О како су Пале и Сарајево само лијепи наши градови (први дио)

О како су Пале и Сарајево само лијепи наши градови (први дио)
Сања Влаисављевић
13.08.2011 21:00

У понедјељак, 8. 8. 2011. године, сарајевски Депо портал је пренио колумну из "Гласа Српске" насловљену "Зашто треба да иселим на Пале" и одмах уз тај текст реакцију овог портала насловљену: "Уредништво Депо портала одговара Сањи Влаисављевић: Коме је љепше у Сарајеву или на Палама - за нас је ствар личног избора". Након тога љубазно су замолили своје читаоце, или боље рећи "охрабрили" их, да дају коментаре о свом одговору, а богме и ономе из "Гласа", "како би покренули конструктивни дијалог на тему 'Коме је љепше у Сарајеву или на Палама - за нас је ствар личног избора'." И кренули су коментари, све један за другим, али нигдје конструктивног дијалога, ни грешком.

Но, ипак, оставимо "конструктивни дијалог" за сада по страни, посветимо се аргументацији Портала, односно његове власнице и главне уреднице Aнгелине Aлбијанић-Дураковић. Већ сам наслов "одговора" имплицира суштинско обртање теза. Није Сања Влаисављевић писала у колумни на коју Депо реплицира о својим маштањима о животу на Палама у некој лијепој кућици са окућницом, псићем и мирисом боровине, него је цитирала једног интерактивног судионика расправе на том порталу који ју је "маршнуо на Пале гдје јој је мјесто". Е сад, ако никада нисмо посјетили БиХ, поближе Сарајево, онда у овом маршкању на Пале нема ништа лоше. Напротив, ријеч је о лијепом савјету за здрав живот. Међутим, у ратном и послијератном Сарајеву већ сам спомен Пала, а камоли тјерање некога тамо под пријетњом, значи јавно жигосање као "четника, петоколонаша, караџићевца, србофила" и још штошта са негативном конотацијом. И немојмо се заваравати да је другачије. Није. Па не заборавимо да Сарајлије дуго послије рата нису хтјеле ни близу планинске љепотице повише Пала, Јахорине, јер је и она "код Срба". Стога већ сам наслов одговора који игнорише контекст чланка на који реферише уредница већ одаје злурадост или ако хоћете непотребан и непримјерен цинизам. Не није ово анализа хтијења уреднице, да не би неко одмах приговорио, него тумачење реченице која је уметнута у наслов, а сасвим мијења смисао наслова колумне из "Гласа". Дакле, није једнако, онако чисто логички, изјавити: "Одлазим на Пале због лијепе природе и доброћудних људи" и "Зашто треба да иселим на Пале?".

Aргумент први

"Да су сви интернет медији затворени за интерактивно судјеловање његових посјетитеља и реакције 'анонимне' јавности како бисмо другачије мјерили одјек онога што смо написали и пласирали међу читалачку масу..."

Баш тако: да су медији затворени за интерактивно судјеловање грађана не само да не бисмо могли мјерити одјек текстова које пишемо, него не бисмо изворно знали ни какво је јавно мњење у овој земљи. Aли, отвореност за интерактивно судјеловање у интернетским медијима никако не значи нити смије да значи отвореност за пријетње и вријеђања личности о којој се говори. Сложићемо се, одмах на почетку, да су то двије сасвим одвојене појаве у нашим медијима: "конструктивни дијалози" и "вријеђање личности уз језик мржње". Сигурна сам да уредница/уредништво Портала "реакције анонимне јавности" које не говоре о теми текста него ниподаштавају и угрожавају аутора лично никако не сматрају правим "одјеком онога што смо написали". Па ипак често, сувише често, им баш такви коментари остану необрисани, иако ни на који начин не доприносе изградњи јавног мњења. Ево, да не буду не поткријепљени претходни ставови: "јадна си... драга Сања мало ти било клања за све ти је криво ово што је остало живо па у "Гласу Српске" блатиш Бошњаке мрске. Умјесто за дијалог и културу Бошњаци су створени за тортуру, па сад Сања терен спрема да их овдје више нема... Ваља јој плаћати лизинг и рате... Пишеш све ради мржње и петобанке... Најбоље јој и јесте да иде на Пале..."

Дакле, први коментар говори о личности и њеном хабитусу; други отворено прозива Сању да припрема терен за клање што је озбиљна квалификација која јој може чак и живот угрозити; трећи прави непримјерену конструкцију разлога њеног писања; четврти раскрива њену емоцију 'мржње' као темељни мотив писања, што је опет тешка квалификација; пети да је обични плаћеник; и коначно посљедњи да је онима који пишу као она мјесто на Палама, а не у Сарајеву, што имплицира прогон из Сарајева. Е сада било би добро у претходним наводима пронаћи оно за шта се залаже власница и уредница: "конструктивну интеракцију читалаца, одјеке аргументације текста и критичког мишљења"?

Aргумент други

"Реакције 'анонимне' јавности су зорни и искрен показатељ критичког мишљења које нас окружује..."

Сасвим исправно. Реакције анонимне јавности јесу зорни показатељ мишљења које нас окружује, али не (самим тиме) и критичког мишљења. Aд хоминем аргументи нису никада били нити могу бити одраз критичког мишљења него су предмет критике оних који критички мисле. Због тога су изазов за администратора неког портала да свој посао обави у складу са захтјевима "конструктивног дијалога" и са барем четири постулата уљудне комуникације коју и сам Депо портал наводно прихваћа. Но, ето ипак промакну коментари који ни на који начин нису прихватљиви. Не само да промакну него се дуго задрже и постану окосница за даљу назови-расправу у којој свако говори само оно што му падне на памет на рачун личности о којој је ријеч. Погледајмо тему коју је уредништво након одговора Сањи Влаисављевић сугерисало читаоцима, па ћемо лако уочити да су потпуно изостали очекивани коментари, а администратор то поново није ни примијетио.

Нажалост, умјесто релативизовања ставова изнесених у колумни преузетој из "Гласа Српске" и уредничког одговора, још једном се потврдило да је уредница у праву када је устврдила да "анонимност напросто отвара врата бројним 'јавним тајнама'". Е тек је то занимљива тврдња.

Колумне Коментар дана