Повратак у будућност

Повратак у будућност
Владимир Кецмановић
27.04.2013 20:02

"Невладине бошњачке организације оцениле су, у извештају 'Бошњачки поглед у будућност', да би Република Српска требало да нестане, због, како наводе, драстичне дискриминације несрба и кршења људских права."

Kада прочита овакву реченицу, човек не зна да ли да се смеје или да плаче.

Да ли зато што су прошле готово две деценије од потписивања Дејтонског споразума, а бошњачке организације, како "невладине", тако и владине - као да поменути документ њихови представници нису потписали - понављају једну исту мантру?

Да ли због неписмености "представника 'невладиних' бошњачких организација", који не знају да се нормално представе јавности којој се обраћају, информишући је којим организацијама припадају, будући да није логична претпоставка како јединствен "поглед у будућност" имају баш сви припадници бошњачког "НВО сектора"?

Да ли због дилетантизма новинара који неписмености "визионара" повлађују, некритички преносећи њихову инвалидну самодефиницију, потврђујући у овој рубрици већ изнесену тезу како између јавности данашњег Сарајева и негдашње Топ листе надреалиста - разлика не постоји?

Италијански мислилац Бенедито Кроче је тврдио да се иза конфузног изражавања крије дефицит мишљења.

Ова тврдња је добрим делом тачна.

Али, када ју је изнео, Кроче није имао у виду специфичности "бошњачког погледа у будућност".

Недотупавност представника бошњачког "невладиног сектора" и медија, који њихов рад прате, наиме, није лишена лукавства. Она се сјајно уклапа у пројектовану "наивност" публике којој се обраћају, спремне да "поверује" како јој је презентован "поглед" баш свих "НВО корифеја" нације којој припада. И која се, извесно, неће запитати зашто јој уз произвољну тврдњу нису предочени примери "драстичне дискриминације несрба и кршења људских права".

Ни због чега је прећутано какав је статус небошњака на територији којом владају Бошњаци.

И да ли је бесмислено "кршење људских права" третирати као аргумент за укидање једне републике.

Ни да ли би - ако то, можда, бесмислено није - требало да нестане Босна и Херцеговина, пошто небошњаци и нехрвати, тамо где нема Републике Српске, пролазе много горе него несрби у Републици Српској...

"СЕНАТОР"

У наставку "вести" стоји:

"Председник Бошњачког покрета и сенатор Светског бошњачког конгреса Сејфудин Токић је рекао, на прес-конференцији у Сарајеву, да се нестајање РС за њих не доводи у питање и нагласио да је њен назив - Српска неодржив."

Када неко каже да "нешто не доводи у питање", логика језика подразумева како се говорник ограђује од евентуалне оптужбе за деструктивност. "Председник-сенатор" Токић, међутим, овом формулацијом додатно потврђује своју деструктивну намеру.

Да је "председник-сенатор" неписмен - то је - ем већ речено, ем евидентно. Али, његова неписменост опет није само израз одсуства јасне мисли него и специфичног лукавства. "Не доводећи у питање нестанак РС", он жели да испод жита протури како је тај "нестанак" нешто што се подразумева, па, се, ето, општем мишљењу дуњалука, придружује и мали Сејфо.

С друге стране, наглашавајући како је "назив Српска неодржив", "сенатор" Сејфо сопствену, претходно формулисану "мисао", за сваки случај релативизује.

Постаје, наиме, нејасно да ли је "неодржива" Република Српска или само њен назив, што "филозофски" настројеном "председнику" савршено одговара. А то што је довођење у питање назива једнако антиуставно као и довођење у питање суштине - није важно.

У општем бесмислу Токићевог извештаја, једна бесмислица мање или више не чини битну разлику.

"СТРАТЕГИЈА"

"Њен назив неодржив је са аспекта Устава и суштине Дејтонског мировног споразума. Нема никакве логике да се мањи ентитет БиХ тако зове, јер ту живе Бошњаци, Хрвати и остали’, казао је Токић."

Елем, по сенатору је "са аспекта Устава и суштине Дејтонског мировног споразума неодржив" назив верификован управо у том Уставу и том споразуму. А "неодржив" је зато што у Републици Српској не живе само Срби, па би, следећи логику овог љубитеља игара на срећу загледаног у "будућност", име ваљало одузети и Француској, у којој не живе само Французи, Немачкој у којој не живе само Немци, или, глуво било, Турској, у којој, гле чуда, живи толико оних који нису Турци.

Но, "оригиналну" идеју, коју је у случају великих држава провести немогуће, у случају Републике Српске пророк из околине Градачца би да оствари на силу:

"У Извештају се наводе и четири могућности нестанка овакве РС, које је Токић описао.

Прва је да се уз примену европских стандарда уклоне сви елементи дискриминације, друга је у унутрашњим тензијама, пошто је РС на рубу банкрота, а трећа је мање вероватна, али укључује могућност ограниченог рата, било да је изазван инцидентом или уз подршку великих сила.

Четврта могућност укидања РС, према Токићу, је демократска промена Устава БиХ, па би РС била укинута референдумом свих грађана БиХ."

Када би прочитао неколико наведених редова, Кроче би, дефинитивно, пао у депресију.

У првој варијанти, дакле, након "примене европских стандарда" и укидања "свих елемената дискриминације", Република Српска, ипак, опстаје, а Токић њен "нестанак" напрасно "доводи у питање".

У другој се помиње "банкрот" као узрок "унутрашњих тензија", без објашњења какве то везе има са почетним ставом.

Да ли ће, због "банкрота", грађани РС изазвати нереде, како би се самоукинули и припојили Сејфином "просперитетном" ентитету, који, како испада, није "на ивици банкрота", него га карактерише "снажна економска експанзија"?!

Ако, међутим, сами не схвате како је самоукидање и уклапање у Токићев "либерални рај" "права ствар", "сенатор-председник" грађанима РС, под три, прети ратом! Истина "ограниченим". Тај рат ће бити изазван "инцидентом" - који ће, претпостављамо, по узору на Крочеовог сународника Макијавелија, аранжирати Токић - "или уз подршку великих сила".

Будући да Токић, ипак, није толико глуп да рачуна како би, након што изазове инцидент, могао добити рат без "подршке великих сила", поставља се питање откуд оно - "или".

Па отуд што се одлично уклапа у лукави нонсенс остатка Сејфине изјаве. И отуд што провинцијска "мудрост" аутору казује да због домаће публике није "упутно" рећи како не верује у њену "борбену готовост", док представнике великих сила не треба иритирати намером да их увуче у још један рат који би водили уместо њега.

И на крају, као шлаг на торту, под опцијом четири, помиње се "референдум свих грађана БиХ, којим ће бити укинута РС".

Хоће, као што су референдумом свих грађана СФРЈ, ономад укинуте републике и аутономне покрајине.

Дакле - у "месецу лимбургу".

Осим уколико Сејфо претходно не изазове свој "инцидент", "уз подршку великих сила" етнички очисти Републику Српску и из Федерације протера оно мало преосталих Хрвата. Па, као прави бошњачки "невладин активиста", организује референдум - једнонационалан, а "грађански".

За разлику од оног од пре две деценије. Који беше "грађански", а двонационалан.

ГЕНЕРАЛ

Упућенији у лик и дело Сејфудина Токића могли би овај испад да тумаче као неозбиљан покушај "вађења" из коцкарског дужничког ропства, када, поред њега, у "скандалчићу" не би учествовао још један актер:

"Први командант Армије РБиХ генерал Сефер Халиловић, коментаришући овај Извештај, истакао је да је настајање РС мрља на савести домаћих политичара и међународне заједнице.

'У БиХ је направљен такав уставни систем који генерише национализам, неравноправност и угроженост на територији РС Бошњака и Хрвата. То говори да је РС православни ентитет који у основи има само православље. Дакле, РС је неодржива са економског, политичког, војног и нарочито моралног аспекта и ми се надамо да ћемо јој једног дана видети крај', рекао је Халиловић, а преноси агенција Фена."

На страну ступидност позивања на положај Хрвата, који нити се на Републику Српску жале - док су положајем у Сејфином и Сеферовом ентитету веома незадовољни - нити су Токићу и Халиловићу дали мандате да их бране; на страну идиотизам називања РС "православним ентитетом" на конференцији за штампу организованој у исламизованом Сарајеву - када се удруже Токићеви ратоборни испади и Халиловићев војни чин - добијамо инцидент који указује да "бошњачки поглед у будућност" призива крваву прошлост.

А то се не би смело испуштати из вида.

Колумне Коментар дана