Прикљученија требињског барона Минхаузена

Прикљученија требињског барона Минхаузена
Веселин Гатало
10.08.2013 21:00

Боже мили чуда великога, ђе ме Небојша Вукановић утужио да му пријетим. Не на оној американској Телевизији, већ на свом блогу, блог га не убио дабогда.

Недавно ме један у полицији, овдје у Мостару, пријавио да хоћу да га убијем. А ја му само рекао да ћемо попричати. Али, џаба, препао се, а четири године ратовао на првој линији у ХВО-у. И препао се несрећног дезертера и кукавице, устрашеног и страху склоног раба божјаго Веселина Гатала. Тако и Вукан, јади га не знали, кад сам написао да ћу га ја удрити 'мјесто владике, ако му је до дегенека, али само ако ме лијепо замоли, друкчије ни под коју цијену. И још написао да му је неко, ваљда ја, Бог га у шимшире окрен'о, покварио надзор на кући. Вала, кад се неко толико боји да му у рођеном граду треба видео надзор на кући, свашта му може бит' на памети. Ваљда је то поставио кад је мислио постат' градоначелник. Па ја, како би градоначелник брез надзора. Мора имати надзор над свим, па и над својом кућом. Ја ћу Небојши, ако хоће, поклонити штене. Пола белгијски а пола њемачки овчар, гдје уједе - мелем не требује. Види боље од камере, не квари се, неподмитљив, не лаже (ваљда јер не прича) и... Хм, то што не лаже значи да га Вукановић не може позвати за свједока, али зато лаје као два новинара. Али никад без разлога! Ето, Небојша, ако хоћеш ћуку паметнијег и поштенијег од себе, јави, ја ти оставим штене. Остала ми још 2 (словима: два). Подијелим прво женску штенад, мушке је лакше некоме утрапити, не знам зашто. Женска су паметнија, оштрија и приврженија. Оба су мушка. Лају пискаво сад кад су мали, али кад нарасту... Их, да се следиш кад чујеш. Не продајем псе, поклањам их. Само ономе ко има кућу, не дам да моју псетад држе у стану а моје људе у страху. Па за који мјесец нека ти неко проба покварити видео надзор! Неће га, мајчин син, ни примирисат олуку, а камоли високој технологији на висини од више метара. Куку мени, потроших колумну на чукане а хтио на Вукане...

Није лаг'о новинар, већ Требињац!

БН ТВ, она са американском заставицом, пренијела је деманти на гомилу лагарија Небојшиних, тако што је за све лагарије испао крив несрећни Алијагић. Ријечи су тако вјешто испремећане, деманти није приказан, испаде наш Вукановић наивна жртва лажљивог Требињца. Дође ми некако жао Алијагића кад му оно Вукан понови вишепутно оно о најамнини од 10-12.000 евра за простор од 45 м2, толико пута да је Алијагић на крају морао трепнути од муке. То је Вукан, баш као и моју колумну у "Гласу" пријетњом, протумачио потврдом луде конструкције. Ја баш питао, простори на страдуну су 22 - 30 евра, максимум, по квадрату. Може бити 1.000 до 1.500 мјесечно, ако је тако. Осим ако Алијагић тамо не продаје какве веселе прахове и траве, па може мјесечно зарадити за ту кирију. А толико би коштао и најам куће коју је Алијагић дао у замјену. Али, није доста слагат' једноструко, десетероструко треба.

Три сумњивца за надзор

Него, Небојша, ја ти нисам покварио тај видео надзор. У Требињу сам био кратко. Посједио мало с Кустурицом, Додиком, Преосвештеним... Додуше, читавих пар минута сам био одсутан духом. Прошао је један женски створ, напредан и назадан (Бог нека ми опрости грешном), окренух се и гледах све док не замаче. Минуту ми је читаву требало да дођем себи. Чуо сам Кусту како се дере на неке новинаре, знам да је био ту. Дакле, режисер ти сигурно није покварио видео надзор. Постоје онда двојица који су то могли урадити док сам ја грешно гледао за женскињем. Први осумњичени је Милорад Додик, предсједник Републике Српске, онај што је прошле вечери пустио један тунел у саобраћај. Али, кад сам увидио да би се олук отпарао са зида кад би се онолики Миле Д. почео верати на твоју кућу, разбиле су ми се сумње у њега. Други осумњичени је могао бити преосвештени владика Григорије. Признајем да би се он могао узверати уз олук, али сумњам. Мојих је година. Заправо, рођени смо исте ноћи, он у зору, а ја нешто прије поноћи. Ни он ни ја нисмо толико упућени у те видео надзоре. Да је видео надзор одваљен, скршен, поломљен, могли би бити он или ја, али покварен... Не знамо нас два ништа покварити или онеспособити ако то исто не поломимо. Ми смо ти старински људи, нама та техника дође као нужно зло. Он спава сам крај старе цркве, нема видео надзор. А и да има, заборавио би да га има. Вала, тако и јесте. Ко се Бога боји, истину и Њега на својој страни има, чисту савјест носи, и не треба му видео надзор. Ни пса није хтио. Каже, не могу ја, везаћу се за њега па га нећу моћи оставити кад негдје пођем. А ићи морам.

Турчин, а премијер!

Бог ме махнита сјетовао, опет ја о псима. Јесте, пријатнији су од неких људи, али и о неким људима морам. Не знају пашчад слова читати, само људе прочитати знају. Вукан на том свом ђавлијем блогу каже да сам велики Србин. Шта ћу мој Вукане, волим појест', а и некакве ми тешке кости. Па кад год станем на вагу, вазда сто и десет кила у мени. Или то тако намјесте душмани, да буде 110 кила ко год на те кантаре стане, не знам. А, да, да не заборавим, Вукан каже да је владика назвао Алијагића Турчином. У Мостару он има пуно пријатеља муслимана. Ипак, не колико ја. Мој пријатељ Атила Аксој, је Турчин. Не бих волио да му Вукан падне у шаке, морао бих га бранити. Јер, испада да је назив "Турчин" некаква увриеда, шта ли. Мени да кажу како сам Рус, не бих се увриједио. Кад мој пријатељ Елис и ја пијемо кафу и кахву, види се да смо супротне националности. С тим што би сви рекли да сам ја Турчин, а он Влах. Ја волим слатко и прекрстим ноге пода се, он има чупаве динарске обрве и сав је накакав... да простиш, србаст. Ја да се обријем, изгледао бих као какво ухрањено Туре, а не као какав Краљевић Марко. Срећа па ми Бог даде браду и бркове, па ме мало посрби. Вукане, ако још једном негдје напишеш да је ријеч "Турчин" увриједљива, довешћу ти Атилу под надзор. Није он као ја. Он прво бије, па онда прича. Ја само причам, не пријетим никад. Јер, Реџеп Тајип Ердоган је Турчин, а ипак су га изабрали за премијера. И то премијера Турске, земље од 80 милиона становника! А да сам ти пријетио, нисам. Само сам рекао да ћу ја да те ударим ако ме лијепо замолиш, јер, ето, владика не смије. Ни у војсци кад је био није хтио пушку у руке, а камо ли да удари некога ко га физички или оружјем не нападне. Каже ми његов пријатељ, Џемал Шабић, директор Федералне ТВ. Каже, нико у војсци није слушао командире, важније им било што Младен каже и мисли. Али, то није ова прича.

Фантастична јурњава од Платана до Кастела

Ипак, кренимо мало у подручје фантастике. Рецимо, дођем ја (не буди примијењено) у Требиње, да бијем требињског Минхаузена, Небојшу Вукановића. Дођем испред "Платана", осврнем се по столовима, овако ћорав и дебео, смотан и трапав, и одједном видим како нешто мало заждије између столова, пишти "кано 'тиће од сокола" и зове полицију. Раб божји Веселин, са својих 110 кила, трунтав какав јест, обара Јапанца, три Чехиње, два Француза и пет Требињаца, три стола и девет столица у трку за Вуканом. Обара и тезгу с воћем и једну саксију са штанда са украсним биљем и ковиљем. Вукан бјежи према Кастелу, вречећи као јаре. А раб божји Веселин, борећи се за дах, уздише "пуф, пуф, пант, пуф, пант, пуф..." док му се шкемба тресе, а ноге тупо ударају по требињском асфалту. У паузама дисања, Веселин се дере "Стани, пиз...". Хм, не смијем тако, послије би на том свом блогу писао како сам га вријеђао. Дакле, викао бих "Стани, мркво једна требињска!!!". Хм, не бих ни то могао. Не звучи српски. Дакле, ја бих викао "Пух, пант... Стани... Стани, шаргарепо једна гњила требињска...!". Хм, без оно "требињска", да не каже да га вријеђам на регионалној основи. Погрдно бих га називао поврћем лажљивим, ето.

Најавна шпица, лаж и заставица

Наравно, не бих стигао Вукана. Лаж има кратке ноге, али зато има крила. А и увјерљивија је од истине. Ипак, његова ТВ са страном заставицом је, послије дебакла са полусатним интервјуом у којем је приказан ЗК извадак "Платана" а на снимку и Алијагићева кућа, лажи да их шарпланинац с маслом не би појео, учинио своје. Ни ТВ ни амерички донатори, или једни од то двоје, нису дали Вукану да се приближи тунелу Чемерно кад је било отварање. Не вјерујем да Вукан није знао, а и да није - новинар који држи до себе прочита документ који прикаже. Чак провјери на извору је ли исти вјеродостојан. Оно "Алијагић рекао, ја само приказао" у новинарству, осим овом модерном, "по амерички а наше", не функционише. Исто би било кад би неко рекао да Небојша Вукановић има љубавну аферу с козом, зато што је то неко изјавио. Не бих отишао код саговорника и питао "је ли истина да Вукан полно општи с козом?", па понављао док саговорник не трепне или не климне главом. Па онда то објавио. Питао бих прво како се зове коза и гдје пасе. Па бих питао власника несрећне козе да ли се чудно понаша у задње вријеме и је ли се Вукан мотао око јасала, да ли спава и мекеће ли по цијелу ноћ. На крају бих повео козу код ветеринара, да јој узме брис са интимних дијелова и од Вукана тражио узорак ДНК, ако бих добио налог. У лабораторији бих дао да се испитају сви наводи. И тек онда објавио изјаву, вјеровао ја или не да је Вукан блудио с козом, нипошто прије. Јер, ради се о озбиљној оптужби.

Медвјеђе лажи о меди и Блажи

Кад смо већ код зоологије, не вјерујем ни да је Блаж убио мечку. Ето, не вјерујем, па да су и на три CNN-а пренијели лаж. Вјерујем да га је буновна мечка запарала канџама једне шапе (рекао бих десне, по снимку), а да је Блажо успио умакнути, онако подеран. И то не на ливади, већ у шуми. Оно што ја знам о медвједима, каже ми да меде не нападају на отвореном. Осим тога, човјека подеру тако што му зарију канџе обје шапе у ткиво, повуку према вани и тако га, буквално, черече. И јелена. И шта год, зуби им за убијање и не требају. То чак ни Херцеговац не би преживио, па да је и трипут од Требиња. Не би то преживио ни Гачанин, а не Требињац. Нема ни међеђе коже, нема ни тог фамозног мечета, има само слика крепаног меде коју сам, ако ме старе очи не варају, већ видио у неком часопису. Вукан је, по мојој памети, од успјешног бјежања од меде направио убијање мечке. А и прво га убио рукама, па сјекиром. Знате како је, добар лажов зна и другога натјерати на лаж. Спасио је, чини ми се, Блаж себе од медвједа. Али, кога Вукан спопадне и о њему почне лагати, тај се неће шалом лажи о себи ријешити. Па Блаж, за разлику од сусрета с мечком, с Вуканом и није имао неког избора.

Колумне Коментар дана