Њено дословно сиктање је разлог за пријетње

Њено дословно сиктање је разлог за пријетње
Сања Влаисављевић
05.12.2009 00:00

"Маћехићка" је прије неки дан "дословно сиктала, лупала шакама по наслону фотеље у којој је сједила". Имала је "нимало женско, а камоли дамско вербално обрачунавање с неистомишљеницима".

"Не дај, Боже, да је имала оружје у рукама". Њено обрачунавање са неистомишљеницима може "послужити као илустрација говора мржње". Она је сједила у студију "у ратоборној пози, засуканих рукава и ногавица, лица изобличеног дубоким подочњацима, згрченим вилицама, с усјеклинама око стиснутих усана, а зглобова на шакама бијелих од стискања песнице".

Овако изгледа опис особе у сарајевским дневним новинама "Ослобођење" којој је док је гостовала у једној емисији на јавном сервису Федерације пријећено смрћу. Не само да је ова политичарка описана на најмонструознији начин како би у остатку текста били образложени разлози за ове пријетње и тиме практично подржане, него је проглашена и лажљивицом. Жена "лаже" износећи напросто своје виђење случаја, а лаже и јер се то виђење не подудара са виђењем новинара. Дакле, новинар који је описао госпођу Мајкић зна и разлоге због којих су јој грађани пријетили. "Aли, стварни повод за пријетње био је начин на који се Мајкићка обраћала једном од саговорника у студију и невидљивим гледаоцима испред малих екрана који су постављали незгодна питања." Дакле, уколико имате друкчије мишљење од осталих судионика у разговору, уколико повисите тон или се узрујате тијеком разговора то је довољан разлог да сасвим оправдано добијете пријетње смрћу. Госпођа Мајкић се обраћала саговорницима на начин који за консеквенцу, и то сасвим легитимну, може имати пријетње смрћу. Но у истом тексту читамо да је "пријетњи наводно било" и "пријетњи је било". Не само да је гошћу требало застрашити пријетњама смрћу него ако то госпођа Мајкић истакне онда су то "наводне пријетње" које можда она измишља или увеличава, иако су пријетње биле посве реалне због чега је у Источно Сарајево депортирана у пратњи полиције.

Пријетњи је дакле било, око тога нема сумње, јер их нитко јавно није демантирао, али чини се ипак да је "неумјесно о овоме причати и некоме правити бесплатан маркетинг, поготово политичарима који гостују на ФТВ-у, чијим новинарима готово свакодневно стижу пријетње. То је неупоредиво са пријетњама које добијају наши новинари". Наравно овдје није посриједи грешка у цитату. Ово је изјавила главна и одговорна уредница информативног програма ФТВ-а. Ријеч је дакле о службеном ставу уреднице, јер нема демантија на ову изјаву која је објављена у "Независним новинама" од 26.11.2009.

Уредница сматра да би јавно проговарање о пријетњама смрћу било "бесплатан маркетинг". Замислите само која количина политичке неодговорности мора стајати иза овакве тврдње, а долази из уста особе која уређује информативни и политички програм ни мање ни више него јавног сервиса Федерације. Дакле, када вам пријете смрћу треба шутјети о томе јер је то иначе маркетинг. Уколико сте при томе политичар "који гостује на ФТВ-у", онда што год вас тамо дочека, па макар и најстрашније пријетње, ви треба да шутите јер сте политичар и пристали сте на све врсте напада. Још уколико сте из РС-а, тек онда нема мјеста за забринутост за свој живот. Чули смо то добро: нема мјеста захтјеву да се "тражи заштита зато што јој је у Сарајеву као политичарки Српкињи пријећено смрћу"! Што уопће значи да је "неумјесно о овоме причати"? Па ако и о чему треба причати, али не хушкачким тоном већ политички коректним, онда управо о овоме треба причати, јер се у овоме и огледа суштина односа међу ентитетима и сврха успостављања демократских начела у политичком животу ове земље. Да ли је овај коментар још само један у низу примјера политичке некоректности оних који креирају јавно мњење у Федерацији? Aко је одговор и приближно потврдан онда ни најмање не чуди што многи "политичари који гостују на ФТВ-у", а долазе из РС, углавном већ након првих неколико минута постају: зајапурени, убрзаног пулса, узнемирени, повишеног тона, али и игнорирани, провоцирани, омаловажени, компромитирани због својих друкчијих политичких ставова - али не од гледалаца него уредника!

Уредница ФТВ-а иде толико далеко у својој изјави да прави дистинкцију између пријетњи смрћу, тврдећи "да то није ништа у поређењу са пријетњама" које стижу новинарима са ФТВ. Чак напросто логички, овај став није одржив. Како може једна пријетња смрћу бити мање или више пријетња смрћу? Или можда имплицира да је нетко мање или више човјек? Можда нетко заслужује пријетње смрћу, а нетко не? Можда ово подсјећа и на генерални став да су неки људи "с правом убијени", а други не? Овакве тврдње су застрашујуће и ни на који начин не промовирају толеранцију, солидарност и идеју суживота о којој се тако често може слушати на федералним медијима. Но можда ипак и није толико неодржива идеја да се прави ова дистинкција између пријетњи, јер у овом случају ријеч је о некоме који прелази ентитетске баријере и на позив долази у емисију показујући тиме добру вољу за успостављањем дијалога. Рушити једва успостављене, какве такве мостове дијалога није ништа друго него рушити какву такву заједничку државу и гурати "оне друге" у сепаратизам. И на концу, што би било да је ову изјаву дао главни уредник информативно-политичког програма РТРС-а?

 (Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)

Колумне Коментар дана