Немам шта да додам

Немам шта да додам
Мирјана Кусмук
11.10.2014 08:08

Од 50 свршених или студената завршних година новинарства, политикологије, социологије, економије, права, филозофије један једини зна да је Гаврило Принцип рођен у Грахову. Троје је одговорило да је Гаврило Принцип рођен у Сарајеву, а један у Београду. Остали нису одговорили ништа.

Један одговор на питање гдје је потписан Мировни споразум за БиХ гласи "1953-1954 у Београду", а други "у Хагу".

Одговори новинара

Ниједан од око 100 оних који желе да се баве новинарством не зна ко је написао "Мајстора и Маргариту". Само двоје њих покушало је да одговори на то питање, а одговори су гласили: "Мик Диздар" и "Набуков".

Само један испитаник знао је одговор на питање ко је режирао филм "Сјећаш ли се Доли Бел". Један је покушао да одговори, а одговор је гласио: "Доли Бел" режирао је Вуди Ален. Остали нису одговорили ништа.

Ово су резултати писмених тестова опште информисаности на које је одговарало више од 150 младих људи пријављених на конкурс "Гласа Српске" и "Независних новина" за пријем младих новинара.

Подијељени у четири групе различитих тестова, највећи број оних који желе да се баве новинарством, оних који су завршили студије да би били новинари, оних који су изучавали правни и политички систем нису знали одговоре на посве једноставна питања која се тичу опште информисаности.

Свршени студент новинарства тренутно на мастеру одговорио је да је предсједник Владе РС Игор Радојичић, од пет странака знао је да наброји три, а по њему Савјет министара БиХ има 16 министарстава.

Дипломирани економиста одговорио је да је РС од оснивања до данас имала двојицу предсједника: Милана Јелића и Милорада Додика, да се бискуп бањалучки зове Василије, а да Народна скупштина РС броји 13 посланика.

За све, али баш за све пријављене на конкурс, главни град РС је Бањалука, а само један зна како се ротирају чланови Предсједништва БиХ.

Они који желе да се баве новинарством одговорили су и овако: владика херцеговачки зове се Иринеј, оснивач "Епла" је Бил Гејтс, оснивач "Епла" су САД, потпредсједник РС зове се Игор Тадић, новинска агенција РС зове се Бета, а новинска агенција Србије зове се СРНА, генерални секретар УН је Валентин Инцко, а сједиште NATO-а је у Вашингтону.

Свршени студент новинарства са ФПН-а написао је да Народна скупштина РС има 14 посланика, да се војна мисија у БиХ зове УН, да спољну политику БиХ води Валентин Инцко, а да је први предсједник РС Милорад Додик.

Његов колега тест је ријешио овако: РС има три потпредсједника, у ФБиХ постоје два кантона, Дан и крсна слава РС прослављају се 28. августа. Ко је Петер Соренсен не зна, не зна ни ко је написао "Мајстора и Маргариту", нити како се ротирају чланови Предсједништва, нити шта значи ријеч "конститутивност".

Још један студент новинарства одговара да се међународна војна мисија у БиХ зове ОЕБС, не зна колико РС има посланика, нити гдје је сједиште NATO-а, за њега је министар полиције РС Станислав Чађо.

За његовог колегу са истог факултета министар финансија РС зове се Илија Џомбић, назив Новинске агенције РС је "Глас Српске", а Петер Соренсен је "преТсједавајући".

Свршени студент политиколог написао је да конститутивност значи "уставност" и да се Новинска агенција РС зове "Републичка агенција за новинарство".

Његов колега, такође политиколог, не зна ко је предсједавајући Савјета министара, не зна име генералног секретара УН, за њега у РС постоје три града, а позната ТВ емисија која је недавно укинута у Србији је "Ћирилица".

Занимљиво је да су само два испитаника знала да је емисија која је недавно укинута и о којој се бруји посљедњих седмица "Утисак недјеље", а само један једини знао да је Оријана Фалачи новинарка.

Дипломирани новинар у одговорима у тесту опште информисаности пише да РС има једног потпредсједника, не зна ко је Петер Соренсен, ни када је Дан РС, ни ко је министар финансија РС, али ни у којој општини у РС су недавно одржани пријевремени избори за начелника.

Други његов колега, такође новинар по образовању, одговорио је да је Валентин Инцко потпредсједник РС, да се тренутно гради аутопут "Братунац", а да ЕУ има 12 земаља чланица.

Свршени студент комуникологије са БЛЦ-а написао је да у Народној скупштини РС има 256 посланика, да се међународна војна мисија у БиХ зове KFOR.

Њих 95 одсто не зна име министра спољних послова БиХ. Одговор на ово питање, уколико није остало непопуњено поље, гласи да је шеф бх. дипломатије Валентин Инцко. За једног испитаника Инцко је генерални секретар УН, за другог је "потпредсједник" не зна се чега, а за трећег "руски представник у БиХ".

Свега шест испитаника, од њих 40, знало је име предсједника Народне скупштине РС. Један је написао да се предсједник Скупштине РС зове "Игор Радмановић".

Премијерка РС је "Жељка Мишић", а име предсједавајућег Савјета министара БиХ, као ни обојице потпредсједника РС, није знао ниједан пријављени на конкурсу.

Вјекослав Беванда за једне је предсједник ФБиХ, а за друге члан Предсједништва БиХ.

Само један одговор на питање како се врши ротација у Предсједништву БиХ био је тачан. За једног кандидата на конкурсу врши се тако што се "у сваком мандату бира припадник једног народа", за другог се "сваке четири године врши реизбор", за трећег се "ротирају гласом народа", за четвртог ротирају се "по припадности".

Само један пријављени на конкурс знао је име предсједника и премијера Хрватске, као и одговор на питање који редитељ из БиХ је добио "Оскара". На ово питање била су само два покушаја одговора, један је гласио "Жалица", а други "Кустурица".

Нико, баш нико није знао одговор на питање: Ко је написао "Мали ми је овај гроб"?

Било је и оних који су одговорили да је тренутно у изградњи аутопут "Београд", много оних који су написали да "РС има војску", да је роман "Дервиш и смрт" написао Иво Андрић, да спољну политику БиХ води Мирко Шаровић, да су најстарије дневне новине у РС СРНА, да је сједиште УИО БиХ у Источном Сарајеву......

Шта и чему их учите?

Одговори ових младих људи, који желе да се баве новинарством, који су завршили средњу школу (углавном гимназију), који говоре барем један страни језик, чије биографије када их читате звуче квалитетно, довољна су потврда и аргумент за све оне који годинама упозоравају да је наш образовни систем све само не добар.

Једноставно питање би могло да гласи: Шта, бре, учите политикологе ако не знају колико Скупштина РС (у којој живе) има посланика???

Тачно је да је свега неколико питања у тестовима које су попуњавали пријављени на конкурсу за новинаре спадало у домен општег образовања, али је исто тако тачно да су тек то била питања на која је одговор знало један одсто анкетираних.

Једноставно питање би могло да гласи: Како је, бре, могуће да неко ко је завршио средњу школу не зна ко је написао "Мајстора и Маргариту", "Дервиш и смрт" или гдје је рођен Гаврило Принцип?

Али ајде да и то занемаримо, резултати тестова оних младих људи који су се пријавили на конкурс да буду новинари, који су у највећем броју случајева завршили новинарство или политикологију, показали су недопустив ниво њихове неинформисаности. Недопустив за људе који су новинарство одабрали као позив којим желе да се баве, за који су се школовали. Оне који би јавност требало да информишу о актуелним темама и за које би требало да важи да су већ сада боље обавијештени од сваког просјечног гледаоца ТВ дневника или читаоца дневних новина. Оне који треба да буду "очи и уши јавности", који морају да виде и да чују и оно што види мало ко.

Ми који годинама у редакцијама дочекујемо оне који су изабрали професију новинар нисмо први пут суочени са квалитетом производа који нам шаље образовни систем. Млади људи на студијима новинарства тако уче да вијест почиње временском одредницом "данас". Сувишно је рећи да би, да је то тако, све вијести почињале са "данас", јер оно од јуче више није вијест. Силна мука и мјесеци су потребни да се ово погрешно научено правило исправи.

О тежим формама, конструкцијама, правилима требало би много више простора.

Новинарство јесте занат који има правила и који да би неко успјешно радио, као и сваки други посао, прво мораш да волиш. Али да би уопште могао да га радиш, па требало би да барем понекад прочиташ новине. Зар је и то превише?

Није. Али и шта год да напишеш, превише је. Зато, немам шта да додам. За овај текст довољни су одговори које су на тестове опште информисаности исписали они који желе да буду новинари, а највећи број испитаних школовао се управо за ту професију.

Зато када сљедећи пут буде какав округли сто о високом образовању на којем ће ректори, декани и директори средњих школа разговарати о постигнућима, спремни смо да им доставимо ове тестове као радни материјал. Они су тај производ створили. 

 

Колумне Коментар дана