СДП за правду и слободу медија

СДП за правду и слободу медија
Сања Влаисављевић
30.07.2010 22:00

Прије неку вечер на дневнику Федералног јавног сервиса поручује/пита високог представника за БиХ амбициозни заступник у државном парламенту, СДП-овац, Денис Бећировић, између осталога: ..

."Шта ће учинити да заустави судски прогон новинара Дамира Калетовића од Витомира Поповића који му је јавно пријетио метком у чело". "Конкретан случај представља кулминацију и зато позивам високог представника у БиХ, господина Валнетина Инцка да искористи своје надлежности јер су слобода говора и слобода изражавања темељ сваког демократског друштва, а такво друштво желимо градити и у БиХ." Aпсурд ове јавне и политичке поруке је у инсинуацији да је Поповић "јавно поручио метак у чело новинару Калетовићу". Не бих овим поводом амнестирала Поповића од одговорности због ове изјаве у ма којим околностима да је изрекао, јер је немогуће наћи ријечи оправдања за такву изјаву, али бих указала на неколико аспеката дистрибуирања ове информације у јавности. Посебно је значајно још једном скренути пажњу на методе које ни под којим околностима у демократским земљама не би могле бити оправдане у новинарској професији. Дакле, за почетак, Поповић није јавно поручио "метак у чело", него у неформалном разговору у својој канцеларији. То што је новинар накнадно учинио свој тајни и недопуштени снимак јавним, монтирао га и емитирао је нешто сасвим друго. У ово предизборно вријеме веома је важно посебну пажњу обратити на улогу јавних сервиса у информирању грађана као и на поруке које се одашиљу путем јавних сервиса, посебно у информативним и политичким емисијама, те осмотрити које то политичке партије имају у њима привилеговано мјесто. Ово је веома занимљиво када је ријеч о јавном сервису Федерације који је донио интерну одлуку да неће емитовати прилоге који би у овом предизборном периоду указивали на њихову политичку пристрасност.

Дакле, неко вече је више од једне поруке грађанима понуђено из само једне политичке партије у само једном дневнику. Aко јавни сервис има обавезу према грађанима, онда су грађани и есенесдеовци, есдеаовци, хадезеовци и сви други. Aко се стално јавности протура теза да СНСД држи под контролом јавни сервис РС, што је лако оборива тврдња имајући у виду информативне емисије ове куће, само се од себе намеће питање ко контролира јавни сервис Федерације. Које партије никада нису направиле ниједан пропуст у свом раду према извјештавањима ове куће? Шта би требало да значе селектиране изјаве протежираних политичких партија? Шта би требало да значи чињеница да је у распону од свега 1 минут и 23 секунде вечерњег дневника емитирано 66 секунди неколико изјава једног есдепеовца? Можда поруку грађанима чијим изјавама треба да вјерују? Имали смо, ми грађани, прилику још и прије, када је тек подигнута оптужница против новинара Калетовића, слушати есдепеовска саопштења тим поводом на јавном сервису, читати писања уредника политичког програма по интернетским магазинима у којима брани свога колегу и блати "Поповиће и остале", а сада још и у централној информативној емисији слушамо политичке памфлете и одбрану новинара из куће у којој су есдепеовци иначе најомиљенији гости.

A какве ово све има везе са тужбом и компромитирајућим снимком? Има јер је ријеч о принципима. Aко се тврди да је непринципијелан поступак подизања оптужнице против новинара који је само "документирао" Поповићеву изјаву, онда се много прије и много принципијелније треба анализирати новинарска метода добивања информација која је синоним за ову ТВ кућу. Тајни разговори, документи тајних служби, интервјуи са челним људима подземља у вријеме када су ови у бјекству и када нико не може ступити у везу са њима, неуморна дискредитовања свега и свакога из РС, емитовања само једне стране у прилозима, упадање у цркве и уреде без најаве... A када људи одлуче реаговати због ових метода, онда се јавност увјерава да је посриједи напад на слободно новинарство. Само управо ту и лежи проблем. Није слободно новинарство удбашко рекетирање и орвеловски прогон. Оног тренутка када је Калетовић "приватни" разговор, јер није службено и уз најаву сниман, подметнуо као "новинарски прилог приче са другом страном", драстично је прекршио сваки постулат фер и објективног извјештавања и професионалног прављења прилога. Оног тренутка када је подигнута оптужница против новинара, а медији почели вршити јавну кампању против правосуђа у РС, али и правосуђа опћенито, тог тренутка се на сцени појавио најцрњи облик тоталитаризма. Инсистирати у медијима на укидању или исходу судског процеса није ништа друго него уплитање у рад правосуђа. Aко узмемо у обзир да су се јавно огласили овим поводом и два члана Предсједништва, два брата близанца, устврдивши: "Наставак је то пропагандног рата и примитивне политике коју су преузеле и правосудне институције", онда је притисак и непринципијелна политика (али и веома опасна политика) мијешања у правосуђе засигурно на дјелу. Сасвим јасно је то потцртала и Aмбасада СAД у БиХ: "Иако не коментирају правне поступке који су у току, Сједињене Aмеричке Државе су предане концепту слободе говора и слободе изражавања и озбиљно схватају пријетње новинарима. Новинари морају бити слободни од било каквих застрашивања и притисака да би били у могућности обављати своје задатке на одговоран и дјелотворан начин". Управо тако: ниједан озбиљан политичар се неће отворено петљати у судски поступак, јер је то противно демократским принципима, а нити један озбиљан новинар неће користити непрофесионалне методе у обављању свога посла. Пријетње новинарима требају бити више него озбиљно схваћене, али ништа мање и новинарске пријетње свима са којима се не слажу. A најозбиљније треба схватити захтјеве за уплитањем у рад правосудних органа, како од стране домаћих политичара тако и међународне заједнице. Кривично гоњење новинара засигурно није одлика демократских друштава, али је то још мање јавни линч којег подузимају новинари прије кривичних поступака свих оних који су на њиховој мети.

Колумне Коментар дана