Ријалити је убио новинарство!

Ријалити је убио новинарство!
Мирјана Кусмук
31.07.2015 00:36

Много су људи у Шипову љути, очајни и резигнирани када им поменете Змаја од Шипова. Вријеђа их што их поистовјећују углавном са њим. То је онај што је звијезда неког ријалитија (знам којег али нећу да га рекламирам), што је држао говор оцу на гробу неколико сати и што има роба.

Ако нисте знали, Шипово има бајковите изворе прекрасне смарагднозелене Пливе. Драгуљ ријека има водоток дугачак свега 22 километра. Извире из три извора, од којих је сваки атракција за себе, на 11. километру су Пливска језера, а на 22. километру Плива се свима познатим водопадом у Јајцу улијева у Врбас.

Ако нисте знали, Шипово има још ријека: Јањ, Сокочницу, Лубовицу и Воларицу. Има предивне Јањске отоке. И планинске горостасе: Виторог, Плазеницу, Равну гору, Горицу, Лисину и Чардак.

Бог у том Шипову није штедио. Нису ни људи.

Из Шипова је поријеклом и Драган Сакан, легенда и пионир адвертајзинга у бившој Југославији, зачетник креативног мишљења у Србији и земљама региона. Аутор хиљада најбољих рекламних кампања. Власник фирме која је под различитим именима била најнаграђиванија кућа на Балкану, и то као "Борба", "С Дело", "Satchi & Saatchi", "New Moment New Ideas Company".

Из Шипова су и пјесник Станко Ракита, спортисти Радомир Антић, Никола Рађен, народни херој Симела Шолаја... "У Шипову подигла се раја, подиг'о је Симела Шолаја" и друге пјесме.

Ни о једном од њих још увијек није снимљен документарни филм у трајању од барем 15-ак минута. Није ни о Шипову. Ни о Пливи. Ни о Јању. Ни о Виторогу. Ако и јесте, није у овом времену, можда је понешто остало у архивама оне државе.

Апел

И због Шипова и још мало здраве памети, готово је нестварно да се један човјек, ентузијаста и интелектуалац ових дана осмјелио и обратио јавности. Директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић упутио је јавни апел у којем је позвао на опорезивање кича и шунда и враћање младих култури.

"Полазећи од чињенице да је медијско поље у нас (а, нажалост) и у већем делу света, контаминирано насиљем, простаклуком, вулгарношћу и кичем, а где централно место заузимају различите форме такозваних ријалити програма, предлажем надлежним државним органима (превасходно Министарству културе) спровођење конкретних мера које би могле да допринесу да се медијско клатно помери ка уљудности, култури и менталном здрављу", написао је Панаотовић.

Предложио је и мјере које треба да буду предузете, међу којима је прва драстично опорезивање штетних медијских садржаја у којима доминирају тзв. ријалити програми.

Аргумент за тај приједлог нашао је у занимљивом поређењу, јер "ако држава уводи посебне акцизе на дуван и алкохол имајући у виду да се ради о производима штетним по здравље човека, онда не би требало да постоје препреке за увођење сличних намета на производе који белодано контаминирају дух и утичу негативно на ментално здравље људи, а посебно младих генерација".

Дао је и конкретне приједлоге на који начин се могу искористити средства прикупљена од тог пореза.

"Милионска средства могла би се усмерити у подршку младим уметницима и културно-уметничким друштвима, као и за стипендирање талентованих научника који освајају светске награде, али планирају селидбу из Србије због неповољних материјалних прилика. Давањем респектабилне материјалне подршке надареним научницима и уметницима спречили бисмо најдраматичнији и најопаснији део процеса одлива мозгова, а то је одлив највреднијих и најдаровитијих", предложио је Панаотовић.

Написао је и да је неопходно активно дјеловање државе на афирмацији аутентичне културе и умјетности и то превасходно путем јавних сервиса који се не смију такмичити са приватним станицама у гледаности, већ морају бити носилац процеса културног уздизања нације.

"Подсећам елиту да уређена медијска сцена у којој централно место не заузимају пајаци, проститутке и клошари, већ здрав културно-медијски садржај на којем одрастају млади, представља основне претпоставке за било какав друштвени напредак. Позивам све интелектуалце и јавне делатнике без обзира на полну, верску, политичку, расну или националну припадност, да подрже овај апел и конкретне предлоге које исти садржи", написао је Панаотовић у свом апелу, а подршка је почела да пристиже.

За само четири дана подржало га је више од 300 јавних личности. Међу њима бројни научници, умјетници, новинари, професори, али и посланици и одборници у скупштинама, радници у установама културе, грађани, родитељи, пензионери и радници. Анонимни пљувачи на друштвеним мрежама и порталима, који су углавном против свега, нашли су хиљаду и једну замјерку.

Своје потписе испод апела ставили су др Душан Јањић, др Дејан Вук Станковић, Бранко Радун, Миле Исаков, економисти проф. др Слободан Комазец и Бранко Драгаш, пјесник Перо Зубац, афористичар Илија Марковић, адвокат Марко Ницовић, писац Дејан Лучић и многи други.

Свој потпис сам ставила и ја, јавно и транспарентно.

Јер.... Негдје крајем маја на истом овом мјесту објављена је колумна "Како сам систематски уништен од идиота", у којој нисам предложила да се шунд и кич опорезују, али јесам да се усвоји стратегија борбе истога.

Писало је у тој колумни и ово: "Разглабајући о томе једне дивне мајске вечери у уском кругу сличних, један од њих као предуслов сваке реформе истакао је усвајање 'стратегије борбе против шунда и кича' сматрајући да је морални суноврат стигао са 'Великим братом', 'Фармом', 'Паровима' и осталим полуписменим наказама на ТВ екранима које се лажно представљају - што као ТВ водитељи, што 'естрадни умјетници'. Култура је устукнула на малим екранима, јер не доноси гледаност која доноси рекламе, а у рекламама је велика лова. Зато је култура и скрајнута на термине око и иза поноћи. Или на друге, треће и лијеве канале. Комерцијалне ТВ станице (али и јавне) безвриједност, разврат, глупост, простаклук форсирају до тачке лудила, па и свако иоле при себи је у озбиљној опасности да ускоро подилкани."

Како код нас новине углавном не читају они којих се пита, или се праве да не читају, тако је и тај као и хиљаде текстова које објаве медији прошао без реакције. Не знам да ли је Бојан Панаотовић читао баш тај текст или није, неважно. Важно је да је упутио апел. Важно је да је добио подршку медија који су тај апел објавили. Важно је да је подигао људе на акцију. Да је ауторитетом човјека који се налази на челу једне културне институције учинио барем мали корак у покушају да се заустави морални, културни, образовни... суноврат цивилизације.

Колико ће и хоће ли успјети у томе? Тешко. Али велика ствар ће бити ако бар послије овог апела престану да на ТВ екране доводе психички болесне људе и искориштавају их у трци за гледаношћу.

Сав тај ријалити, без обзира на посљедице које оставља на јавно мњење, личи на гладијаторску арену у којој исте такве јадне, болесне људе бацају лавовима у раље док се јавност опијена у трансу забавља на трибинама колосеума. Хљеба и игара! Колосеум је био тада ријалити, а онда је полудјели Нерон запалио Рим.

Са чим пред Милоша?

Нажалост, постоји и друга страна исте медаље. У тој колумни у мају написала сам да народ конзумира само оно што му се нуди, оно чиме га бомбардују, оно чиме га свакодневно "едукују". Из ове перспективе и накнадног сазнања имам исправку "кривог навода".

У свим параметрима информативних портала јасно и видљиво је да су најчитаније рубрике не оне политичке, не оне економске, него управо оне о пјевачицама, џетсетерима и да људи посебно воле да вире у туђе животе. Свака рубрика у којој вам нуде да разгледате куће познатих истога часа избија у врх читаности. Култура је неизоставно на дну потражње. То је факат.

"Јадна је цивилизација у којој већина младих људи зна све о Ким Кардашијан, а не зна ништа или зна веома мало о Орвелу, Питагори или Хегелу. Несрећно је друштво у ком већина младих зна све о Маци Дискрецији, а не зна ништа или зна веома мало о Његошу, Црњанском и Кишу. На институцијама државе је ванредно важан задатак да на месту узора младих нараштаја не буду старлете и кич певачи већ врхунски научници, уметници, спортисти", каже Панаотовић.

Мој пријатељ као папагај годинама понавља да је грешка у систему, јер "народу се не додворава, народом се управља". Тачно је да држава мора да гради образовну, културну стратегију у којој ће вриједности и моралне и сваке друге бити рангиране на начин да се друштво развија у свим својим сегментима.

Али како?

Како ће држава у којој се културом баве полуписмени партијски намјештеници то да уради? Како ће држава у којој је човјек који "дрма" културом и стотинама хиљада за културне пројекте до данас непознатог звања и образовања и сумњиве биографије? Како ће држава у којој се позориштем бави металостругар или металоглодач, нисам сигурна? Како ће држава која нема институцију за снимање филмова? Како ће држава у којој бик Рудоња добија већу награду од пјесника побједника? Како ће држава у којој је кућа једног великог писца у корову, а другог одавно срушена? Како ће држава која нема ниједан документарни филм о својим великим сликарима, пјесницима, научницима? Како ће држава у којој су декани, ректори, академици по основном образовању изашли из ШУП-ова? Како ће држава у којој је лакше постати професор универзитета, него се запослити? Како ће држава у којој директори институција културе к'о папагаји понављају годинама "нема критике", а нису написали и послали ниједну? Како ће? С чим ће? С ким ће?

И док се не десе архитектонски поремећаји, да сумирамо: ријалити је убио новинарство. Нека се спреме остали.

Колумне Коментар дана