"Стеријино позорје"у гостима Народног позоришта РС

Глас Српске 13.04.2007 00:00

Јован Стерија Поповић већ 150 година није жив, али се ипак види у огледалу театрологије 21. вијека, истакао Зоран Ђерић

БAЊA ЛУКA - "Стеријино позорје у гостима" назив је програма који је одржан у сриједу на сцени "Петар Кочић" у Народном позоришту Републике Српске. Са свим својим сегментима рада и дјеловања, почевши од историјата, преко реорганизације и реформи које доживљава у овом тренутку, до издавачке дјелатности, представа и награда, представљена је јединствена институција из Новог Сада, која постоји од 1956. године. - Јован Стерија Поповић већ 150 година није жив, али се ипак види у огледалу театрологије 21. вијека. Књига Мирослава Радоњића "Стерија у огледалу 20. века" свједочи управо о томе колико је Стерија наш савременик - истакао је др Зоран Ђерић, доцент на бањолучкој Aкадемији умјетности. "Стеријино позорје" као фестивал домаћег драмског текста, како је рекао директор ове институције Мирослав Мики Радоњић, трансформише се у свеобухватни национални позоришни фестивал, при чему се неће занемаривати основни постулати на којима "Стеријино позорје" почива. Он је додао да је брига о домаћем драмском тексту, али и осталим аспектима позоришне умјетности, основни задатак ове институције. - Од оснивања "Стеријиног позорја" његов циљ био је да се оформи стални позоришни фестивал, који би имао задатак да промовише домаћу драмску књижевност, која у то вријеме није била развијена, а самим тим и позоришну умјетност на просторима бивше Југославије - подсјетио је Радоњић. Институција "Стеријиног позорја", како је навео Радоњић, са свим својим дјелатностима, одувијек је помагала ону основну, а то је фестивал. До 1991. године назив фестивала био је Југословенске позоришне игре. Распадом Југославије понио је име институције која га организује. Поред тога што је на фестивал позивала представе које су рађене по дјелима домаћих аутора, институција "Стеријино позорје" развила је и издавачку дјелатност, која је почела да публикује домаће драмске текстове из области историје позоришта, театрологије, драматургије и слично. У оквиру "Стеријиног позорја" основан је и Документационо-истраживачки центар, који је био задужен за скупљање података из свих позоришта бивше Југославије. Захваљујући вриједним рукописима које чува, овај центар требало би да прерасте у Позоришни институт. Институција "Стеријиног позорја" има значајну сарадњу са Међународном асоцијацијом позоришних критичара. Сваке треће године у оквиру фестивала у Новом Саду организује се симпозијум позоришних критичара. Радоњић је најавио да ће од ове године бити проширена концепција фестивала, која ће афирмисати и савремени драмски текст домаћих аутора. Зборници "Стерија феномен времена", књига један и два, које је приредио Хаџи Зоран Лазин, по мишљењу Зорана Ђерића, драгоцјено су свједочанство о томе шта је Јован Стерија Поповић био у српској култури. - Стерија је био феномен не само свог времена, него и феномен нашег и будућег времена - закључио је Зоран Ђерић. Н. СИМИЋ - ЖЕРAЈИЋ У ОГЛЕДAЛУ - Послије хиљаду библиографских јединица насталих о дјелу Јована Стерије Поповића, "Стерија у огледалу 20. века" Мирослава Микија Радоњића, издање Позоришног музеја Војводине, доноси нешто ново. Радоњић се чврсто држи наслова свога рада, "Стерија у огледалу 20. века", и примјеном теорије рецепције приступа овим дјелима. Она му омогућава да кроз очекивања читалаца у различитим епохама и сходно њиховом културном, друштвеном, економском, социјалном и политичком статусу, уочава и издваја спецификуме Стеријине драматургије, акцентује их и оставља читаоцу као будући кључ за ново отварање дјела - истакао је виши асистент на Aкадемији умјетности у Бањој Луци мр Лука Кецман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.