Муке по Бакиру

Муке по Бакиру
Мирјана Кусмук
27.12.2014 08:08

Адил Османовић, потпредсједник СДА и дугогодишњи најближи сарадник Сулејмана Тихића, преминулог предсједника те партије, није приједлог СДА за мандатара за нови састав Савјета министара БиХ, како се надао.

Више од половине од укупно 29 чланова Предсједништва СДА подигло је руку за Дениса Звиздића, предсједника Кантоналног одбора СДА Сарајево, који је био приједлог Бакира Изетбеговића. Звиздић је побиједио Османовића са 17 гласова за, шест уздржаних, а нико није био против.

Битка у СДА

Овим је неоспорно поражена струја СДА из Републике Српске, чији је најјачи кадар био покојни Тихић. Ту струју данас чине поред Адила Османовића, Садик Ахметовић из Сребренице, Рамиз Салкић из Братунца (нови потпредсједник РС). У табору контра Бакира су и Салко Соколовић из Коњица, Сејад Делић, предсједник СДА у Посавини са мјестом становања у Сарајеву, Сенад Шепић из Цазина са мјестом становања у Сарајеву. Сви они били су блиски Сулејману Тихићу.

Сам Адил Османовић још у мају признао је да унутар СДА постоји подјела на двије струје и загонетно додао "видјећемо како ће се ствари одвијати". Да ли то расплет гледамо ових дана? Да ли је СДА пред коначним расколом на двије струје или двије странке, како Бакиру преко медија поручују СДА-овци из РС тврдећи "кадровски" пазар, знаће се веома брзо. Оно што је неоспорно јесте да су на сједници Предсједништва СДА прошлог четвртка откопане ратне сјекире, како то обично и бива, не због борбе за циљеве, програме или идеје, него за фотеље.

По казивању Салмира Каплана, Салко Соколовић је први проговорио и рекао да СДА воде "сарајевски миндери" на шта му је он одговорио да и он и Зијад Хаџиомеровић воде исти такав миндер у Мостару (алудирајући на кадрирање по "миндерским" сједељкама).

У току кадровског боја за фотеље дошло је до чупања гркљана, резања вратова, а у сам финиш битке умијешао се и Војислав Шешељ, војвода од Карлобага и Вировитице, лично. Логично, јер док нема Шешеља, нема ни правог фајта.

- Хаџиомеровић ми је пред свима пријетио да ће ми гркљан ишчупати након што сам рекао да је недопустиво што је као директор Института за медицинска вјештачења дао одобрење за пензију ратном злочинцу Војиславу Шешељу. На то ми је он пред свима рекао "да ми Шешељ ј... мајку". Устао сам и напустио састанак - повјерио се јавности Каплан.

Дан-два послије сједнице на којој је Звиздић избацио из игре Османовића, непознатом руком вођена на ноге је скочила борачка организација Сребренице из које долази Садик, чији је приједлог за предсједавајућег Савјета министара у лику Адила Османовића пропао.

Организација демобилисаних бораца АРБиХ Сребреница разаслала је у јавност отворено писмо "поводом наставка егзекуције преживјелих жртава геноцида из Сребренице од стране Института за медицинско вјештачење Федерације БиХ". Хаџиомеровић је оптужен да убија преживјеле Сребреничане, јер је Институт за медицинско вјештачење здравственог стања ФБиХ, на чијем је челу, потврдио инвалидност прве категорије Војиславу Шешељу, чиме му је омогућено да добије пензију од БиХ.

Они су оптужили домаће издајнике и ратне профитере (али их нису именовали) да су главни егзекутори Бошњака из Сребренице и захтијевали од СДА да хитно разријеши Зијада Хаџиомеровића са позиције директора Института.

Занимљиво је да струја СДА окупљена иза кандидатуре Адила Османовића сав свој политички утицај унутар СДА гради радикализацијом стања у Републици Српској, гдје им је политичка база.

Република Српска је терен на ком се они политички профилишу и редовним, углавном што радикалнијим иступима, постају препознатљиви на политичкој сцени, али и унутар саме СДА. Али очигледно то им није било довољно да добију зелени картон да могу проћи Козију ћуприју и завладати сарајевском централом странке. И сам Изетбеговић између редова то признаје када каже да је кандидатуром Звиздића СДА вратила своју урбану компоненту. Руку на срце, ништа спорно, као велики и као најурбанији и као главни град, логично је да Сарајево има довољно стручних и стручнијих кадрова него што је то Адил Османовић.

Зато ма како и колико се Садик Ахметовић, Адил Османовић, Тарик Садовић доказивали градећи у РС имиџ што мученика, што "јединих овлаштених" бораца за права Бошњака, то им јасно је није, нити ће бити довољно да потуку сарајевске кадрове СДА. Реално, они су били и јесу, за сарајевску СДА, само папци из Подриња.

Кадрирање

Ова мала актуелна прича о СДА само је још један доказ више да је основни мотив сваке политичке битке на овим просторима, битка за функције, како између партија, тако и унутар њих самих.

И то признаје и сам Изетбеговић када одбацује могућност да унутар СДА постоје идеолошке фракције, али признаје да постоји ривалство за функције и да је тешко задовољити аспирације са терена, а да се то негативно не одрази на квалитет кадровских рјешења. О могућностима да СДА на стручна мјеста не предлаже чланове партије, него стручне људе који иза себе имају резултат у тим пословима, Изетбеговић и не размишља. И није једини.

- Зашто странке у овако тешком времену на важне функције не предлажу стручне људе који не морају бити њихови чланови, али нека буду њихови кандидати? Али онда шта ти људи могу да ураде, када немају политичку подршку? То је то врзино коло које је немогуће прекинути - пита и одговара на питања мој пријатељ.

У том друштву аналитичара окупљених око исте теме за свој грош сви су се ипак сложили да се Жељко Комшић у својој политичкој борби издигао изнад черупања изборног плијена, што би краткорочно могло да му штети, али дугорочно му сасвим сигурно доноси корист.

Комшић је мудро и опасно добро осјетио пулс бирача, па је на агенду свог политичког дјеловања и дјеловања Демократске фронте поставио кадровско питање као суштинско питање и узрок свих наших проблема и суноврата. Оно на чему инсистира Комшић је престанак запошљавања и кадрирања по страначкој и родбинској линији, што импонује већини бирачког тијела, и његовог, али и туђег.

Заоштрио је до краја па је ДФ прекинуо разговоре са СДА о формирању власти на свим нивоима док СДА не поништи све конкурсе за запошљавања у Кантону Сарајево, али и другим кантонима.

Комшић је, препотентно сам сигурна, схватио поруку оног мог дописивања са Драгом Саветом отприје седмицу-двије. Сјећате се оног писма: Драга Савета, јесам ли ја паметна, стручна и способна, јер немам сертификат ниједне политичке партије да сам паметна, стручна и способна. Нисам члан, нити сам била члан, нити ћу бити члан партије, тата ми је на оном свијету 20 година, мама ме напустила, нико у ближој и даљој фамилији није у врху било које политичке партије.

Јасно је да Комшић схвата да је пређен црвени рубикон и да је још јуче било вријеме да се прекине партијско-крвно кадрирање које је на функције важне за напредак цијелог друштва избацило људе без биографије.

- А елемент стручности? Ко си ти, шта си ти направио у животу? Шта? Шта си оставио иза себе? Шта си постигао? - полемише један други из друштва аналитичара окупљених за свој грош око ове тешке теме.

Јасно је да је Комшић тога свјестан и да на том пулсу јавности креира своје политичке потезе, градећи имиџ борца не за партију и ухљебљење партијских кадрова, него за довођење стручних људи на стручна мјеста који ће радити за добро народа. Комшић инсистира на томе да морају отићи сви они у чијим је биографијама занемарен елемент стручности, а једини услов за њихово постављење био је припадност партији и елемент послушности, чиме су својим незнањем и нестручношћу произвели огромну штету по друштво.

Иако Комшић ни по чем није мој политички фаворит, мора се признати да потези које вуче нимало нису ни глупи, ни наивни. Комшић не игра игру за један дан, зато му се и не жури у власт. Он зна да је прича коју прича она коју ће попити сав нормалан свијет, више жељан правде него хљеба.

Поред тога, његов ДФ, иако тек на почетку свог политичког битисања, већ је друга по снази странка из ФБиХ у Парламенту БиХ, а још нема ни близу проблема какве има прва у Бошњака, СДА.

Изетбеговић је за разлику од Комшића у много лошијој позицији, јер га але вребају и изнутра (СДА) и свана (власт). Та тешка позиција лидера велике партије захтијева од њега да задовољи све: и страначке апетите, и очекивања бирача, и услове партнера, и личне пројекције.

Комшић за сада задовољава једино очекивања бирача и ради на придобијању нових гласача. Он чини све да пошаље поруку да се није борио за гласове да би дијелио фотеље, него да би радио у интересу оних који су за њега гласали. И то му до сада добро иде.

Како ће се даље ствари унутар бошњачких политичких партија развијати, незахвално је предвиђати. Оно што је јасно је да је СДА фракција из Републике Српске потпучена у сарајевској централи, гдје им је поручено да су се превише заиграли и заборавили гдје им је мјесто. Њихов атар је Република Српска и то им је по процјени централе СДА довољно за задовољење политичких амбиција и капацитета. Најавом формирања нове странке СДА у РС они су ту поруку очигледно и схватили.

Они боље упућени у преговоре иза сцене тврде да ће Изетбеговић направити уступак Комшићу, ма како био болан за незајажљиве страначке кадрове, жељне и власти и моћи и лове. У овом тренутку, реално, он другог рјешења и нема.

Како ће у свему томе на крају поравнати рачуне са фракцијом СДА из Републике Српске, али и оном из Херцеговине, задаје му сасвим сигурно много већу главобољу од свих услова ДФ-а.

Са овдашње тачке гледања коментар на тај проблем могао би се дефинисати народном пословицом: Свака сјекира себи маљ сјече. Како год да се раскол у СДА заврши, јасно је да га је усјекла и Изетбеговићева у Републици Српској.

Колумне Коментар дана