Почело је.....

Почело је.....
Мирјана Кусмук
13.09.2014 08:08

Кампања још није званично ни почела, а већ су се многе карте отвориле: од Ћане, преко Кељмендија до здравствених картона ко је луд, а ко није.

Медији, који нису амерички транспарентно објавили кога ће подржати у овој кампањи, одавно су се јасно диференцирали и много прије почетка кампање показали које странке и коалиције су њихови фаворити.

Ко тебе Ћаном...

Тако је у РС у којој се одлучујућа битка за гласове води између владајућег СНСД-а и опозиционог "стуба" Савеза за промјене - СДС-а и медијска сцена подијељена на исти начин. Јасно и транспарентно једни подржавају власт (њих зову "режимски"), а други опозицију (њих зову "независни") са надом да ће 13. октобра коначно постати режимски. 

Протеклих дана преткампање политичке и медијске војске сукобиле су се на случају Ћана и истраживањима јавног мњења али и гледаности.

И све је било ОК док се незванично баратало податком кога је Ћана поздравила на Мањачи, а кога није, али се атмосфера загријала до тачке кључања када је Ћана, кључни свједок, јавност детаљно информисала о поздравима и пјесмама на Кочићевом збору. Ћана је лијепо рекла да је она информисана персона и да зна ко је предсједник РС, да је лијепо васпитана те да је поздравила предсједника. Рекла је и да зна ко је Огњен Тадић, кандидат за предсједника, и да је и њега лијепо поздравила.

Они који су осмислили случај Ћана, покушавајући од њега да направе прворазредну политичку аферу, изјаву естрадне умјетнице нису дочекали са одушевљењем па је Ћана, која им је била кључни аргумент у борби за власт, постала предмет исмијавања. Бадава. Ћанином изјавом случај Мањача је окончан. Наравоученије гласи: Ко другом Ћану копа, сам у њу пропада.

Некако у исто вријеме у освајање бирачког тијела кренуло се и са презентовањем анкета о истраживањима јавног мњења. У зависности ко је власник истраживања или наручилац истог крећу се и његови резултати горе - доле пет шест процената. Ако се зна да је статистичка грешка минус - плус три одсто, ситуација за сада изгледа напета. Стручњаци у вођењима и праћењима избора слажу се у једном - изборе одлучује предизборна кампања. 

Истовремено су "режимски" и они који се боре да то постану 13.10. кренули у отворени бој мјерењима гледаности. Упућени у тематику тврде да у недостатку броја пиплиометара (апарата који мјере гледаност тв станица) проценте по свом интересу намиче Сафет Оручевић, али то је за другу причу.

Ако је судити по досадашњим иступима кандидата СНСД-а основни правац њихове кампање биће заштита националних интереса, заштита интереса Републике Српске и спољнополитичке теме као што су однос РС са Сарајевом, Русијом, ЕУ и слично.

СДС-ова кампања базираће се, и то је јасно, на унутрашње проблеме у Републици Српској. У центру те кампање је борба против криминала и корупције, што им уз чињеницу да нису на власти у РС девет година даје велики маневарски простор.

Наравно и ту ће бити калкулација. Извори блиску СДС-у тврде да неће јуришати на све политичке противнике једнако, јер су им неки од њих (за сва времена и све системе) наводно већ послали сигнале да ће им се касније придружити. Зато је руководство странке већ дало директиву чланству да не дира неке теме и заобиђе неке људе. 

У односу на 2006. годину улоге у овој кампањи су  замијењене. Ако ме памет служи, а служи Богу хвала, на тим изборима садашња кампања СНСД-а била је кампања СДС-а, а садашња кампања СДС-а била је кампања СНСД-а.

СНСД је 2006. године у кампањи обећавао борбу против криминала и корупције и заживљавање правне државе. СДС, иако је покушавао, није могао да се заклони иза одбране националних интереса РС јер је увелико трајао пренос надлежности РС на БиХ, а над главном је висила и реформа полиције и јавног ртв система. Педи је био у пуној снази.

Јасно је још нешто, а то је да ће и једни и други, и СНСД и СДС, главну битку у овом мјесецу водити за неопредијељене бираче, који би могли да одлуче исход избора.

Видљиво је да су стратези кампање процијенили да када је СНСД у питању највише шанси да покупи гласове неопредијељених има Игор Радојичић, што је вјероватно разлог за рано истицање његове кандидатуре за постизборног премијера. Да ли су из рукава извукли правог џокера незахвално је, а није ни бенигно, прогнозирати.

СДС се за гласове неопредијељених бори истим методама којима је то радио СНС у Србији, окупљајући око себе свакодневно што већи број удружења, организација, друштава.... чега год. Стратези кампање СДС-а видљиво је и у медијским иступима пресликали су СНС, па Тадић, као и Вучић, говори врло концизно, сталожено, утишаним тоналитетом, стварајући слику одмјереног, умјереног и смиреног лидера. Фазон са рукама вјероватно иде у фази два.

Куриозитет ових избора свакако је и прва кандидатура једне даме за члана Предсједништва БиХ. За ту позицију, ако је вјеровати истраживањима јавног мњења, мртва трка водиће се између Жељке Цвијановић и кандидата Савеза за промјене Младена Иванића.

Иако је најјачи адут Цвијановићеве управо то што је дама, а дама има право да покаже осјећања и саосјећање са онима који дају гласове, евидентно је да се она од мајских поплава, у којима је свјесно или не почела да гради тај имиџ, из необјашњивог разлога удаљила од њега.

- Више наклоности Жељки Цвијановић донијела је суза у оку док је обилазила поплављене коју је снимила камера АТВ-а у мају, него све послије тога, сложила сам се са запажањем у старту.

Младен Иванић, познато лице на политичкој сцени у поновљеном јуришу на фотељу у Предсједништву БиХ, нада се да овога пута неће бити Рајка Паповића да му преотме проценте у финалу, те да ће поред гласова СЗП у његову корист гласати и бошњачке партије окупљене у коалицију "Домовина", што би могло да буде тас на ваги за испуњење његове вишедеценијске жеље. Највећи Иванићев проблем, који ни сам себи не смије да призна, је то што ни сви чланови СЗП неће гласати за њега.

Баш та чињеница могла би да одлучи побједника за ову функцију, као и веома хитно прекомпоновање кампање Жељке Цвијановић која би без стида требало да покаже женско лице политике. Ако се томе придода Иванићев неизграђен медијски наступ и стајлинг политичара из 1948., тешко да ће му помоћи златна рибица "Домовина".

Херметички затворен медијски простор за трећег кандидата за српског члана Предсједништва БиХ Горана Змијањца јасно говори да ни један ни други блок немају јасну процјену коме би могао да узме гласове, а коме индиректно донесе корист.

Иако је и странака и коалиција и кандидата и функција много, оштрица свих медијских и политичких удара и ове кампање и даље је на лидеру СНСД-а и кандидату за предсједника РС у још једном мандату Милораду Додику.

Јасно је да је процјена политичких противника да рушењем Додика руше власт коју као њена најјача фигура управо он персонификује, али није јасна стратегија СНСД-а и његових коалиционих партнера због чега на прву линију фронта не истурају никога у помоћ. Никога ко би барем чисто колегијално могао са Додиком да подијели сву жестину напада. То није немогуће и неизводљиво само када би се барем још један функционер СНСД-а, ДНС-а или СП-а укључио у политички живот на исти начин, истом реториком и тврдим политичких ставом као Додик и тако привукао пажњу на себе.

Од политичких и медијских напада поштеђен је кандидат СДС-а за предсједника РС Огњен Тадић, који у кампању што се тога тиче улази прилично релаксирано, јер њему нико никада није вадио било какав прљав веш или се на тај начин бавио његовом биографијом. Биографија Огњена Тадића за сада је она коју је он исписао у властитој кандидатури. Да ли ће тако и остати, вјероватно знају и са тим рачунају стратези кампање и политички стратези СНСД-а.  

У трци за исте функције поново су и оба актуелна потпредсједника РС. Предсједник Партије економске и социјалне правде Емил Влајки у изборну трку кренуо је уз помоћ екс-предсједника Предсједништва једног од неколико СНС-ова у РС, а сада свог потпредсједника и носиоца листе за Скупштину РС у изборној јединици 2, Винка Перића и његовог Виком медијског царства. Будући да је прошли мандат обезбиједио са мање од 3.000 гласова, за толики број заокружених листића, мудро је процијенио, ни сада му неће требати више.  

У пуном капацитету ових дана у изборну трку кренула је Перићева Виком ТВ, а такав спектакл нису могли да предвиде ни видовњаци из Надреалиста. Академик Перић у наступу са коалиционим партнером др Милојевићем истакао је већ кандидатуру за премијера. У случају да се то оствари, Милојевићу је јавно обећао да ће бити "министар чега оће". Помоћ је обезбиједио и на овом и на оном свијету, уз политички тестамент Џона Кенедија, али то морате гледати на Викому.  

На овим изборима трчи и неколико нових партија. Да ли ће и која од њих успјети да постане парламентарна одлучиће политичка храброст и препознатљивост коју покажу у кампањи. За успјех у политици, као и у сваком послу, предуслов је храброст и што мање калкулација и мудровања. Стратегија рећи да ништа не кажеш, напасти да никога не нападнеш, обећати да ништа не обећаш, никоме неће донијети "прелазак цензуса". Занимљиво је да се у неким анкетама по први пут појављује Странка праведне политике, а да ли ће тако бити и 13. октобра опет ће одлучити мјесец кампање пред нама.

Да те није Алија...

Слично као у Републици Српској, кампања много прије званичног почетка кампање, петка, 12. септембра, почела је и у ФБиХ. Фаворити за бошњачког члана Предсједништва, тврде прогнозери, Бакир Изетбеговић и Фахрудин Радончић. Чак и сам Бакир И. у посљедњем интервјуу даје предност Радончићу, прогнозирајући да му главни ривал неће бити кандидат ДФ-а Емир Суљагић него управо он.

И док Принц Изетбеговић бирачима обећава Алијин пут, уз стихове: "Ја бих свјетло звао мраком да те није Алија", Радончић кампању води уз незванични слоган "држите СДА криминалце". У већем броју гласова могла би да му помогне, по мишљењу многих, и кандидатура екс реиса Церића који је наводно осмишљен пројекат да би узео гласове СДА.

Ни СДА не остаје дужна Фахри доводећи га у директну везу са убиством Рамиза Делалића Ћеле, а он узвраћа да није имао мотив и да се никада не би нашао на оптужници против Кељмендија да није политичка конкуренција Бакиру И.

До краја кампање извјесно је да ће на све стране да лети прљав веш. Већ је у етер отишла дијагноза о "лудом" Суљагићу, као и патриотски ударац Бакиру И. да је "остао  досљедан свом кукавичлуку, јер се "у рату крио у сефу Народне банке, а прошлог фебруара када је народ изашао на улице, наредио полицији да умјесто зграде Предсједништва БиХ чува његову вилу на Пољинама".

Да ли или не Суљагић, како тврде његови политички ривали, болује од ПТСП-а, да ли је Бакир Хаџиомеровић сакрио имовину у картону или не, да ли је лијечен од алкохола или нечег другог, све то ће у наредном мјесецу да врца на све стране. 

Као и у РС и у ФБиХ је медијска сцена у служби једних, других и трећих. Јасно је да је уз Фахру његово медијско царство окупљено око "Дневног аваза", плус могло би бити и БХРТ. Уз Бакира И. су сви преостали принтани плус ФТВ.

Трећи, мањи дио углавном портала води битку на страни Лагумџије или Комшића, жестоку и бескомпромисну како само могу да се туку дојучерашњи партијски другови. Како ће се до краја кампање понашати СДП и ДФ и ко ће успјети да урами већу слику Јосипа Броза гледаћемо у 30-тодневној политичкој саги.

Оно што је извјесно у хрватском бирачком тијелу ствари су нешто јасније, независно од хапшења династије Лијановић, оснивача и лидера странке Радом за бољитак, два дана пред кампању.

Ово кратко, површно посматрање из публике, довољно је за закључак да је пред нама једна од најжешћих кампања од Дејтона. Улози су велики колико је велика и моћ и новац. Није згорег подсјетити да је плата посланика РС већа од плате министра, а одговорност никаква. Да је плата посланика у Парламенту БиХ већа од плате предсједника РС, а одговорности нема. Ако се томе придода утицај, моћ и могућност лобирања за законе... онда не чуди политичко ангажовање и појављивање на изборним листама великог броја до сада аполитичних.

Али оно што је карцином у метастази, чије посљедице ће тешко ко моћи да поправи, без обзира на резултат избора, пракса да партија има предност над струком и да је у свим сферама од културе, спорта преко медицине до науке страначки сертификат постао гаранција и памети и способности. 

И још једном: Док не прођу избори, Пањковићу, сви смо ми Шојић.

Колумне Коментар дана