Медији послије избора

Медији послије избора
Сања Влаисављевић
08.10.2010 22:00

Писало се и говорило много о медијима прије избора. Бринуло се о објективности преношења информација, коришћењу различитих извора у прављењу прилога, пристрасности медија према извјесној партији или кандидату... Избори су прошли, а о медијима се и даље говори. И нека се говори. Само када би се почело говорити са истом објективношћу са којом се очекује објективан рад медија.

Некако је постало питање рутине извјесних кругова да указују на "недостатке" у раду свега пар медија. Стално су на мети РТРС, "Копањини" медији у Републици Српској и "Радончићеви медији" у Федерацији. Остали као да раде беспријекорно. Промакне им ту и тамо понеки "напад" на конкуренте, али то није опасно и не нарушава новинарску професију - барем не толико колико то чине поменути медији. Томе су прошле суботе посвећене и читаве двије странице у сарајевском "Ослобођењу". Пита прави новинар из праве новине праву особу од струке и заната, и објективну приде, шта може рећи о медијима у предизборном периоду. A упитана без имало нећкања наведе баш поменуте медије као велику опасност по медијско благостање у БиХ. Овај пут им је нарочито замјерила што су фантомски мониторинг рада медија фантомског удружења које га је проводило наводно: "као у доба стаљинизма - нападали унапријед, без обзира што не знаш шта нападаш". И била би ова оцјена можда још и увјерљива да није ријеч о замјени теза. Медији јесу осуђивали, али не сам мониторинг, него управо стаљинистички метод прикривања података о методу рада и прикривању идентитета особа које су проводиле мониторинг. A, сложићемо се, критиковати мониторинг и критиковати нетранспарентност рада извјесног новинарског удружења, двије су потпуно различите ствари. Aли у одговору на питање новинара о "оштрој критици мониторинга" упитана генерална тајница ни мање ни више него извријеђа своје колеге ријечима да је: "бесмислено објашњавати било што особама које имају озбиљан проблем са рационалним поимањем свијета око себе, будући да се понашају као да са њима почиње, а без њих завршава новинарство, па и сама РС, али и цијела БиХ. С том врстом патологије ја немам ништа заједничко". Пажљивим читањем ове изјаве уочићемо неколико важних порука које долазе из кровног удружења "свих" новинара у БиХ, а чија генерална тајница за то удружење такође вели да: "не одустаје нити ће одустати од јавне одбране слободе изражавања, професионалног и људског достојанства, свих нас на овим просторима, без обзира у ком дијелу БиХ живимо".

Прво, сви који су критиковали (с пуним правом, а у име слободе изражавања) нетранспарентан рад надгледања медија су особе које имају "озбиљан проблем са рационалним поимањем свијета око себе". Да је ова квалификација изречена као лични став, још би то и могли схватити, али када се упућује јавности у име Удружења (а у најави интервјуа поред имена саговорнице прецизно је наведена позиција са које нам се обраћа), онда је ова увреда достојанства колега недопустива и крши све постулате етичности медијског обраћања. Наиме, ријеч је о класичном нападу на човјека у којем је онај који другачије мисли будала.

 **********************

Друго, зато што немају "рационално поимање свијета око себе понашају се као да са њима почиње, а без њих завршава новинарство". Е овдје сада налазимо логички неодрживе везе. Онај који нерационално поима свијет нужно се не понаша као да са њиме почиње новинарство. A онај који се понаша као да са њиме почиње новинарство обично се понаша као да са њиме оно и завршава, а не као да "не завршава". Aко је вјеровати овоме посљедњем, онда су критичари мониторинга особе које са пуно флексибилности гледају на проблем, јер се понашају сасвим отворено: "као да са њима не завршава новинарство". Тешко је овдје пратити слијед понуђених мисли, јер једна искључује другу, али једно је несумњиво: на дјелу имамо двије супротстављене тврдње које би истовремено требало да вриједе. Нажалост, то у логици није могуће.

Треће, рећи да "са њима почиње, а без њих завршава новинарство, па и сама РС, али и цијела БиХ" је двоструко неодрживо, али и опасно тврђење. Новинарство и опстанак РС-а или БиХ никако не могу бити доведени у везу, бар не на овај начин. Aли довести у питање опстанак РС-а или БиХ преко медија је већ опасна инсинуација. Како и на који начин поткрепити ову несмотрену тврдњу о нестанку једног ентитета због медијске одважности да се критикује нешто или некога у његовом раду. Хм, осим наговјештаја анимозитета према тим медијима и приписивања врло опасне политичке улоге њиховом раду, правог разлога нема, јер опстанак РС-а па ни цијеле БиХ никако не овиси о критичком осврту медија на рад фантомског Удружења БХ новинари, осим у случају да они представљају РС или БиХ.

И коначно, тајница закључује да "с том врстом патологије (она) немам ништа заједничко". Е, ово је већ озбиљан удар на личност. Дакле иако је претходно утврдила да је извјестан медијски круг нерационалан, своје гледиште закључује тврдњом да са том врстом патологије нема ништа заједничко. A са којом има? Да ли једна озбиљна организација уистину сасвим озбиљно може стајати иза тврдње да су РТРС, Копањини и Радончићеви медији састављени од болесних људи? Aко може и ако ускоро не будемо чули реакцију предсједнице овог Удружења у којој се недвосмислено ограђује од ових застрашујућих увреда које долазе у име чланства, онда нас не треба изненадити уколико неке колеге из РС-а уистину и пожеле да са њима почне и заврши РС, да Радончићеви медији такође усвоје извјесне неочекиване претензије, те да дух стаљинизма постане општеприхваћен дух медијског комуницирања... Но имајући у виду завидна постигнућа неких новинара и уредника попут Биљане Кнежевић која је за сваке наредне изборе, управо на РТРС-у, поставила највише стандарде медијског представљања политичких дебата, ипак ћемо с пуно наде и стрпљења сачекати да неко у име бх. новинара реагује на неодмјерене и увредљиве ставове генералне тајнице.

Колумне Коментар дана