У Змајевом гнијезду

  У Змајевом гнијезду
Мирјана Кусмук
15.10.2015 21:00

Хаос у Паровима. Свађа у Великом брату. Скандал у Змајевом гнијезду. Е, сад креће прави шоу!

Лице с потјернице, Одбјегли бизнисмен, Змај од Прњавора, Кила злата, Новинар истраживач на тајном задатку, Змај од Шипова. Пронађите уљеза!

Рјешење: Уљез је Змај од Шипова, једини професионални учесник ријалитија. Седмична зарада око 1.000 евра, премија побједника око 10.000 евра. Једини који је поштено зарадио новац пред очима нације. И заслужио славу.

A за шта? За забаву, заглупљивање, затупљивање, идиотизацију, кретенизацију, распамећивање, доконизацију или вјештачко одвлачење пажње од суморне стварности? Е, то је већ питање за хомо сапијенса, на вишој фази развоја врсте.

Скандал у Змајевом гнијезду

Телевизија као веома утицајан медиј сматра се и једним од јаких средстава едукације па се тако послије неколико сезона, што на фарми, што на двору, што у паровима, што међу идолима, неминовно и очекивано на обичан пук са ТВ екрана пренио систем вриједности и правила ријалитија.

Тако смо посљедњих дана свједоци и гледаоци ријалитија на највишем нивоу чије звијезде опскурних биографија и "убитачних спознаја" заузимају, не више термине иза 20 часова, него прве минуте информативно-политичких емисија.

Сезону је отпочела нетом откривена звијезда чије је умјетничко име "Кила злата". Некадашњи амбасадор БиХ и шеф Представништва РС у Москви на сцену је изашао дотјеран и непрепознатљив, без познатих "а ла Хитлер" брчића, који су његово лице красили у времену док је био савјетник предсједника РС Радована Караџића. Нико никада није открио о чему га је савјетовао, а и он ту тајну добро чува до данас. "Кила злата" је занимљиву ријалити сезону отворио причом у коју су уплетени највиши актери политичке сцене. Иако је реална цијена "киле злата" на тржишту око 65.000 КМ у персонификацији мита и корупције кила је кила, а паре су паре. Јавност "пије" количину, а не вриједност.

И сам некада дворјанин "Кила злата" је савјетник предсједника РС постао са једногодишњим закашњењем, негдје 1993. године. До рата је био полицајац, а прву ратну годину наводно шеф хрватске полиције у Чапљини или у Мостару. Зато има тако јако полицијско искуство које га непогрешиво води ка разоткривању мрачних тајни у Змајевом гнијезду.

У току дипломатске праксе није се истицао, али је, по властитом признању у ријалитију открио да је његов дипломатски ангажман био веома перфидан. Сви запослени за његова мандата амбасадора морали су да иду на пријеме, прикупљају визит карте званица и доносе њему. Шта је послије радио са визит картама није открио, али извори блиски дипломатским круговима тврде да их је похранио у сеф трговачке фирме коју је основао.

Када је прикупио довољан број визит карата "Кила злата" је кренуо у акцију контакт. Тако је постао заступник неколико руских компанија, али и њемачких, чешких и шпанских.

Успио је "тешком муком" да наговори руског мултимилионера Олега Бурлакова, који му је лично дао визитку на једном пријему, да купи вишеградски "Терпентин" у стечају, али овај се брзо предомислио и побјегао са лица мјеста. Одустао је и од куповине Дрвне индустрије "Борја" Теслић, рудника "Љубија" и "Миљевина", "Фама" и УНИС-а, па је "Кила злата" остала без посла.

Када му није успио бизнис, одлучио је да постане славан. Након кратког хашког наступа, сан му се коначно испунио. Када је чуо да се снима политички ријалити у Змајевом гнијезду први се пријавио. И отворио сезону.

У Змајево гнијездо одбјегли бизнисмен ушао је који дан касније, али не својом вољом. Тајно снимљен на тајној локацији на којој избјегава служење затворске казне испричао је све што му је било доступно за читање на интернету. Писање је писање, али жива ријеч увијек има већу тежину па је тако и тонско обраћање Одбјеглог бизнисмена драму ријалитија довело до врхунца. Мито, корупција, секс, лажи и видео-траке… ничег није мањкало.

Скромног вокабулара (какви се и траже за ријалити програме у којима је најважнији говор тијела) у аудицији за улазак у ријалити раније је открио да нема намјеру да се враћа у Змајево гнијездо, гдје је осуђен на три године затвора, те да је спреман да програм попуни у квоти дијаспора. Једини услов који је поставио након што је у Луду кућу већ ушао био је ослобађање од издржавања казне, уколико буде окруњен титулом побједника сезоне.

Након њега у Змајево гнијездо улази Лице с потјернице. Медије су преплавили наслови: Е, сад креће прави шоу! Замагљеног лика, али откривеног идентитета, Лице с потјернице је пред ТВ камерама мртво ладно починило кривично дјело примања мита зарад извршења кривичног дјела тајно снимање. Aли, то нико није примијетио.

Одавно познат полицији, вишеструки повратник у затворске ћелије због изнуда, дечко који увијек има шта да прода, до овог тренутка најсјајнија је звијезда ријалитија, са најдужом минутажом у програму и најозбиљнији кандидат за звијезду сезоне.

Продукцији свакодневно стижу анонимна писма да би, ипак, до краја ријалитија ситуација могла да измакне контроли, јер сада конкуренција врбује Лице са потјернице да оптужи продукцију да га је подмитила да уђе у њихов ријалити. Наводно би то могло да се деси изван Змајевог гнијезда на територији друге ријалити зоне у којој се спрема паклени план преузимања звијезде програма перфидном методом уцјене у замјену за обустављање истраге.

Нико не зна са сигурношћу да каже како ће се ствари одвијати и да ли ће Лице с потјернице промијенити шоу. Све зависи од висине премије.

Новинар истраживач на тајном задатку ангажован је у ријалити на пречац одлуком режисера, који је схватио да би цијела ствар могла пропасти уколико у "радњу" не уведе популаран тренд: прислушкивање и тајно снимање.

Иако је алиби за тајни рад нашао у новинарству, како нигдје није објавио текст са тог тајног задатка, Новинару истраживачу тај алиби одмах је пао у воду. Откривено је и да је у сукобу интереса, јер је истовремено био савјетник једног од људи из продукције па је знао све детаље тек исписаног сценарија којим продукција покушава да се извади из габуле.

Да би, ипак, остао у игри до краја сезоне, продукција је изненада ангажовала Змаја од Прњавора, који је требало да извади ствар, али је начисто упрскао након што је неконтролисано пукао уживо у ТВ програму и почео да вријеђа новинаре и сниматеље у Студију A.

Ћути и гледај

Ријалити је недавно ушао у другу фазу. Годинама смо били само посматрачи, а однедавно смо постали директни учесници. Ипак, за улазак у елиту која га води неопходно је задовољити неке од ових критеријума: сумњива биографија, сумњиво образовање, склоност пороцима: коцка, алкохол, жене, клептоманије (било шта од наведеног), лична корист испред сваке друге.

Недавно је неки Тоске из Врања отворио страницу на интернету покушавајући да на тај начин згрне дјелић славе коју је покренула лавина ријалити програма. Написао је да жели у ријалити да би постао познат, пронашао младу и зарадио новац. "Знам да певам све, да играм брејкденс и био сам пет пута на телевизији", написао је за себе Тоске, кандидујући се за ријалити.

Продукција је, ипак, одлучила да га одбије, јер у CV-ју није навео да је прошао обуку за тајно праћење и прислушкивање.

Aли тај услов није само главни критеријум пријема у Змајевом гнијезду. Прислушкивање је веома актуелан тренд у политичком животу цијелог региона. Кренуо је с југа из Македоније и од тамошњег премијера Николе Груевског. Потом је затресао Словенију и Хрватску, због чега је готово избио рат у Пиранском заливу. У Србији ових дана траје афера прислушкивања предсједника ДС-а Бојана Пајтића и Лидије Удовички, сестре министарке Кори Удовички.

Пишући о томе професор ФПН-а у Београду Мирјана Васовић каже овако:

"Колико смо само фантомских афера, недоказаних и недоказивих, прегурали преко главе и живаца. Према захтевима политичког тренутка, измишљане су под плаштом 'демократске контроле' власти, а коришћене као средства за њено освајање или оснажење; згодне пречице које замењују регуларне демократске процесе и процедуре. То је постало опробано средство политичког надметања политичких странака у кризи (а у нас све су такве). Уместо да конкуришу политичким програмима, идејама и учинцима, оне настоје да моралним блаћењем и обезвређивањем потпуно одстране противнике из политичке игре. Мисле да ће на тај начин доказати сопствену моралну супериорност. Смењују се централне теме ових афера (секс, корупција, прислушкивање), али њихови пропагандни ментори увек могу рачунати на реакцију 'човека са улице', навикнутог да гледа другоме у џеп и вири кроз кључаонице туђих спаваћих соба".

Јасно је да је госпођу професорку прегазило вријеме. Јер давно некада смисао постојања медија јесте била едукација грађана. На ТВ екранима није могао да се појави свако. Били су то људи који су имали шта да пренесу, да поруче или да науче. A онда је дошла транзиција. Основни задатак и смисао постојања медија се промијенио. Маргиналци су постали елита, а елита је емигрирала или се затворила у четири зида. Учесник ријалитија дочекао је 12 академика у родном селу великог књижевника, а старлета је постала секретар Aкадемије наука.

Прво је критичка свијест народа отупљена институционализовањем лажи, сплетки, трача и интриге, као предуслов стварања свјетине која ужива у борби гладијатора.

Историја се понавља неумитно. У Старом Риму су гладијаторе поштовали као јунаке иако су спадали на само дно друштвене љествице и били у истој друштвеној касти као и проститутке. Ипак, њихове борбе биле су забаве за свјетину. Колосеуми су ницали као гљиве послије кише, јер је публике која је уживала у спектаклу крваве гладијаторске забаве било све више. A онда је царство пропало. Колосеум су замијенили ТВ екрани, а гладијаторе звијезде ријалитија.

Claude os, aperi oculos. Ex nihiolo nihil fit, рекли би Римљани.

(Ћути и гледај. Из ничега ништа не настаје).

Колумне Коментар дана