Пакао у медијском рају

Пакао у медијском рају
Сања Влаисављевић
26.02.2010 23:00

Читам прије неки дан потресни текст угледног бх. новинара Кемала Курспахића који из далеке Aмерике помно прати стање медијских слобода овдје и своја драгоцјена запажање нам шаље кроз слободне медије попут "Ослобођења".

Шта је стварно рекао у своме тексту може бити и нејасно, али шта је хтио рећи, е у то нема сумње. Треба унизити све што има везе са Додиком и "Aвазом". И још би човјек могао помислити да је аутор текста принципијелан, само да се огласио још неколико пута раније истим поводом.

Вели овај аутор да је новинар Гојко Берић, који је назвао власника "Aваза" "курвиним сином", то у бити некако површно и успут урадио, те да се ту не ради ни о чему лошем, али да је сваки приговор тој Берићевој тврдњи "батинашка медијска полиција".

Дакле, није ништа лоше рећи некоме да је "курвин син", али је лоше то примијетити. Aко је тако, онда не би смјело бити разлике када се иста ствар деси уреднику "Дана", Сенаду Пећанину. Ово је први постулат неовисне медијске принципијелности: што вриједи у једном случају не може и не треба да вриједи у другоме.

Није овим поводом опазио новинар Курспахић да је Гојко Берић у свом ставу "са ове часније стране сарајевске интелектуалне сцене" направио једну нечасну квалификацију, ако већ треба да просуђујемо исказе новинара према моралним вреднотама. Часни су само они на једној страни (читај: у нашем бункеру), а они други су нечасни и према томе може им се сасвим јавно и смјело рећи све што нам падне напамет. Тако у истом тексту јавне осуде некому тко се усудио критизирати јавно Берића, Курспахић брани двије необрањиве ствари, емитирање "врцкавог" видео клипа на Јавном сервису Федерације и недвосмислену увреду "курвин син", а притом велича скандалозно млаки став који је јавности упутила Регулаторна агенција за комуникације поводом емитирања тог видео-клипа.

Ово емитирање угледни новинар из дијаспоре правда чињеницом да је то већ виђен шаблон сатиричног изражаја, као и опаском да би представници легитимне српске власти још и могли приговорити овом споту да су претходно приговорили своме страначком шефу за његову изјаву да му неће судити суци муслимани. Како се нико из "Додиковог штаба" није огласио да демантира изјаву свога предсједника, тако је емитирање спота сасвим легитимно и оправдано. Осим тога ова шутња из "Додиковог штаба" је показала да се ови политичари ни по чему не разликују од онога што раде њихови "близанци" у Федерацији. Наиме, новинар Курспахић самоувјерено и смјело прави аналогију: оно што је рекао Додик равно је оному што је рекао Радончић у Федерацији. Први рече да му неће судити суци муслимани, а други наводно рече да припадник мањинског народа не може бити уредник на јавном сервису. Ту има на оба краја аналогије извјестан мали проблем. Зато што је први став изузет из контекста, а други сасвим измишљен. Сада сам у искушењу да се и сама запитам попут овог аутора којем нипошто не можете вјеровати на ријеч: "али: колико ће људи који су гледали емисију провјерити у овом случају неосновану тврдњу како је коментатор на неки начин скривио или заслужио батинашке нападе?".  Заиста колико ће људи моћи провјерити неутемељеност навода које Курспахић износи? Мало готово нимало. И што ће им остати на располагању? Да подлегну још једној медијској манипулацији. Истој оној којој су требали недавно подлећи када су у "Ослобођењу" и "Данима" осванули наслови да је Додик неком високо позиционираном представнику међународне заједнице рекао да "лаже". Дигла се кука и мотика око ове Додикове изјаве, а сви заборавише да је несретно новинарство добило сасвим другу, уличну димензију када је управо уредник, директор и власник "Дана" рекао некадашњем предсједнику БиХ: "Предсједниче, ви лажете". Та је реченица постала синоним за новинарску храброст и слободу, а ова недавно изречена за неодмјерености и бахатост једног вожда.

И вратимо се опет накратко овом новинарском рају који је требало да представи пакао у лику и дјелу Додика, Радончића и Церића. Ето тако се са својим непријатељима обрачунава слободарска новинарска герила, чак и она из дијаспоре која пошто живи на енглеском говорном подручју и добро зна да је рећи некоме "курвин сине" сасвим у складу са слободом говора и да се дакако не односи ни на чију мајку, него има широк распон значења. Сјетих се овим поводом како је уредник магазина "Дани" своједобно цијелу јавност Сарајевске котлине дигао на ноге када је нетко њему упутио сличну увреду, па се одмах и умирих, јер то с мајком курвом није ништа страшно и има широк спектар значења: "и покварењак и сналажљивац, и тешка особа и сензационално успјешна, најчешће у негативном, али понекад и у позитивном контексту". Дакле, када треба бранити "слободне, неовисне, герилске" медије и новинаре све ама баш све има сасвим друго значење у успоредби са свим другим случајевима исте врсте, јер они су рај у медијском паклу.

Колумне Коментар дана