Недјеља пред Божић - Св. Отаца

Недјеља пред Божић - Св. Отаца
Епископ ГРИГОРИЈЕ
02.01.2009 22:08

"Уписује се са слугама Владика оптужбу гријехова наших желећи раздрати, и све умртвљене преваром змије, у Књигу живих уписати; Дјева (у утроби) носи Тебе Који све носиш, Који си се, тијелом смртним обложен, благоизволео уселити у малу пећину. Тебе Који се рађаш горњи ангелски чинови похваљују, дивећи се, са божественим пастирима, моћи Твојој." (стихира са јутрења у Недјељу Св. Отаца)


 Ево нас на самом прагу Празника у коме се испуњује обећање Благовијести објављене Пресветој Дјеви, да ће родити Сина, Спаситеља и Цара свих, чијем Царству неће бити краја. Прослављамо у ову Недјељу пред Божић све Свете Оце, Праоце и Праматере Христове, објављујући и Јеванђељем, и богослужбеним пјесмама и химнама, да се Христос уистину рађа у тијелу и постаје Један од нас. Данашњи празник јесте празник нашег сродства са Христом, јер показује да је Он уистину био Син, Унук и Праунук људи, наш Брат "Прворођени међу многом браћом", предвјечни Син Божији Који се у времену рађа и постаје мало и нејако Дијете. Осјећамо већ радост Празника, хитамо попут Мудраца на поклоњење Богомладенцу, Сунцу Правде Које се рађа и Својим присуством претвара хладне зимске дане у топло прољеће.

На Празник Ваведења у храм Пресвете Богородице који смо недавно прославили, Црква је, кличући кроз своје богослужбене пјесме: "Христос се рађа, славите Га!", дала прву најаву велике Тајне. Са овим ријечима нешто се промијенило у нашем животу, у ваздуху који дишемо, погледу којим посматрамо, нади са којом ишчекујемо. Вријеме до Божића постало је овим ријечима ишчекивање највеће радости, радости сусрета са Богом Који долази у Свој свијет! Преображава се природа али преображавамо се и ми сами, припремамо своја срца знајући да ће се сусрет збити управо у њима, у најдубљим дубинама нашег бића.

У ову недјељу, као и у протекле двије, везујемо се и дријешимо даровима љубави. Везујемо данас своје земаљске оце и примамо од њих дарове, радујући се истовремено великом дару и благослову који нам доноси Христово Рођење - да се и сами можемо назвати дјецом Божијом. Но, дарови Оца небескога су многи, они нам се дарују непрестано и само од нас зависи хоћемо ли допустити Његовој благодати да нас учини достојнима њих. Јер та је благодат незастарива, увијек нова и свјежа, пребогата дарова и благослова који се попут бујице изливају на оне који је траже. Међутим, морамо бити свјесни тога да смо ми онај највреднији, једини бесцјени Дар већ добили. Тај Дар Оца Небескога нама, Његовој земаљској дјеци, јесте Сами Христос, Јединородни Син Његов. Дарујући нам Њега, даровао нам је у Њему и све остало што нам је потребно. Зато је Христово Рођење испуњење свих наших жеља и надања, штавише, дар који умногоме превазилази све наше жеље и надања.

И у наше вријеме препуно мислених заблуда и ћорсокака, чују се питања и вапаји слични ономе који је у своје вријеме упућивао Хајне: "О, разријешите ми загонетку живота, / Ту премучну, прастару загонетку! … / Реците ми шта означава човјек? / Откуда је дошао, куда иде? / Ко станује тамо на златним звијездама?" Aли одговор је дат, загонетка је разријешена, тајна је објављена управо Рођењем Христовим! У ту једну Ноћ, у тај један трен, стала је сва истина о животу и смислу нашег постојања. Христовим Рођењем открива нам се од вијека сакривена тајна, јер: "Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине" (Јн. 1,14).

Велика је ово и надумна Тајна! Бог Који нас је створио и од Кога смо отпали презревши Његову Љубав, Бог Који нам је потом кроз читав Стари Завјет најављивао Себе кроз ријечи Пророка усмјеравајући премудро нашу слободу, сада из бескрајне љубави, у крајњем смирењу долази међу нас не више посредно ни симболично већ лично, на најнепосреднији могући начин. Он Који се "одијева свјетлошћу као хаљином", одијева се сада у смртно и пропадљиво наше тијело да би га пресаздао, осветио Својим присуством и учинио нас кроз то Тијело причасницима вјечног живота. Зашто? Зато што бескрајна Љубав није могла остати у свјетлости неприступној, и гледати како Њена створења гута мрак непостојања.

Рођењем Христовим Свјетлост је дошла у свијет, открила се Љубав, излила се Милост, помирена је земља са Небом. Васкрсла је нада, обновљена је вјера, зацарила се вјечно жива радост. Осмишљено је страдање, оправдано је трпљење, осигурано нам је спасење. Опет су нам отворена некада затворена врата Раја, на најсмиренији и најузвишенији начин враћено нам је достојанство дјеце Божије!

Но, немоћне су све наше ријечи пред овом Тајном. Гину и сурвавају се низ стрмоглаве литице богопознања. Једини, а опет највреднији дар који можемо принети Богомладенцу јесте дар наше слободне љубави. Принесимо је, дакле, Њему Који говори:

"Ја сам отац, Ја сам брат, Ја сам женик, Ја сам обиталиште, Ја сам храна, Ја сам одијело, Ја сам темељ, Ја сам корен и штогод зажелиш - Ја сам то. Ништа ти неће недостајати, јер ћу Ја да ти будем слуга. Ја сам пријатељ, Ја сам глава, брат и сестра и мати. Ја сам све, само се држи Мене. Ја сам био сиромах због тебе, лутао сам као бескућник због тебе, био распет на Крсту због тебе, био у гробу због тебе. Горе на Небу Ја се молим Оцу за тебе, доле на земљу дошао сам због тебе као изасланик Оца свога. Ти си све за Мене: Мој брат, Мој санасљедник, пријатељ и члан Мога Тијела. Шта би ти хтио више? (Св. Јован Златоусти)

Колумне Коментар дана