Трећи ентитет

Трећи ентитет
Мирјана Кусмук
01.03.2014 08:08

Када смо ми прешли границу? Зашто нам нису тражили пасоше, зачуђено је упитала професорка Београдског универзитета, наша сапутница тог 8. фебруара кроз западну Херцеговину, негдје око Читлука.

Рекли смо да нисмо прешли границу са Хрватском и да се налазимо на територији БиХ, али на подручју на којем живе Хрвати.

Трећи ентитет

- Свуда су хрватске заставе, мислила сам да смо одавно у Хрватској - рекла је у чуду док смо аутомобилом промицали поред споменика хрватском министру одбране Гојку Шушку подигнутом у центру Читлука.

Прва дестинација на којој смо се зауставили била је фабрика пара од вјерског туризма отворена 365 дана у години - Међугорје, а друга Мостар. Било је то дан након што су одржане демонстрације "напаћеног народа" у којим су запаљене бројне институције од државних, федералних до кантоналних.

У селу Крчедин код Широког Бријега фотографисали смо споменик хрватској ћирилици, истој оној која је црном бојом префарбана на свим путоказима у западној Херцеговини.

Ручали смо лешо рибу кувану у вину, онакву какву праве рибари у хрватској Далмацији. Свуда смо могли да платимо у кунама, КМ или еврима. Једино динаре не примају.

Ето, то је западна Херцеговина. У њој се говори хрватски језик, служе специјалитети хрватског кулинарства, плаћа се у кунама, њихова дјеца студирају у Загребу или Дубровнику. У Сарајево одлазе само политичари који морају.

Свакоме ко барем једном прође путем од Купреса преко Широког Бријега до Мостара јасно је да хрватски ентитет постоји у стварности, и овдје, како што постоји у Витезу или у Орашју.

Демонстрације за наводна права обесправљеног и опљачканог народа у Мостару, у западном, хрватском дијелу града сви наши саговорници, упућени у политичка кретања, повезали су са дан раније донесеном Резолуцијом Европског парламента.

У тој резолуцији, за коју је гласало 468 посланика, а свега њих 80 било против, први пут Европски парламент послао је поруку да су потребни децентрализација, равноправност и начела федерализма како би се обезбиједио пут БиХ у ЕУ.

Управо то, по тумачењу одговорних из "трећег ентитета", дигло је на ноге "обесправљени бошњачки народ" и дало сигнал за демонстрације. Јер први пут од када постоји БиХ, централизација државе на којој инсистирају Бошњаци дефинисана је као проблем њеног опстанка, а као рјешење проблема истакнута начела федерализације, децентрализације, равноправности и легитимне заступљености свих народа у органима власти.

Јасно је да је Резолуција ЕУ о БиХ политички оквир за њену будућност, па је и Хрватска први пут од када постоји Сабор јавно проговорила о трећем ентитету и подређеном положају Хрвата у БиХ.

Боро Грубишић (ХДССБ) рекао је да улазак у пуноправно чланство ЕУ Хрватској омогућује активно укључивање у рјешавање питања хрватског народа у БиХ и заложио се за оснивање хрватског ентитета.

- С три ентитета имамо пуно мању администрацију и јефтинију државу, коју ће сва три народа осјећати као своју, и то не треба стидљиво говорити - рекао је Грубишић и премијеру Зорану Милановићу честитао на одласку у Мостар због нереда.

Идеју да Хрватска подстакне разговор о трећем ентитету подржао је и лабуриста Бранко Вукшић.

- Не само да треба размишљати о трећем ентитету у БиХ, него озбиљно наметнути разговор о томе - рекао је.

И Франо Матушић (ХДЗ) рекао је да се Хрвати у БиХ у пракси не осјећају као конститутиван народ, те да Хрватска процес Стабилизације и придруживања БиХ треба искористити за изједначавање њиховог статуса.

Оштро је на ове ставове реаговао посланик бошњачке националне мањине Неџад Хоџић који је рекао да је БиХ суверена, самостална и међународно призната земља и да Хрватска нема право да се мијеша у њено уређење и да црта границе.

ХДЗ-ов посланик, бивши министар иностраних послова Гордан Јандроковић упитао је Хоџића како му то не сметају позиви на укидање кантона и неједнакост хрватског народа.

- БиХ је држава три конститутивна народа, Бошњака, Хрвата и Срба и она ће таква остати или је неће бити. У Хрватској постоји политички консензус око положаја Хрвата у БиХ, а наша уставна надлежност је да о њима бринемо - одбрусио је Јандроковић.

Да ништа није случајно говори и "пробни балон" пуштен у етер недавно преко Фондације "Фридрих Ебер" да би за седам-осам година могао бити одржан Дејтон 2 на којем би могло доћи до подјеле БиХ на три дијела. И додатак да је "највећа пријетња БиХ све ове године бошњачки централизам и унитаризам".

Унитаристи

И ту долазимо до парадокса у којем бошњачки политичари и НВО, који су годинама рушили Дејтонски споразум, како би докрајчили Републику Српску, доподне призивају опстанак Дејтона, а од подне траже нови Устав, али не са три ентитета, него без иједног.

Зато један од основних захтјева организатора најновије наводно социјалне револуције НВО "Удар" и "Револт" и јесу фундаменталне промјене у Уставу и поретку у БиХ.

- Стање у држави је катастрофално. Народ живи на рубу егзистенције, а поредак државе успостављен Дејтонским споразумом је неодржив - навели су "Удар" и "Револт" у свом манифесту "Нова БиХ". Појаснили су да у сљедећим годинама, када се ријеше социјална биједа и криминал, очекују:

- Оставка Бакира Изетбеговића и Небојше Радмановића и прелазно преузимање власти од стране Жељка Комшића

 - Закон у бх. државном уставу који ће забранити постојеће и будуће националистичке и религиозне политичке партије и опредијељене странке

- Укидање кантона и ентитета са циљем смањења јавне потрошње

 - Уједињење БиХ као цјелине

- Изградња босанскохерцеговачког грађанског идентитета умјесто идентитета народности

- Оставка свих национално-религиозно опредијељених политичара

О схеми финансирања НВО, а међу којима је и НВО "Револт", не бих поново. Јасно је да и иза ових, као и иза протеста за ЈМБ или оних у Коњевић Пољу, стоји иста логистика НЕД - Ивана и Реуф Бајровић - Емир Суљагић.

По НЕД-овој платној листи у периоду од 2005. до 2011. године "Револт" је добио 53.500, а "Оштра нула" 24.700 долара. У 2012. години, НВО "Зашто не" (организатор протеста за ЈМБ) добила је три транше од 108.150, 28.300 и 49.500 долара, а "Револт" 23.500 долара.

Дарко Бркан, предсједник НВО "Зашто не", данас је један од најактивнијих и најгласнијих "учесника" Пленума.

Свакога ко о тим схемама нешто зна, не чуди Суљагићева тугаљива изјава да се протести из ФБиХ нису у масовнијем облику појавили у РС, јер је "овај ентитет дубоко тоталитаран и гуши све реформске, прогресивне и грађанске иницијативе".

Само што је то изговорио, Суљагић и његов "Први март" су се са борбе за људска права и демократију поново пребацили на политички терен, покрећући иницијативу и организујући састанак са свим бошњачким партијама о заједничком наступу на изборима у РС.

Када се сабере два и два, више него јасно је да и ови протести, чија је идеја веома осјетљива и пријемчљива: социјални бунт и борба против криминала, имају политичку позадину којом руководи иста мрежа људи. Али када то, без аргумената и објашњавања схеме организатора, кажу политичари, мало ко им вјерује на ријеч.

Оно што охрабрује је чињеница да се послије Резолуције Европског парламента из више извора из БиХ и међународних кругова може чути да је једино рјешење окрупњавање кантона у ФБиХ и стварање два велика кантона: један хрватски, а један бошњачки, без обзира на то како се они звали. И да је Република Српска дефинисана и неупитна.

Неоспорно да једино дугорочно одрживо рјешење за БиХ јесу законско и уставно признавање реалне политичке ситуације на терену, а то су три федералне јединице: Република Српска, Херцег Босна и Босна.

Уколико се, ако је судити по изјавама званичника РС, са тим рјешењем није закаснило. У годинама које су појели унитаристи, не одустајући од тога да ову земљу један кроз један укњиже на један народ.

Колумне Коментар дана