Путовање кроз Космос

Путовање кроз Космос
Мирјана Кусмук
14.02.2015 08:08

Док намјенска индустрија у Федерацији БиХ доживљава ренесансу, бањалучки "Космос", један од највећих гиганата војне индустрије бивше Југославије, грца у дуговањима, а и за оно мало послова које раде радници годинама не примају плате.

"Космос" је прије рата запошљавао 1.600 људи и бавио се намјенском индустријом за потребе ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Сада запошљава 245 радника и бави се углавном услужном дјелатношћу у енергетском сектору.

Историја

Још 1952. године у Бањалуци је основан Центар за обуку радарских стручњака, а стручњаци су 1958. године добили задатак и формирали технички ремонтни завод "Космос". Под именом Ваздухопловни завод "Космос" био је у саставу Војске СФРЈ.

У "Космосу" су се производили радарски ракетни и рачунарски системи, вршио се генерални ремонт радара, ракетних система, мјерне опреме, сами су развили производњу резервних дијелова за ремонт.... "Космос" је градио покретне аеродроме и покретне писте, а уз ремонт вршили су практичну обуку страних кадрова и у Бањалуци и у иностранству. У Либији су радили електрокабинете за практичну обуку кадета, а чак и уџбенике за њих које је штампао "Глас".

У "Космосу" је изумљен и тзв. "мамац" уређај који фингира фреквенцију радара и којег авион препознаје као радар, иако то није. Управо тај "мамац" био је један од кључних уређаја одбране у NATO бомбардовању Србије.

"Космос" је имао врхунске стручњаке, а они који су тих година радили издвајају инжењера Драгишу Милетића, који је у корак са свјетским научним трендовима водио развојно одјељење.

"Космос" је радио и остваривао приходе на нивоу највећих свјетских компанија. Уз "Јелшинград" и "Чајавец - намјенску индустрију" био је топ три у бањалучкој регији.

Приходи су били толико високи да је на плате, иако је закон дефинисао исплату 30 одсто од укупне зараде, исплаћивано много мање од тога. Плате су и у том случају биле високе (инжењери више од 2.000 ДМ), а прековремени рад се плаћао незамисливо добро.

Вишак зарађеног новца улагао се у развој капацитета и послова, а потом у градњу станова за запослене у "Космосу". Стан су добијали у просјеку послије три године рада.

Уочи самог рата од вишка прихода "Космос" је купио потпуно нови погон - најмодернију аутоматску фарбару у бившој Југославији и нову модерну галванизацију.

Иако су менаџмент чинили активни официри ЈНА, око 80 одсто запослених у "Космосу" били су цивили. Највећи процват "Космос" биљежи у вријеме док је на његовом челу био директор, пуковник Гојко Ковачевић.

- Ковачевић је био директор десетак година. Својим односом према послу био је свима примјер. Долазио је први и одлазио посљедњи. На посао је долазио ујутро у 5 часова да би до 7 завршио састанак колегијума. Гледајући њега како ради, било је срамота не радити исто толико. Разлог сваког успјеха и неуспјеха је човјек. Тако је било и у случају "Космоса". Највећу заслугу за његов процват има Гојко Ковачевић и тим инжењера којима је руководио. Као што за пропаст "Космоса" највећу "заслугу" имају тимови оних који су га својим незнањем уништавали годинама - каже некадашњи члан управе "Космоса".

Осамдесетих година па све по почетка рата у БиХ "Космос" је највеће послове радио са Ираком, Либијом и Египтом. Три године заредом проглашаван је најбољим од укупно четири ремонтна завода у бившој Југославији: "Орао" Сарајево, "Момо Станојевић" Батајница, "Змај" Загреб и "Космос" Бањалука.

Гдје год у свијету да су радили запослени из "Космоса" имали су третман врхунских стручњака. У Каиру их је лично поздравио тадашњи предсједник Мубарак и сваком понаособ честитао на урађеном послу. Њихову показну вјежбу за памћење гледао је цијели дипломатски кор у тој земљи.

Рат у БиХ зауставио је реализацију 13 потписаних милионских уговора са Египтом. Послије су дошле санкције у којима је "Космосу" било немогуће да послује.

Почетак краја

Пропаст "Космоса" почела је са почетком рата у БиХ, а траје до данас. Толико година траје и распродаја његове имовине.

Данас "Космос" ремонтује вјетрењаче за купца у Италији и производи оквире за муницију за америчког купца, за које, како тврде радници, скупље плаћа репроматеријал него што их продаје купцу.

Иако ради ситне послове у Либији и Судану преко полуприватних веза, новац од тих послова не лијеже на рачуне "Космоса".

Тако радници нису примили плате од октобра 2013. И тих 14 плата које нису добили није све. Седам година није им уплаћено пензионо и социјално осигурање, а годинама нису добили ни новац за прековремени рад.

У априлу прошле године објављен је "васкрс" некадашњег војног гиганта, јер су наводно двије америчке фирме спремне за заједнички посао, а и заинтересовани су и арапски партнери. Управа је обзнанила да "планира да фирму дигне на ноге" и 2014. години оствари приход од око пет милиона марака!!!

Директор "Космоса" Драган Илић, технички директор Грујо Богојевић и предсједник Синдиката металске индустрије и рударства РС Тане Пеулић, који до посљедњег стоји на бранику одбране менаџмента, саопштили су тада:

- Са поносом можемо истаћи да "Космос" има одличну репутацију на европском и свјетском тржишту.

Тада су рекли и то да "Космос" није потпуно отишао с афричког тржишта те тренутно има уговорене послове у Судану, гдје ради на електрификацији и сервисирању њихових електромрежа и станица.

И у тренутку док су по медијима менаџери "Космоса" уговарали и обзнањивали милионске послове, радници "Космоса" чекали су и тада својих најмање шест зарађених плата, а фондови ПИО и здравства уплату шест година обавеза.

Шта се догодило са "медијским" бизнис плановима менаџмента за јавност је остала тајна, али није тајна да радници "Космоса" нису дочекали плате, а ни фондови уплате.

Да ли су иједну од тих 14 неисплаћених плата примили директор Илић и технички директор Богојевић ни то се са сигурношћу не зна. Још мање се зна зашто се боре за функције ако немају ни плату?

Радници тврде да је махинација много, али нерадо о њима причају, јер, како кажу, не знају "ко је све у њих умијешан".

Радна група Владе РС, која је 13. јануара обећала да ће у року од пет дана начинити извјештај о стању у "Космосу", то до данас није учинила, нити је радницима у року од седам дана исплаћена једна плата из 2013. као што им је тог дана обећао шеф Радне групе, помоћник министра индустрије РС Милорад Мотика на првом састанку.

На посљедњем састанку са представницима Синдиката, прије десетак дана, Мотика је као једини излаз за "Космос" предложио стечај. Потом је обећао да ће Влади на наредној сједници поднијети извјештај о ситуацији у "Космосу", али очигледно да се то није догодило. Посљедња порука коју је одаслао радницима у штрајку је да Влада не може испунити њихов захтјев и смијенити директоре иако је стоодстотни власник "Космоса"?!

Радници "Космоса" завијани у парку "Младен Стојановић" кажу да им је Богојевић поручио да ће их све отпустити, а да ће он посљедњи изаћи из "Космоса". Кажу да траже само оно што су зарадили. И надају се у Бога и правду.

Да ли ће "Космос" завршити као "Чајавец", а његова атрактивна земљишна локација на исти начин, најцрњи је сценарио који се може догодити.

Да ли у "Космосу" има још имовине која може преко ноћи да се прода као што се продавала имовина "Чајавца" након лицитација, радници на то питање одмахују главом.

Кажу да је много тога распродато за мале паре, да је много тога из непознатих разлога исјечено у старо гвожђе, да су протеклих година послове наплаћивали у циглама које им не требају, да су све то вријеме у "Космосу" вођене дупле књиге и да је Влада РС, као власник "Космоса", о свему томе добијала лажне и погрешне информације.

Музеј

Да може и да посла у области намјенске индустрије има, показују успјеси намјенске индустрије у ФБиХ која од 2010. године доживљава процват и биљежи милионски извоз на свјетским тржиштима. Главна извозна тржишта су Малезија, Саудијска Арабија, Швајцарска, САД, Турска, Авганистан, Србија, Бугарска, Филипини и Ангола.

У области намјенске индустрије у првих десет мјесеци 2014. године остварен је извоз у износу од 70.117.738 марака, док је у истом периоду 2013. године извоз износио 48.164.475 КМ.

Директор фирме ПД "ИГМАН" д.д. из Коњица Џахид Муратбеговић каже да су 2010. године вратили стару славу и да извозе на пет континената.

Директор фирме "Претис" д.д. из Вогошће Нермин Џиндић сматра да је намјенска индустрија у ФБиХ посљедње двије-три године "оживјела". Каже да су они за шест мјесеци направили испоруку за Малезију и Саудијску Арабију у вриједности од шест милиона марака и да највише послују са земљама Блиског истока.

Директор компаније "UNIS GINEX" д.д. из Горажда Јусуф Хујбер каже да они извозе у више од 40 земаља, али да им је највећи купац Србија.

- Они купују све наше намјенске производе. Фирме "Први партизан" из Ужица, "Слобода" АД из Чачка, "Крушик" АД из Ваљева и "Полиестер група" из Прибоја су наши најважнији партнери. Друга земља, са којом наша компанија блиско сарађује, је Турска. Ако хоћете у процентима у Србију извозимо ца. 40 одсто наших производа, а у Турску ца. 20 одсто, са тенденцијом сталног раста - каже Хујбер.

Како је и да ли је могуће да "Космос" није могао да ради, ако ни с ким, а оно са фирмама у Србији? Како је могуће да "Космос", који је имао свјетске стручњаке и најмодерније ресурсе након рата није могао да се реструктурира, само да је неко и хтио, и знао, и желио.

Али можда има наде?! Ево како.

Негдје прошле јесени била сам у првој фабрици групе "Лакталис", једном од највећих произвођача млијека и млијечних производа у свијету. У француском граду Лавал смјештена је прва фабрика "Лакталис", основана 1933. године као мала породична фирма породице Бесније. У тој фабрици данас је својеврсна туристичка атракција Музеј млијека и млијечних прерађевина, машина и амбалаже коју је у својој историји користио и користи "Лакталис". Много туриста из цијелог свијета долази у тај Музеј и уредно плаћа улазницу да погледа развој групе "Лакталис".

Зато данас, када је све разнио рат и поратни вихорови, у Бањалуци би могли направити "Музеј Чајавца" у којем ће бити изложени сви модели телевизора, радио-апарата, транзистора, ауто радио пријемника, појачала за гитаре.... направљен у њему од 1954. године.

Па онда "Музеј Медицинске електронике", која је међу првима у овом дијелу Европе производила слушне апарате и коју је рат претекао да не пласира на тржиште свој први пејсмејкер.

Па онда "Музеј Јелшинграда".

"Музеј Космоса" могао би се употпунити воштаним фигурама радника који данима под сњежним пахуљама узалуд у парку чекају да им неко поклони барем још једно лажно обећање.

Карте за те музеје могле би да се наплаћују појединачно, а у повољнијој туристичкој понуди могла би да се продаје и нешто јефтинија карта за обилазак свих музеја. Посебно може да се наплаћује фотографисање са оснијеженим радницима "Космоса" у природној величини.

Тај новац могао би да се искористи за исплату плата онима који нису испунили услове за пензију, а онима који су близу да се докупи радни стаж. Онима болеснима да се уплате доприноси да могу да се лијече.

Умјесто "хуманитарног" рада на поправци вјетрењача и изради оквира, радници "Космоса" би послије позирања у парку, имали обавезу да бришу прашину по експонатима у музејима.

Туристе би кроз поставке као кустоси могли стручно водити некадашњи инжењери "Чајавца", "Јелшинграда", "Медицинске електронике" и "Космоса"...

Директор Грујо остао би у својој канцеларији као стална поставка бесмртног директора, који је на бранику фотеље остао до задњег.

У другој фази, када се накупи нешто пара од туризма, саградићемо ролеркостер "Путовање кроз Космос" по угледу на "Space Moutain" у Дизниленду, само ћемо умјесто поред планета и звијезда на брзом путовању кроз свемир гледати експонате које је некада производио тај свјетски признати Ваздухопловни завод из Бањалуке.

И да не дужим више. Излаза увијек има, само је важна идеја.

Видимо се у музеју.

Колумне Коментар дана