве су непробојни.

Јерусалим је подијељен још од библијског времена. Невидљиви непробојни зид сасвим прецизно дијели га на западни - јеврејски дио града и источни - арапски.

И Трст је некада био подијељен између Италије и Југославије. Тек 1975. Осимским споразумом утврђена је коначна граница.

Ни Косовску Митровицу не дијели жичани зид, али је дијели једини мост-зид на свијету, онај на ријеци Ибар на сјеверни, српски и јужни албански дио града.

У граду Белфасту двије заједнице, католичка и протестантска, воде два одвојена живота још од 1968. године. Зидови који дијеле католичку четврт Фолз од протестанске улице Шенкил стално су дограђивани. Саграђени су на врхунцу сукоба, средином седамдесетих година, како би се двије заједнице физички раздвојиле.

Бејрут је након грађанског рата подијељен на муслимански, западни дио и хришћански, источни дио. Мислим без зида.

Никозија, коју зову још и Берлин на истоку, важи за једину подијељену престоницу на свијету. До подјеле града, као и остатка Кипра, дошло је када су Турци извршили инвазију 1974. године. Никозија није подијељена жичаним зидом, али јесте "зеленим линијама". Грци и Турци који живе на острву готово да се не мијешају. Оба дијела града живе своје, паралелне животе, са ове и са оне стране "зеленог зида".

Иако се не убраја у подијељене престонице свијета, Сарајево је подијељен град од 1992. године. Некада га је дијелила ријека Миљацка и то линијом од моста "Братства јединства" до моста на Маријином двору, па онда доље ниже на Неџарићима, дужином Касиндолске улице. Након рата та граница је помјерена на врх Враца.

Иако не постоји зид који дијели два града Источно Сарајево и Сарајево, постоје људи који никада нису закорачили у град преко.

Видљивог зида нема ни у Мостару, који је подијељен на западни, хрватски, и источни, бошњачки. Али и случајном посјетиоцу, који дође у тај град, први пут граница је јасно исписана.

Иако су сви подијељени, ипак, сваки од тих градова подијељен је на свој начин. Баш о томе су 2009. године написала књигу двојица Американаца Џон Каламе и Естер Чарлсворт. За пет година истраживања посјетили су пет подијељених градова свијета, а један од њих био је и Мостар.

"На први поглед сваки од тих подијељених градова о којима се говори у нашој књизи изгледа јединствен у својој судбини, али можда је најинтересантнији дио нашег истраживања управо то да ови градови имају много тога заједничког. Готово као да постоји болест, која се шири и која доприноси да се стварају зидови, подјеле. Веома је лако прећи са десне на лијеву обалу Неретве у Мостару, али већина људи, ипак, не прелази на другу страну", каже о свом истраживању Калме.  

Закључује да "када било који град направи унутар себе границе, када подигне видљиве или невидљиве зидове, може се рећи да тиме поништава неписану заклетву која град чини градом као мјестом толеранције и комуникације".

А када Европа подиже зидове, да ли тиме поништава саму себе? И руши неписана и писана правила цивилизације на којој почива, система вриједности и принципа као што су људска права, слобода кретања... И шта се уопште дешава са толеранцијом, а шта са комуникацијом?

Кинески зид

А зид је ту да раздвоји, нас с ове, и њих с оне стране. Да подијели оно што би било од онога што би требало да буде. Да одбрани, спријечи, изолује, казни. Узалуд.

Историја, учитељица живота, каже да је још 221. године прије нове ере моћни кинески цар Ши Хуанг Ти наредио да се подигне велики зид на границама који ће штитити Кину од варварских племена Монгола. И шта је било? Да ли је тај велики зид заштитио Кинезе од упада Монгола? Није!

Управо у годинама кад је у потпуности завршен зид, са обала Амура кренуо је млади монголски народ Манџу и упутио се према југу. Незадрживим напредовањем Манџу су стигли до Пекинга. Посљедњи цар кинеске крви из династије Минг удавио се властитим рукама. Манџурци су постали нови господари Кине: освојили су читаву земљу и помијешали се са Кинезима.

За сва времена Монголи су одузели значај Великом зиду. Зид из времена Минга данас је интересантан једино туристима и научницима.

Наравоученије каже: "Узалуд вам труд свирачи". Нема тог зида који може да заустави вријеме. Ма како жица била бодљикава.

А да, заборавила сам да кажем да су Кинези убили градитеља Великог зида. И цара који је наредио зидање. Јер мач, као и зид, увијек има двије оштрице, или двије стране. Никада човјек не може бити сигуран да ли је на правој.

Колумне Коментар дана