Сарајлије нису никада дијелили придошлице по националности

Сарајлије нису никада дијелили придошлице по националности
Сања Влаисављевић
08.04.2011 22:00

Баш када помислих како је једна мало мирнија седмица на измаку и како нема много непримјерене реторике у медијима и изван њих, добих у руке сарајевске седмичне новине.

О њиховом садржају би се имало шта писати седмицама. Не би требало обраћати пажњу на садржај тих новина да није њихове претензије да буду коректори овдашње јавне и политичке, медијске и интелектуалне сцене, да буду највећи критичари национализма и свих осталих негативних појава у овој земљи, да мијењају систем вриједности, да систематски руше све оне који им се нађу на путу или, не дај Боже, супротставе њиховој политици (и уређивачкој и партијској).

Сервирање задаха паланке

Уводници, који су по дефиницији најпретенциознији, а то код ових новина значи: најубојитији, не само да својим читаоцима сервирају задах паланке, него, одавно већ као по правилу, и шовинистичку искључивост и презир. Тако у магазину "Дани" ауторица у уводнику, у намјери да одбрани Сарајево од национализма, нуди текст пун, препун националистичких квалификација.

Предмет критике: "национализам предсједника РС и његових сљедбеника", код ње је прерастао у средство за критику. У логици би то била грешка замјене принципа. Нажалост, у овом случају иако јесте посриједи озбиљна логичка погрешка, много више брине однос сарајевске новине према несарајлијама. Не могу говорити о односу Сарајлија јер се и ауторица текста поштено ограђује од своје улоге Сарајке. Било ми драго да овим поводом могу рећи да уредница као Сарајка потписује опаске у којима се брани однос Сарајлија према несарајлијама, али не могу ни то. Помислила сам да ћу то моћи устврдити освртом на попис осталих чланова редакције, али ни то није било могуће. И коначно баш када сам помислила да ћу упориште наћи у листи новинара овог магазина, изгубљена је и моја задња нада. Можда ипак неко од једанаесточланог новинарског тима тог магазина и јесте Сарајлија, али такав усамљени глас се не би могао чути.

Склањање од "сарајевске срдачности"

Дакле, вратимо се теми. Сарајлије никада не би "придошлице дијелили по националности". Баш тако! Па и како би их дијелили када у Сарајеву ни грешком нема придошлица неких сумњивих националности. Има, наравно оних који због посла у владиним институцијама морају више боравити у Сарајеву, али им то није неко одомаћивање, него пословни изазов са којим се суочавају. A они други који ту живе, али не дијеле већинску националност града, годинама већ одлазе ли одлазе или се повлаче у своје микросвјетове, у којима се покушавају склонити од "сарајевске срдачности" и "отворености" за неистомишљеничке идеје.

Новинарка "Дана" тврди још нешто: "И никада се, чак ни у ратним данима, нису чуле поспрдне приче о Србима, као што су могле оне на рачун избјеглица из источне Босне, које су преплавиле Сарајево". И ово је скоро па сасвим тачна тврдња, само има мали додатак. Било би баш морбидно након рација које су их чекале на сваком кораку, копања ровова током којих су били топовско месо или још понечег другога, још и шале збијати на њихов рачун. Такве шале су обично биле замијењене озбиљним новинарским констатацијама - како је то усред рата управо направио уредник "Дана" и бард сарајевског новинарства - да су смрадови, гадови, петоколонаши, да су сви исти и да су по задатку остали у Сарајеву.

Медијски линч

"Зашто онда медији 'линчују' Србе из РС, како то тврди Додик?", пита се даље новинарка и закључује: "Сигурно не само зато што су Срби из РС, како појединци то желе представити, а Додик то политички искористити". Хм, не само зато што су из РС? Дакле, ипак зато што су из РС, али и зато што их је "Додик директно поставио и још (им) директније наређује". "Њихов гријех и разлог за линч је Додик. Други немају тих проблема. И сада човјек очекује листу људи барем од десетак-петнаест имена, када оно свега три човјека послужише као потврда: Барашанин, Новаковић и Симовић. Од њих тројице двојица су периодично на мети медијског линча, а трећи је ваљда заштићен како би медији показали своју добру вољу према бившим кадровима СДС-а и ратним активистима из РС. Новаковићу се губи биографија од 1992. до 1994. године, Барашанин је од 1992. био јавни тужилац у Српцу, а Симовић је био допредсједник Владе РС у ратном периоду. Хм, новинарка даље наглашава да нити "други кадрови именовани мимо Додикове политике никада нису имали сличне проблеме". Е ова констатација помало брине све добронамјерне грађане, не само Сарајева, јер слиједи: сви који су имали богату ратну прошлост су медијски заштићени у Сарајеву, а сви они које Додик именује и који су имали никакву или минималну ратну биографију су на мети сарајевског медијског линча. Па тако Aна Тришић, која се у то ратно доба школована у Лондону, данас ето руши земљу, а Душанка Мајкић, која се бавила менаџерским пословима, "сикће против БиХ"...

И тако, још којешта је новинарка "Дана" написала о несарајлијама Србима у Сарајеву, Сарајлијама отвореним за суживот, Додиковим инсинуацијама о немогућем суживоту, медијима у РС, а све то да би доказала како Додик инсинуира да су сви који су на важним позицијама изложени "медијском линчу у ФБиХ". И управо нам то ова новинарка потврди како су сви они изложени медијском линчу, ни мање ни више него преко свога текста.

Колумне Коментар дана