Сарајево и Пале лијепи наши градови (трећи дио)

Сарајево и Пале лијепи наши градови (трећи дио)
Сања Влаисављевић
27.08.2011 21:00

Одговор уредништва Депо портала на текст у "Гласу Српске" о непримјереном језику на порталима за који одговорност сноси искључиво уредништво портала може послужити као добра илустрација за суштинско одсуство културе дијалога у електронским, али ништа мање и другим медијима.

Уредништво покушава на различите начине одбранити свој став о слободи изражавања и новим "правилима игре" на Интернету, но нажалост нити један понуђени аргумент не кореспондира са стварношћу и опћим демократским принципима комуницирања. Наводећи разлоге зашто су у праву и зашто нуде нови модел комуницирања наводе и сљедеће:

Aргумент седми

"Неколегијално је спочитавати власнику (тачније власници) овог портала да потписује 'застрашујући језик мржње који допире са његових форума' као и да 'није отворен за бројне људе од угледа који су на мети локалног мнијења'". Никада није ријеч о колегијалности и неколегијалности када говоримо о одговорности. Неколегијално би било рећи да је уредница и власница: дрска, безобразна, похлепна, саможива, плаћеница или слично. Но рећи да власник и уредник једног портала и форума сноси пуну одговорност у "организирању интерактивног односа читалаца" је сасвим друга ствар. Ту није ријеч о персоналном односу онога који упућује критику и онога коме је упућена критика, него о критичком осврту на извјестан облик јавне комуникације за који неко мора бити одговоран. Aко уредница Депо портала замјера или напросто констатује да уредница "Гласа Српске" није отворена за "јавни дијалог" јер нема форуме на порталу своје новине, онда то имплицира да уредници портала који имају "јавни дијалог" сносе пуну одговорност за оно што тамо објављују, па тако и Депо портал. Иначе ова опаска о уредници "Гласа Српске" не би имала смисла.

Aргумент осми

"На Депо порталу се у вријеме постизборне кризе развио јавни интелектуално-колумнистички дијалог... а зар то није једна од најбитнијих улога сваког медија?" Успостављање јавног дијалога јесте једна од улога медија, али таквог дијалога који укључује све релевантне актере једне теме, а не оне који су блиски новини или порталу. Био би увјерљив овај покушај аргументације да смо имали прилику читати текстове интелектуалаца који нипошто не дијеле исте погледе. Тако, на примјер, стално пласирати текстове једне до двије особе из западног Мостара мислећи при томе да је то став људи из тог дијела земље је просто нетачно и неодрживо. Aко сталне рубрике Славе Кукића и Миле Ласића, или опаске о свему и свачему  Павла Павловића из дијаспоре, треба да поткријепе постојање и вриједности "интелектуално-колумнистичког дијалога", поготово ако је при томе најважније што се зову: Миле, Славо и Павле, опет је то сасвим погрешно вјеровање којим се нипошто не постиже оно што се жели. С киме су то они доиста водили полемику на страницама овог портала? Да ли су, рецимо, на колумне Славе Кукића добили прилику да као равноправни саговорници одговоре  сви они о којима је овај декларисани демократа писао да су "биједници", "јадници", "посрнули" или да пред својим налогодавцима "скидају гаће"? Наравно да нису! Сада већ чујем приговор да се понекад понеки одговор и могао прочитати. Но сложићемо се да то онда нису подједнаке шансе у дијалошком обраћању јавности, него је ријеч о томе да једна особа која представља прави избор уредништва може да пише шта хоће, па и да са својим читаоцима дијели своје хомосексуалне фантазије, а да друга која му је на мети треба да спасава своје достојанство бранећи се пред гнусним увредама.

Aргумент девети

"Депо портал је као медиј преузео обавезу да контролише и уклони коментаре у којима се користе говор мржње и псовке или опсцени изрази". О, па то знамо, зато и настају овакве реакције! Јесте преузео обавезу и мора је преузети, јер је легални медиј са редакцијом и уредништвом. Ствар и јесте у томе што не поштује преузету обавезу, иначе не би брисао коментаре који му не одговарају, а остављао управо оне споменуте од којих треба да се огради! Aко један од учесника у форуму пита: "Што бришете коментаре, па није ваљда и вас купио Мујо Селимовић?", онда он засигурно не мисли да је употријебио неки од спорних израза. Таква питања се често упућују, али зато уредно стоје вријеђања и пријетње упућене људима због којих је и отворен форум. Не, не стоје "непријатни" коментари за јавне личности које су ту позване да пишу текстове, него такви који узнемиравају оне друге, њихове неистомишљенике, а они су забрањени и кажњиви у свим типовима медија.

Aргумент десети

"Депо портал нема право да на својим страницама спречава јавни дијалог и конструктивну расправу, ма колико она понекад била неугодна за ауторе текстова." Ево га један од уобичајених ставова сарајевских слободарских медија. "Па нећемо забога правити цензуру и забрањивати људима да говоре?" "И у декларацији о слободи политичке дебате стоји да треба и може да се говори", рекла би једна добро плаћена бранитељица медијских слобода. Да, да нико нема право да спречава другога да слободно мисли, али док год тај неко не вријеђа и не угрожава друге у њиховим правима на достојанство и слободу. Јавни дијалог није исто што и јавни линч. Јавним дијалогом се релативизирају сви аспекти једне теме, а не сви аспекти једне личности. Писати о нечијем брачном статусу, његовим генима и томе да му кћерку треба убити те како је штета што он није убијен, нити једна одговорна особа не може звати јавним дијалогом и слободним мишљењем или, не дај Боже, критичким мишљењем.

Aргумент једанаести

"Не мислимо да је затварање могућности јавних коментара прави пут за медије, па тако и за наш Депо портал". Управо тако, медије треба отворити за јавна промишљања и расправе, али у складу са декларацијом о слободи политичке дебате, гдје су обавезе наведене прије права, а што браниоци слободе медија стално превиђају. Занимљиво је да се управо неки сарајевски медији који су затворени за другачије погледе веома диче својом отвореношћу и да је доказују својим великодушним гостопримством које указују за језик увреда и за хајке против неистомишљеника. У прилог томе иде и чињеница да се управо ових дана одиграва још једна представа уредничке самовоље, затворености и искључивости у дневној новини "Ослобођење" и њој блиским круговима. Aли о томе неки други пут.

Колумне Коментар дана