"Наш Крим" није блеф

Мирјана Кусмук
15.03.2014 08:08

Чак и они који не подржавају политику Владимира Владимировича Путина ових дана су уз њега.

Руси поздрављају његов чврст став када је у питању Крим. Запад је све вријеме вукао лоше потезе. Кризу коју су пројектовали у Украјини, да би се примакли границама Русије, отворили су у вријеме Олимпијаде у Сочију, што је била јако лоша порука. Они су прекршили Споразум који су 21. фебруара потписали Јанукович, опозиција, представници ЕУ и Русија.

Овако ће сваки Рус у Москви ових дана одговорити на питање како гледа на дешавања око Крима и на потезе званичног Кремља.

Московски погледи

И ниједан од оних које сам срела и са којима сам разговарала не сматра и не очекује да ће Крим бити припојен Русији, бар не одмах. Али сви су готово стоодстотно сигурни да ће једина аутономна област у Украјини добити државну самосталност која јој припада, истичући историјске факте по којима је то одувијек руско полуострво Никита Хрушчов тек 1954. године поклонио тадашњој држави СССР-а, Украјини.

А да је тачно да Руси апсолутно подржавају Путинове потезе, потврђује и посљедње истраживање јавног мњења које је показало да предсједник Русије у овом часу ужива подршку нације у проценту од невјероватних 74 одсто.

И док се свијет тресе од украјинске или кримске кризе, Москва и Московљани живе своје животе. Иду на посао, јуре с посла, друже се, излазе. У ресторанима свира музика и нико не гледа ТВ. У ствари у Москви у ресторанима и кафићима и нема телевизора.

А када их питате да ли се плаше рата и да ли је рат око Крима могућ, сигурни су да се то неће догодити и да ће Крим мирним путем добити независну државу. Они у томе виде једини компромис између референдумског питања о припајању Крима Русији и његовог останка у Украјини. Сличан став у неформалним разговорима имају и европске дипломате у Москви.

Једино што може да говори о томе да су прилике у Москви ипак ванредне јесу до касно у ноћ попаљена свјетла у готово свим канцеларијама Министарства одбране. Она друга важна зграда у којој је КГБ је у мраку или ипак није, ко ће знати. Зграда КГБ-а се реновира и обложена је тамним непрозирним скелама.

Иако је ове зиме снијег у Москви пао само једном, град је још окићен новогодишњим накитом. Тако је сваке, па и ове године. Московљани кажу да то бљештавило лампиона са дрвећа и зграда разбија депресију дугих зима. Ове године таква зима је изостала, али није скратила сезону празнички дотјераног града.

Једино што се због кризе у Украјини промијенило у животу Руса је пад рубље у односу на долар и евро. Годинама се рубља држала на курсу 1 евро за 40 рубаља, али је посљедњих дана евро скочио на 49 рубаља.

И некако се тешко отети утиску да са више пажње ми посматрамо кризу у Украјини и да о ној више говоримо, него што се тиме баве обични Московљани. Они вјерују у потезе Путина који је од социјалистичке и умногом заостале Русије направио модерну земљу и показао одлучност да нацију води напријед. Јако су љути што је, како кажу, изрежирани хаос у Украјини засјенио ново лице које је Русија свијету жељела да покаже у Сочију.

И не може се оспорити да тим Путинових медијских стручњака, када је имиџ руског предсједника у питању, ради беспријекорно. Путинове активности публиковане су на најбољи начин, а имиџ чврстог вође, спортисте, модерног, сигурног и одличног предсједника довољна је сигурност Русији да на челу земље има вођу који зна шта ради. Путин у свом дугогодишњем мандату и јесте велику пажњу посветио развоју медија, њиховој модернизацији и професионализацији.

Малобројни су они који не подржавају Путина. Московљани свој однос према слабој опозицији можда најбоље показују тиме што су трг на којем протестују погрдно назвали "мочвара".

А те дјевојке из "Пуси рајота" замислите, молим вас, да ово што раде овдје, раде у било којој држави запада. Шта мислите како би се провеле?, љутито ће вам одговорити ако их упитате за на западу медијски најексплоатисанији и политички најактивнији бенд у историји панк музике.

Награда Додику

И руска црква, као и држава, одлучна је и тврда када је у питању Крим, који сматрају колијевком православне Русије.

Управо због нејасног става о питању судбине Крима, Међународни друштвени фонд јединства православних народа, према незваничним информацијама, одустао је у посљедњи час од тога да једна од награда за његовање православних хришћанских вриједности ове године припадне атинском архимандриту Јерониму.

На свечаности у Храму Христа Спаситеља у Москви патријарх руски Кирил уручио је то високо признање предсједнику РС Милораду Додику.

У прекрасној свечаној дворани у Храму Христа Спаситеља одржан је концерт духовне музике. У Додикову част хор је отпјевао "Тамо далеко", а више стотина званица имало је прилику да одгледа кратак филм о раду предсједника РС.

Како је ријеч о једној од најважнијих награда, која се никада не додјељује без сагласности руских власти, на свечаности је био велики број амбасадора акредитованих у Москви, међу којима и амбасадор БиХ Иван Барбалић и Србије Славенко Терзић.

Иако добро упућени Руси и сами кажу да је више него јасно да су наши простори у сфери интересовања NATO-а, званична Русија је и овим чином показала да зна да поштује оне који су јој пружили руку пријатељства.

Али као што не заборавља пријатеље, Русија не заборавља ни непријатеље. Након што су од фашизма ослободили Украјину, руски војници су се још барем 20 година послије Другог свјетског рата по украјинским шумама и пећинама борили са одбјеглим нацистима, сљедбеницима Стјепана Бандере (украјински пандам Анте Павелића).

Распад Украјине

У Москви данас сви говоре о фашизацији Украјине, за чије су ослобођење од нацизма у Другом свјетском рату изгинули милиони Руса.

И на плакатима референдума на Криму исцртана је карта Украјине на којој је Крим приказан у бојама руске заставе, а лијева страна Украјине покривена је бодљикавом жицом и великом нацистичком свастиком. На плакату пише "16. марта ми бирамо", а између ове двије слике пише: "или".

И руски медији свакодневно су препуни текстова о двије нацистичке странке које су предводиле "револуцију" у Украјини: "Десни сектор" и "Слобода". Московљани их у жаргону зову "бандеристи".

Након што је за вођом "Десног сектора" Дмитријем Јарошем Русија расписала потјерницу због позива на тероризам, дописници руских медија из Украјине свакодневно доносе текстове о фашизму рођеном у "еврореволуцији" у Кијеву.

Пишу о томе како су стотине "бораца", који су на Мајдану протестовали у црним маскама испод великог портрета Бандере, припадници нацистичке "Слободе", основали и женску фашистичку организацију "Украјинка" чији је мото "Бијели, јаки, агресивни" по узору на нацистичку "Жене у Њемачкој".

Руски медији примјећују да све то није сметало Кетрин Ештон и Џону Керију да се фотографишу са лидером "Слободе", али ни ЕУ да прихвати нову владу у којој сједе три висока функционера нацистичких странака.

Можда је Русе у великој подршци коју дају Путину, поред националних осјећања када је Крим у питању, ујединила и изјава Хилари Клинтон која је Путина упоредила са Хитлером. Та изјава за Русију је велико понижење, гурање ножа у рану нацији која је дала највећи број жртава у борби против фашизма, армији која је ослободила Аушвиц. Тој изјави Московљани се враћају у свим разговорима на тему Крим.

И док су завршене све припреме за референдум на којем ће се у недјељу 1,8 милиона бирача на Криму изјаснити о томе да ли је за припајање Русији или останку у Украјини, Московљани се много не узбуђују. Они очекују очекивано. Крим ће се изјаснити за припајање Русији, као што је то већ учинио тамошњи парламент, али и православна црква.

А шта ће бити послије тога тешко да може да предвиди било ко.

Велики број Руса истиче да би Украјина могла да се распадне на ситне дијелове, горе него Југославија 1991. Украјина је подијељена на 24 административне јединице или области, једну аутономну републику Крим и два града са посебним статусом. Области имају мјешовит и различит етнички састав становништва, а њихове границе много су нејасније него што су биле границе република некадашње СФРЈ.

Крим је почетак. Украјина ће се распасти на ситне дијелове, одговара један бивши упосленик Министарства иностраних послова Русије на питање шта очекује од референдум на Криму.

Московљане много не узбуђују најављене санкције запада. "Руска Газета", коментаришући најаву санкција, пише да је основни аргумент оних који најављују ове мјере претпоставка да званична Москва неће смјети да се супротстави интересима својих тајкуна који новац држе у ЕУ и САД, који тамо имају предузећа, некретнине, школују дјецу.

Али ако је судити по ономе што се може чути, видјети и прочитати ових дана у Москви биће да су се преварили. Нова руска елита, чије је основно обиљежје посљедњих година била похлепа, непринципијелност и лицемјерство, како пише штампа, мораће да преузме властити ризик и устукне пред интересом руске државе и нације.

"Наш Крим" није Путинов блеф.

Колумне Коментар дана