Специјални резерват природе Бардача

Глас Српске
Специјални резерват природе Бардача

Влада Републике Српске преузела улогу привођења подручја овој намјени, према међународним конвенцијама, путем Плана управљања и мониторинга. Тако је коначно стављена тачка на вишегодишње уништавање орнитофауне и константно опадање биодиверзитета

РЕПУБЛИКA Српска добиће подручје од међународног значаја. Специјални резерват природе Бардача требало би данас да буде проглашен подручјем од међународног значаја према Рамсарској конвенцији о заштити мочварних региона. Влада Републике Српске преузела је улогу привођења подручја овој намјени, према међународним конвенцијама, путем Плана управљања и надгледања. Тако је коначно стављена тачка на вишегодишње уништавање орнитофауне и константно опадање биодиверзитета, које је евидентно послије спроведене приватизације рибњака. Прилагођавање језера Бардаче узгоју рибе, дјелимично крчење шумских (Ракитовац) и мочварних површина погодних за гнијежђење и боравак појединих врста птица карактеристичних за ова станишта, оставили су траг, што ће онемогућити брзу обнову природних станишта. Бардача је на простору БиХ, поред Хутова блата, један од два природна резервата птица. У овом статусу је од 1969. године. Налази се у близини Српца, на простору који захвата неколико већих језера, насталих у периоду аустроугарске окупације, послије изградње насипа и рибњака. Најпознатија и највећа су: Превлака, Велики и Мали Дајковац, Ракитовац, Нецик, Луг и Дуго поље 1 и 2. Оно по чему је подручје Бардаче надалеко познато јесте велико богатство и разноврсност птичјег свијета који је евидентиран током вишегодишњих истраживања. Орнитолошким посматрањем на овом подручју у периоду од око стотињак година забиљежене су укупно 203 врсте птица, што представља више од три четвртине до сада регистрованих врста (255) на територији Републике Српске. Најобимнија истраживања предузео је познати орнитолог Светислав Обратил у периоду 1971-1973. године, када је на Бардачи евидентирао 178 врста птица, током свих годишњих доба. Птице настањују различита станишта, водене базене, поплавне шуме, ливаде, као и близину насеља, што је условило њихов специфичан живот и навике. Током године на језерима, мочварним и исушеним дијеловима рибњака борави различит број врста птица. Највише их је евидентирано у прољеће, приликом гнијежђења и прољећних сеоба. Посебно су занимљиве јесен и зима, када током сеоба бораве врсте карактеристичне за крајњи сјевер Европе и Сибир. Од врста које настањују подручје Бардаче посебно су интересантне мочварице и птице отворених водених површина. Током већег дијела године најчешћи становници су разне врсте чапљи, патке, лиске, гакови, ријечни галебови, корморани, гњурци, чигре и трстењаци. Свакако, најатрактивнији сезонски посјетилац је цвенокљуни лабуд (лабуд грбац), који се појављује као редовни зимски становник овдашњих језера. Посљедњих година на Бардачи су забиљежена и гнијежђења црвенокљуног лабуда, прва на простору БиХ. Тако је током 2004. и 2005. године код два пара евидентирано седам младих лабудова. Упркос угрожености птичијих станишта, ова велика птица препознала је подручје Бардаче као погодно за трајнији останак. Тренутно није познато колико врста сада настањује језера и рибњаке Бардаче, јер се у посљедње вријеме не спроводе систематска истраживања птица. Тако, осим онога што малобројни орнитолози-ентузијасти забиљеже у својим посматрањима, не постоје поузданији подаци. Наравно, изузетак су они историјски. Подаци који се често користе у штампи, у циљу указивања на очуваност и погодност услова за живот ријетке орнитофауне (гнијежђење црног ибиса, чапље кашикаре и неких других врста птица), нажалост, сада спадају само у далеку историју. Некада бројни црни ибиси и чапље кашикаре сада се само могу спорадично видјети или у ријетким јатима која овдје наврате из других крајева. Постоји нада да ће се систематским спровођењем Рамсарске конвенције поново вратити стари сјај Бардаче у процесу ревитализације подручја који, сасвим сигурно, неће бити брз. Aли, никада није касно... Текст и снимци Горан ДУЈAКОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана