Судија, свирај блам

Судија, свирај блам
Мирјана Кусмук
09.08.2014 12:01

Само неколико мјесеци након изрицања пресуде "највећој криминалној организацији у БиХ на суђењу стољећа", како су је медији код нас и шире у ударним терминима и насловницама назвали, дошло је до потпуног обрта којим је правосудни систем у БиХ коначно капитулирао, шаљући јавности јасну и недвосмислену поруку да правне државе нема и да су убијене све наде да ће је скоро и бити.

Брука вијека

Апелационо вијеће Суда БиХ ових дана под образложењем повреде кривичног поступка укинуло је пресуду Суда БиХ Зијаду Турковићу и другима и "суђење вијека" вратило на почетак.

Све се догодило осам мјесеци након што је Суд БиХ "Турковићу и другима" изрекао укупну затворску казну од 100 година за пљачку карго-центра Аеродрома у Сарајеву, монструозна убиства пет лица, шверц дроге и оружја, изнуду и друга кривична дјела.

Турковић и Миленко Лакић осуђени су крајем новембра прошле године на казне затвора од по 40 година, Саша Стјепановић на 12, Фадил Аљовић на пет година. Муамер Захитовић је због изнуде и прања новца добио три године, док су Нијаз Зубан и Хилмија Машовић ослобођени.

Као главни разлог укидања првостепене пресуде Апелационо вијеће Суда БиХ навело је недавање могућности одбрани да у току процеса саслуша свједоке покајнике Исљама Календера и Сеада Думанчића.

Истом првостепеном пресудом из новембра Турковићу је одузета и сва имовина, а да ли му је одлуком о поништавању пресуде враћена није баш посве јасно. Биће да јесте.

Одлука Апелациног вијећа изазвала је оштру реакцију главног тужиоца БиХ Горана Салиховића који се огласио са годишњег одмора назвавши је "катастрофом за правосуђе". Апелационо вијеће му није остало дужно муњевито увраћајући да Суд БиХ није, нити ће подлијегати било чијим притисцима.  Рат у узданици правосудног система - Суду и Тужилаштву БиХ испливао је на површину, а правосуђе и правда су на "процесу вијека" доживјели капитулацију.

Џаба било милиона и милиона марака међународних донација за конституисање и рад Суда и Тужилаштва БиХ, џаба било странаца, стручних сарадника, џаба било страних судија и тужилаца, џаба било високих плата и дневница, џаба било путовања по атрактивним свјетским дестинацијама на семинаре и додатна обучавања судија и тужилаца. Не улазећи у разлоге ко је омануо: тужилац који није успио да докаже оптужницу или је судија Изо Танкић, који је водио суђење, повриједио права оптужених или је Апелационо вијеће донијело накарадну одлуку јасно је да је оваквом одлуком срушена свака нада у постојање правне државе. 

Послије тог и таквог скандала у којем је поништена пресуда од 100 година затвора, јасно је да се суђење вијека, претворило у бруку вијека. А послије такве бруке у свакој правној држави, сем у овој, или главни тужилац или предсједник Суда би морали да поднесу оставку или буду смијењени. Овдје се то, извјесно, неће догодити. 

Политизовано правосуђе

Медији, посебно они у ФБиХ, боље упућени у тематику, мјесецима послије хапшења Турковића и чланова његове криминалне групе, објављивали су детаље о тешким кривичним дјелима, стравичним убиствима, закопавању лешева и којечему. Није недостајало ни "меса", ни фотографија којима су могли да располажу и уступе их искључиво истражни органи.

Управо зато веома је индикативно да је одлуку Апелационог вијећа о поништавања пресуде "највећој криминално организацији у БиХ" највећи дио њих дочекао незаинтересовано, а фокус своје медијске пажње усмјерили су су на кориду у Чевљановићима дајући јој у медијском простору апсолутну предност над крахом процеса вијека. Предност је задржао и политички дириговани прогон Горана Зупца са циљем његовог уклањање са чела SIPA, иза којег, како је сам рекао, стоји  СДА којој се замјерио у старту мандата отварајући случај Мехмедовић.

Занијемили су и други учесници јавног, политичког и правосудног живота,  правни стручњаци, полицајци, аналитичари..... сви који су са усхићењем поздравили првостепену пресуду у предмету Турковић, истичући да је  правна држава коначно профункционисала. 

Подсјећања ради након изрицања пресуде, портпарол Тужилаштва Борис Грубешић рекао је да је то "порука грађанима БиХ да постоји владавина права, да постоје јаке институције БиХ, које ће се изборити с веома озбиљним предметима организованог криминала".

- Ова пресуда је порука и међународној заједници да БиХ на путу ка европским интеграцијама има доиста професионалне, јаке и одговорне полицијске и правосудне институције - рекао је тада Грубешић.

На сличан начин реаговао је и министар полиције Кантона Сарајево Нермин Пећанац који је рекао да је "оваква пресуда знак је да је правосуђе у БиХ коначно почело изрицати адекватне казне, што је до сада било ријетко", да то "даје  снагу и полет и самој полицији" и да "враћа вјеру у правну државу".

Послије одлуке Апелационог вијећа о поништавању пресуде сви ови искази претварају се у своју супротност, коју нити има, није очито је смије било ко да изговори. Та истина је да је поништавање пресуде послата порука грађанима БиХ "да не постоји владавина права, да не постоје јаке институције  које ће се изборити са веома озбиљним предметима организованог криминала, да је то порука и међународној заједници да БиХ на путу ка европским интеграцијама нема професионалне, јаке и одговорне полицијске и правосудне институције, да је уништена вјера у правну државу и да они који су се огријешили о закон никада неће сносити санкције".

Послије свега јасно је да је једини знао о чему прича Турковићев адвокат Фахрија Каркин који је истога дана када је изречена пресуда рекао да ће је срушити већ на првој степеници, тамо гдје је и донесена - у Суду БиХ. И срушио је.  

Као један од разлога рушења пресуде навео је и то што је тужилац у процесу против Турковића био Олег Чавка, чије изузеће је тражила одбрана, будући да је од свједока-покајника у том процесу наводно примио 30.000 евра мита. Каркин тврди и то да је Кантонално тужилаштво отворило истрагу против Чавке, али да Тужилаштво БиХ није прихватило да га повуче из овог процеса.

Да ли све то јесте или није, да ли је у питању намјештаљка или афера, немогуће се изјаснити без озбиљних доказа и сазнања. Али у једном Каркин је био у праву: Тужилаштво БиХ по цијену поништавања пресуде Чавку није повукло из процеса и одредило другог тужиоца да заступа оптужницу, док је бившег главног тужиоца Милорада Барашина смијенило са  функције само на основу никада доказаних индиција и мејлова које је са његовог налога слао управо "хакер" Чавка.

Каркин је ових дана отишао и корак даље, и најавио да ће 18. септембра, за када је заказана статусна конференција пред Апелационим вијећем суда БиХ, тражити укидање притвора за Зијада Турковића и његово пуштање на слободу!

Крах "случаја Турковић" управо због тога што је крштен као "суђење вијека" и што је у том процесу изречена највиша казна до данас у предмету организованог криминала задао је најјачи ударац правосуђу у БиХ. Неко би морао да због тога одговара и сноси санкције. Свеједно да ли је то Тужилаштво, које није знало да напише и заступа оптужницу, или је  Апелационо вијеће које је донијело одлуку о поништавању пресуде за шта није имало аргументе.

Зато овдје није важан Турковић и другови, овдје је ријеч о нечему другом. О краху највише правосудне институције БиХ основане управо са циљем да се бави најтежим случајевима привредног, организованог криминала, тероризма и прања новца. 

Боље упућени у збивања у сарајевским политичким круговима, тврде да је случај Турковић послужио за коначни обрачун кланова што криминалних, што политичких. По тим причама Турковић и његова група су сарајевска раја, под заштитом СДА, а  против њих је санџачки лоби, близак СББ. Чавка и Диана Кајмаковић, тужиоци у процесу, требало би да су блиски СДП, а предсједница Суда БиХ Медџида Кресо фаворит је СДА.

Да ли је баш све тако или није, тешко је на суду доказати, али јасно је и то је "случај Турковић" недвосмислено показао да "деполитизовано" правосуђе игра по политичким инструкцијама а жртва су правда и праведност.

Цунами у буџету

Годинама су представници Републике Српске бадава упозоравали на селективан приступ Суда и Тужилаштва БиХ у истрагама и пресудама, износили чињенице, бројем и словом, тражили реформу правосуђа, упозоравали да се ради о политички инструисаној и селективној правди. Ни неумољиве чињенице, бројеви и анализе нису могле бити довољан противаргумент флоскули да је свака критика удар на слободно и независно правосуђе. 

Бадава што никада до данас није окончана истрага за ратни злочин над војницима ЈНА у Добровољачкој, нити је подигнута оптужница против Атифа Дудаковића најављивана мјесецима и годинама. Још увијек нема ни оптужнице за  убиство осам војника ЈНА у Великом парку, иако су годинама позната имена налогодаваца и извршилаца....

То је један дио приче о (не)раду највише правосудне институције БиХ који се зове селективна правда.

Други дио исте приче односи се на у ладну воду бачене паре два ентитета, три народа и свих грађана за плате, регресе, дневнице, путовања, скупе пропале судске процесе у правосудној институцији која није оправдала ни сврху ни намјену свог постојања. 

Само по посљедњој финансијској ревизији Суд БиХ у прошлој години  на плате је потрошио 10,4 милиона, за накнаде запослених пола милиона, а за регресе су подијелили 228.135 марака. Како судије морају док раде и да једу исплаћен им је и топли оброк од 166.713 КМ. Како морају да дођу и оду с посла за превоз су добили из буџета грађана 114.079. Било је и јубиларних награда за које је отишло 22.032 КМ и стимулација да раде у износима од 97 до 1.355 КМ.

Ишли су и да се обучавају, па су на путовања на конференције, обуке, савјетовања и посјете потрошили 22.879 КМ, од чега на авио-карте 51.000 КМ. Било је ту још којечега, јер су судије морале да рецимо телефонирају за шта је плаћена 194.415 КМ, морали су да купују опрему, па су само на тонере за штампаче потрошили око 50.000 КМ.

У исто вријеме број неријешених предмета у Кривичном одјељењу Суда БиХ повећан за 51 или 14 одсто, а у  Апелационом одјељењу за 151 предмет или 109 одсто. Џаба је био и пријем 46 нова радника у Суд БиХ у прошлој години.

Један колега у некој кафанској успутној причи рече како није лако судији Кресо одржати амерички стандард и редовно пазарити у елитним сарајевским продавницама од фирмираних сервиса за ручавање до фирмираног намјештаја што за стан у Сарајеву, што за кућу у Дубровнику. Ајде нека пазари, плата јој је висока да не би криминалци могли да је поткупе за ситне паре. Али шта је резултат?

Резултат је дугогодишњи правосудни цунами у буџету и правно и морално уништена земља. Без наде у скори опоравак.

Колумне Коментар дана