С обје стране Дрине: Рат против рата

Глас Српске 06.06.2007 00:00

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

ОШТРОУМНИ и цинични Волтер је једном приметио: "Ти који могу да нас наведу да верујемо у апсурдне ствари такође могу да нас наведу да починимо злодела". Без обзира на то у којем контексту је Волтер то изговорио, није тешко увидети да је његова изрека применљива и на наше просторе. Кад то говорим посебно мислим на господина Хариса Силајџића. Његова политичка активност и јавно иступање управо су онакви како их је Волтер описао. Он управо чини све како би бошњачка већина у БиХ требало да поверује у апсурдност његове идеје о укидању Републике Српске и Срба на овим просторима. То значи да он жели да бошњачки народ на бруталан начин протера Србе из БиХ, већински настањених на територији која је уставна категорија и зове се Република Српска, што је дотичном господину мрско да изговори, па га зове "мањим БиХ ентитетом". Користећи језик класичног политичко-вербалног тероризма, не штеди ни време ни труд у покушајима да, на све могуће начине у земљи и иностранству, придобије подршку за своју сулуду идеју. Та сулуда идеја, поменутог господина, без сваке сумње води ка оном најцрњем и најгорем, што може да се догоди, а то је примена тероризма, а можда и рата како би остварио постављен циљ - укидање Републике Српске. Јер, кад буде исцрпео политичка средства, са којима није могуће да оствари своје циљеве, нема му друге или да се повуче и заћути, у шта је тешко поверовати да ће он учинити, или да покрене своје истомишљенике да се лате оружја. Премда је имао тенденцију да повремено романтизује рат и приступа му као витешком дуелу зараћених страна, чак је и Клаузевиц приметио да, што су јаснији и јачи политички циљеви и амбиције јавно подржане, то су обично крвавији, разорнији и скупљи ратови у које владе увлаче своје народе. Треба додати и да националиста не само да не осуђује злочине које је починила његова страна, него има изванредну способност да за њих чак ни не чује. A они, домаћи и увезени свети ратници, који су чинили злочине, у име Хариса Силајџића и иних у протеклом рату, за које они наравно нису чули, још су присутни на територији БиХ и само чекају да им политички вођа намигне како би кренули у акцију. Оно што нам је сада потребно, господине Силајџићу, није рат. Рат је још ружније чудовиште од тероризма и, ако је било какав рат потребан, потребан нам је рат против рата, рат против насилног менталитета који води ка рату и који настоји да оправда његова нехумана разарања. Оно што нам је потребно као противотров и противтежа вербалном насиљу и вербалном тероризму, који Ви практикујете према Републици Српској и српском народу, је афирмација живота, поштено и доследно посвећење раду ка поправљању квалитета људског живота. Оно што нам је потребно су политичке вође које су мање посвећене лажном патриотизму и уском самоинтересу, а више очувању и развоју хуманитета, у правом значењу те речи. Оно што нам је потребно је мање политике, а више људског сентимента.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.